ПОМЈЕСНЕ – Патријарх јерусалимски Теофило служио литургију у Тројицком саборном храму Руске духовне мисије

ЈЕРУСАЛИМ, 25. ЈУНА (Светигора прес) – 24. јуна на Духове, Божанствену литургију  у Тројицком саборном храму Руске духовне мисије у Јерусалиму служио је блажењејши Патријарх Светога града Јерусалима и све Палестине Теофило Трећи. Поглавару Јерусалимске цркве саслуживали су јерарси Јерусалимске патријаршије: Архиепископ константински Аристарх и Архиепископ јерапољски Исидор, шеф Мисије руске заграничне цркве архимандрит Роман, свештенство Мисије и Светогробског братства. Јеванђеље на литургији је читано на три језика: грчком, арапском и црквенословенском, саопштава Служба за комуникације Одсјека спољних црквених веза.

МПЦ – ТРОЈЧИНДАН – Будва прославила крсну славу

БУДВА, 25.ЈУНА (Светигорапресс) – Град Будва прославио је и ове године своју крсну славу – Силазак Светог Духа на Апосотоле – Тројичиндан. Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је Свету Архијерејску Литругију служио у манастиру Стањевићи, а заједно са будванским свештенством и вјерним народом овог краја учествовао у Литији.

Велики број окупљних Будвана али и њихових гостију прошао је са својим Архијерејем главним градским улицама помоливши се за здравље и напредак Будве и житеља овог града. Литија која је кренула испред храма Свете Тројице у будванском старом граду завршила се свечаном празничном академијом. У умјетничком дијелу програма наступали хорови из Будве али и гости из Кумбора и Требиња, а посебне овације изазвали су наступи младог гуслара Максима Војводића и дјеце полазника вјеронауке и Будве.

 

МЦП – Тројчиндан свечано прослављен у Скадру

СКАДАР, 25. ЈУНИ (Светигорапресс) – И ове године вјерни народ Скадра и Враке прославио је празник силаска Духа Светога на апостоле, или како га наши вјерници у Скадру зову – Тројчевдан.

Делегацију Митрополије црногорско-приморске на храмовској слави у Враки чинили су директор Издавачког предузећа „Светигора“, шеф кабинета митрополита црногорско-приморског и парох херцегновски протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, Аполон Мишченко и Благоје Рајковић професори Богословије „Светог Петра Цетињског“ са Цетиња, као и теолог Александар Вујовић, уредник катихетског програма Радија „Светигора“.

Литургију са вјерним народом сабраним око цркве, са благословима архиепископа тиранског и цијеле Албаније Анастасија Јанулатоса и архиепсикопа цетињског и митрополита црногорско-приморског Амфилохија служио је прота Радомир Никчевић.

Литургијском бесједом вјерном народу обратио се отац Радомир, који је говорио о овом великом празнику и његовом значају за свеукупни људски род.

– И овај храм овдје у Враки посвећен је највећој и најсветијој тајни живота, Светој Тројици, од које је све настало, и која је међусобном љубављу Оца и Сина и Духа Светога, божанска родила и створила све што је створено, од видљивог до невидљивог свијета, до свакога човјека. Сваки човјек на свијету рођени, је плод љубави. Зато Господ говори о љубави, апостоли говоре о љубави, ученици апостола говоре о љубави, Црква Христова вјековима говори о љубави, и све што се ствара, ствара се из љубави. Чак и биолошки свијет, и он се умножава и одржава у животу благодарећи љубави, а камоли ми људи. Онај ко воли тај и живи, онај ко не воли, који мрзи, он не живи, он умире – навео је у бесједи отац Радомир Никчевић.

ЕБН – Видовдански дани у Затону

БИЈЕЛО ПОЉЕ, 25. ЈУНИ (Светигорапресс) – У Затону код Бијелог Поља одржана је трећа по реду манифестација ,,Видовдански дани Затон 2013’’. Уз присуство мјештана овог и околних мјеста приређен је пригодан културно – умјетнички програм, а вечерњу службу служио је парох Синиша Јанковић који је нагласио да је у Затону постављен темељ светосавља и православља, преноси дневна новина Дан.

-Овдје, у овом древном храму, поред древне светиње, сабрасмо се да принесемо молитвену пјесму окађену мирисом косовских божура и да се сјећамо славне историје браће наше, настрадале за крст часни и слободу златну. Сјећамо се кнеза Лазара, чији нам је мученички вијенац показао пут правде и истине, пут ка Царству Божјем. Ријечи цара Лазара и његово страдање васкрсавају нам вјеру и наше надање. Овдје у средишту некадашње српске државе рашке, у центру српске писмености, духовности и културе – казао је парох Јанковић наглашавајући да је крст симбол страдања и васкрсења.

РЕАГОВАЊЕ – Протојереј -ставрофор др Велибор Џомић – Неприхватњиве промјене закона о дискриминацији

ПОДГОРИЦА, 25. ЈУНА (Светигорапресс) -Нацртом закона о измјенама и допунама Закона о забрани дискриминације предвиђено је да се из важећег акта избрише члан којим се забрањује дискриминација по основу вјере и увјерења. Умјесто њега уводи се расна дискриминација. Протојереј-ставрофор  Велибор Џомић, казао је да је брисање поменуте одредбе противно међународним правним актима. Он је истакао да му је несхватљиво образложење да ће се под расном дискриминацијом подразумијевати и вјерска.

„Расна дискриминација у Црној Гори и не постоји и очигледно је да су преписивана одређена упутства неких организација и да је то дословно примјењивано. Наравно, ми нијесмо за то да постоји било који облик дискриминације, али је правно-технички необјашњиво и друштвено неоправдано да се укида дискриминација по основу слободе вјероисповијести, а да се под расном дискриминацијом подразумијева и вјерска. То је недопустиво и противно међународним правним актима, и ми ћемо уложити примједбе на предложене измјене“ казао је Џомић.

ПОМЈЕСНЕ – Православна Црква у Бјелорусији за укидање смртне казне

Минск, 25. јуна (Светигорапресс) – У Белоруској Православној Цркви сматрају да се смртна казна мора укинути, али да се ово питање не смије политизовати.

„Белоруска Православна Црква је на проблем смртне казне указивала још деведесетих година. Уочи народног референдума 1996, који се, између осталог, бавио и питањем смртне казне, ми смо позвали белоруски народ да одбаци овакву мјеру кажњавања“, каже се у саопштењу Митрополита минског и слуцког, патријаршијског Егзарха све Белорусије Филарета, упућеног учесницима округлог стола „Религија и смртна казна“, одржаног у Минску.

ОТАЧАСТВЕНА – Ходочашће у инвалидским колицима од Добоја до Острога

ДОБОЈ, 25. ЈУНА (Светигорапресс) – Ратни војни инвалид Дамјан Вуковић из Добоја са још три пријатеља кренуо је јутрос у инвалидским колицима на поклоничко путовање од Добоја до манастира Острог. Вуковић је на пут кренуо из порте добојског Саборног храма Рођења Пресвете Богородице, уз благослов протонамјесника Душка Недића. На ходочашће су са њим кренула три пријатеља, браћа Нарић – двадесетчетворогодишњи Тихомир и двадесетдвогодишњи Драган, као и двадесетседмогодишњи Синиша Васиљевић, који су дјеца погинулих борца, преноси агенција Срна.

Вуковић ће у инвалидским колицима за 12 дана прећи релацију од Добоја до Острога дугу 372 километра,док ће његова три другара, иначе спортисти, трчати и пјешачити дању, а ноћу ће заједно одмарати. „Сваки тај пређени километар је једна молитва за нашу и вашу дјецу, за оне за које нема ко да се помоли, за заборављене, одбачене, намучене“, рекао је Срни Вуковић.

Он је нагласио да се ова поклоничка акција под називом „Један километар, једна молитва за нашу дјецу“ проводи уз подршку православне цркве, Добоја, више организација и предузећа из овог града.Након Добоја, Вуковић и његова три пријатеља ићи ће преко Маглаја, Зенице, Сарајева, па преко Фоче и Никшића до манастира Острог.

Вуковића је испратила његова супруга Мирела и двије кћерке, трогодишња Миљана и тринаестогодишња Ања, као и кумови и пријатељи.

Н.П.

ОТАЧАСТВЕНА – Дан сјећања на Јадовно 1941. (најава)

БАЊАЛУКА, 25. ЈУНА (Светигора прес) –Удружење грађана „Јадовно 1941“ и Српско народно вијеће у Хрватској и ово године организују манифестацију „Дан сјећања на Јадовно 1941“. Сјећање на жртве усташког и нацифашистичког терора над православним и јеврејским становништвом биће обиљежено парастосом и комеморативним скупом код Шаранове јаме на Велебиту, у суботу 29. јуна 2013. са почетком у 11 часова.

Први ликвидациони центар, за истребљење православних Срба, Јевреја и идеолошких противника усташке власти, формиран је на подручју Лике, Велебита и острва Пага, са центром у граду Госпићу. Жртве су  допремане марвеним вагонима са територија цијеле данашње Босне и Херцеговине, готово цијелог подручја данашње Хрватске и из Срема.

Почевши од 11. априла 1941. године, у само 132 дана, у комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, према истраживањимаисторичара др Ђуре Затезала, побијено јенајмање 40.123 жртве. У тој стравичној бројци, 38.010 жртава су били Срби, 1998 Јевреји,а остали су били идеолошки противници, припадници других народа.

Н.П.

ОТАЧАСТВЕНА – Помен погинулим војницима у Балканским ратовима и Првом светском рату код Велеса

ВЕЛЕС, 25. ЈУНА (Светигора прес) –На позив Удружења Срба у Републици Македонији „Свети Сава“, на Задушнице, свештенослужитељи Православне Охридске Архиепископије одслужили су Панихиду над посмртним остацима погинулих војника из Балканских ратова и Првог свјетског рата, од 1912. до 1918. године, у спомен-костурници у селу Доњи Караслари код Велеса.

Помену су присуствовали г-ђа Душанка Дивјак-Томић из Амбасаде Републике Србије у  Македонији, проф. Бора Ристић у име Удружења Срба у Македонији „Свети Сава“, јверници и представници српске заједнице у  Македонији.

 

Н. П.

МЦП – СЛУЖБА Тројичиндан – слава Радија “Светигора”

ЦЕТИЊЕ, 24. ЈУНА (Светигора прес)- Резањем славског колача и празничним рзчком у богословији Св. Петар Цетињски на Цетињу Радио Светигора је прославила своју крсну славу Тројчиндан. Славски колач пререзао је јеромонах Петар Драгојловић који је благословио све присутне и честитао петнаети рођендан Ррадију Светигори.

„Нека је срећан и благословен ваш труд у Радију који се слуша широм планете. Гдје год да одете, било у Русији, Њемачкој, Аустрији или билој којој другој земљи Европе, Америке или Аустралије наићи ћете  на десетине и стотине људи који слушају Светигору. Зато је ваша мисија велика и значајна и нека Господ, који је ниспослао Духа Светога на своје Апостоле, и вама дарује тога Духа да и даље са успјехом емитујете ријечи вјечнога живота“ – итакао је отац Петар.

На прослави су поред запослених у Радију били присутни и бројни гости, бивши уредници и сарадници нашег Радија који су својим трудом и радом оставили свој печат у петнаестогодишњом креирању програма.

Н. П.