Мисионарски изазов који је добио отац Александар Ђурђевић, једини свештеник СПЦ у Венецуели, довео га је међу неколико стотина Срба жељних да боље упознају своју матицу.
Сутон. Авион из Београда слеће на аеродром у Каракасу. Талас врелине запахнуо је путника који је дошао издалека, у специјалној мисији. Могли бисмо даље наставити са трилер-жанром, али није примерено увлачити читаоце у погрешну причу јер је непознати човек, у ствари, Ваљевцима добро познати вероучитељ Александар Ђурђевић, однедавно јереј и новопостављени свештеник Српске православне цркве у Венецуели. А његова мисија је она духовна, наравно. Отац Александар једини је свештеник СПЦ у Венецуели, у новоформираној Епархији буеносајреској. Лепо је, каже, служити у Србији окружен својим народом – у Венецуели, где има разних религијских покрета и где су римокатолици у већини, то је својеврстан мисионарски изазов. Али, додаје, вођен мишљу да је свуда земља господња ступио је на нову дужност без много предрасуда.