ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ ЧУДОТВОРАЦ И ИСЦЕЛИТЕЉ

Књига Свети Василије Острошки Чудотворац и Исцјелитељ

У издању ИИУ “СВЕТИГОРА“,  ових дана, је изашла из штампе монографија о Светом Василију Острошком, као седма књига у едицији „Светитељи“. Штампана у пуном колору, на луксузном папиру и у тиражу од сто хиљада примерака, заједно са претходним издањима из ове едиције, чини заиста импозантан, и за наше прилике просто невероватан, број од пола милиона књига, које су обогатиле  наше домове уносећи у њих светлост Христове науке и на најлепши могући начин везујући нас, савремене људе, за   наше Светитеље, наше славе и обичаје, наше претке и свеукупну православну- светосавску традицију и духовност.
Рађена мозаички, са пуно детаља и преко одабраних текстова о Светом Василију и о времену  пре и после земаљског живота његовог, књига истиче и сву сложеност и муку српског националног хода кроз историју, чија се  многозначност и борба да се опстане и  остане “свој и на своме“ прелама на најдубљи и најочигледнији начин кроз личност и делање великог острошког испосника и Божијег угодника Светог Василија, за кога је речено да ће бити „огледало земље српске о послетку дана“. Огромна је љубав народна према Светом Василију, о чему сведоче исповести о разним исцељењима и утехама људи који су, и ван рационалних очекивања, добили помоћ од Чудотворца и Исцелитеља Василија, ако су му се са вером и љубављу обратили. Потресне су у својој величанственој лепоти фотографије верника и поклоника, који као непрекидна река, погружено, често и босоноги по оштром камењу, са дубоким поштовањем и вером, по дану и по  ноћи, стари и млади, здрави и болесни, приступају Светитељевим Моштима.
Поред Уводног слова са пастирским беседама митрополита Амфилохија и владике Јована, књига има још девет поглавља: Свијет старог и новог Адама, Из свештене историје народа српског, Из старих српских љетописа, Животопис Светог Василија, Молитвословља Светом Василију, Изабрана чуда Светог Василија, Острошки манастир Пресвете Богомајке, Свети Василије и манастир Острог у народном предању и записима и Цркве посвећене Светом Василију Острошком.

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ У БЕОГРАДСКОМ „МЕДИЈА ЦЕНТРУ“

На представљању ове књиге, одржаном 29. априла 2009. у београдском „Медија центру“, су говорили Митрополит Црногорско- приморски г. Амфилохије (Радовић), игуман манастира Острога епископ Диоклијски г. Јован (Пурић), jедан од уредника Вечерњих новости  г. Станко Бацковић и књижевник г. Драган Лакићевић.
У своме слову о књизи и личности Св. Василија митрополит Амфилохије је, поред осталог, истакао: „Људи увијек другачији оду него што дођу у Острог, зато што се ту осјећа дјејство благодати, која им враћа наду и радост… У књизи је на благословен начин приказана личност овога Светитеља, у слици, ријечи и догађајима….Нико у српском народу не може, без икаквих промоција и пропаганде, сабрати толико људи као што то чини Свети Василије, већ вјековима…“ Епископ Диоклијски, г. Јован, представљајући књигу, рекао је, између осталога, да је ова монографија „књига која говори о озбиљности, мјери и умјетничком укусу, са јасним циљем да се истакне доброта, истина и лепота, обједињени у култу Острошког Светитеља“. За књижевника Драгана Лакићевића ова књиге је „читанка о Св. Василију Острошком, као о личности коју је Бог нарочито изабрао и послао да се јави у српском народу у тешком историјском времену“ и чијим је „чудесним деловањем Острог постао једно од средишта вјере и културе српског народа“.

ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА О СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ ОСТРОШКОМ

29.Април 2009.г. - Промоција књиге ”Свети Василије Острошки - Чудотворац и Исцјелитељ” у Београду - ГАЛЕРИЈА

29.Април 2009.г. Промоција Књиге Св.Василије Острошки Чудотоворац и Исцјелитељ у Београду - ГАЛЕРИЈА

Књига Свети Василије Острошки Чудотворац и Исцелитељ, ново издање Светигоре, Издавачко-информативне установе Митрополије црногорско-приморске, представљена је данас, у среду, 29.априла 2009. године у 14 часова у београдском Медија центру, Теразије 3, II спрат, Велика Сала. Књигу су представили Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, Његово Преосвештенство Епископ диоклијски Г. Јован, игуман манастира Острог, Александар Бацковић, извршни директор Вечерњих новости, и Драган Лакићевић, књижевник. Књига је рађена у сарадњи Светигоре и Вечерњих новости и седма је по реду у едицији Светитељи.

На почетку представљања ове значајне књиге говорио је г. Александар Бацковић који је истакао добру сарадњу са Издавачко-информативном установом Митрополије црногорско-приморске. Oн је говорио о техничким детаљима везаним за ову књигу и најавио нове пројекте. Други беседник, књижевник Драган Лакићевић говорио је о значају Светог Василија за српски, али и за људски род. Истакао је да ова књига представља хрестоматију са документима, легендама и записима о вери.

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије је у уводу књиге написао да је ово дело позив да сви живимо по вери. Он је истакао неке детаље из личног живота који су прожети Светим Василијем, а затим је описао сам празник Светог Василија у манастиру Острогу. Митрополит је живо описивао сва чуда приликом проношења кивота са моштима Светог Василија кроз Херцеговину и Црну Гору из 1996. године.

Епископ диоклијски Г. Јован, игуман манастира Острог, казао је: – Књигa коју имамо пред собом говори о: озбиљности, мери и уметничком укусу. Обликована је тако да можемо говорити о њеној иконичности. Она има јасан циљ, садржај, као и сами почетак… Сви принципи: Истина, доброта и лепота су приказани и показани, на првом месту зато што су они обједињени и сједињени у култу Светих. Наиме, реч је о училишту духовног живота. У култу Св. Василија, конкретно је показана култура духовности, која нас позива на оздрављење и исцељење. Наравно да та снага и моћ превазилазе наше могућности да је у потпуности изразимо. Како изразити тишину Божију?

29.Април 2009.г. Промоција Књиге Св.Василије Острошки Чудотоворац и Исцјелитељ у Београду - ГАЛЕРИЈА

Центар те светости и обожења је у Св. Служби. Ова књига нас уводи у језик те службе светости- позивајући нас да учествујемо у освештању времена и простора. Божанским присуством и нашим учешћем, догађа се чудо заједништва, ми би смо рекли, у овом случају, Острошко чудо. Ову мисао би подкрепили речима Св. Василија Великог, по коме је добио име и наш Св. Василије. „Светитељи се моле да гледају Божанску Лепоту до у вечности“. Овом књигом улазимо у унутарњу Лепоту Христа у лику Св. Василија Острошког. У Острогу траје непрекидни празник Славе Божије и све сија светлoшћу Христовом у прослави Св. Василија. Светлост Пасхе, Васкрсења Христовог нас обасјава посредовањем Св. Василија и његових моштију. У Острошкој Светињи, још овде, на нашем поклоњењу предокушавамо Царство Божије. Ево одговора за сву жеђ за вечношћу. Ево књиге која је сва иконична преко фрески, икона и моштију Острошке обитељи која изузетно слови о словесној чудесности. Овде се ишчитава Св. Писмо, словесна молитва Речи Божије у Острошкој греди. Молитва са сузама- пред иконама и моштима Св. Василија је јака и упућује на посебно присуство Светог Чудотворца, испуњујући нас спокојством и радошћу. Наш одговор на сву испуњеност Божијег присуства је уствари чудотворство.

Сами амбијент Светости уређује простор, освештава се време и простор. Светошћу Острога наша унутрашњост просветљена је. Острошко чудо тајинствено нас преображава и очишћује, дарујући нам велике дарове. О свему овоме сведочи ова књига. Порука и поука је јасна и то о: смирености; радости неба на земљи и о светлости која нам долази у сусрет. На крају овог кратког слова, похваљујемо труд људи Светигоре који су радили на овом уздарју Дара Божијег, дара Св. Василија. Oвим идемо у сусет празника Св. Василија- светлијих лица уз честитке Вечерњим Новостима.

„Светлост Христова освештава свакога, испуњавају се спокојством и радошћу. Она освештава, прима утеху и крепи.“ Ове речи Св. Јована Златоуста односе се на сваки храм, а посебно на Острошку Светињу.

ТОМИНА НЕЂЕЉА – ЗАВЈЕТНИ ДАН СЕЛА ЈОШИЦА КОД ХЕРЦЕГ-НОВОГ

26.Април 2009.г. Томина Неђеља - Јошица код Херцег Новог

На Завјетни дан села Јошица покрај Херцег Новог 26. априла 2009 године, на Томину Неђељу, као и ранијих година служила се Света Литургија. Свету Литургију служили су бијељски парох протојереј Предраг Васиљевић и јошички парох јереј Гојко Мрачевић. Поред више десетина вјерника били су присутни представници локалне власти – предсједник Општине Херцег Нови Дејан Мандић и савјетник за вјерска питања у Општини Херцег Нови Радован Арнаут.

Након Свете литургије поворка са литијама кренула је кроз село а затим магистралним путем до парохијског дома који је тренутно у изградњи. По повратку код цркве је било припремљено послужење за све присутне. Предсједник Црквеног одбора Александар Васиљевић је у својој врло надахнутој бесједи поздравио све присутне те у најкраћим цртама поменуо труд који је до сада уложен у изградњу парохијског дома. На крају своје поздравне ријечи захвалио се свима који су својим прилозима помогли да се одржи ова црквена прослава – на првом мјесту Предсједнику Општине Дејану Мандићу.

СПЦО Јошица

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО НА ТЕМЕЉИМА ДРЕВНОГ ГРАДА ДУКЉЕ

26.Април 2009.г. Св.Литургија, Древна Дукља код Подгорице - ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 26. априла (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас, на Томину недјељу, Свету Службу Божију на остацима цркве Пресвете Богородице у древној Дукљи код Подгорице.

Бесједећи на тему празника посвећеног апостолу Томи који није повјеровао у Васкрсење Христово све док није видио и својим рукама опипао ране Христове, Владика се осврнуо на све о чему говори данашња Ријеч Божја, Откривење Божје, Дух Свети Животворни који нас сједињује и рађа Цркву Божју.

«Духом Светим се родио и Господ од Пресвете Дјеве, Духом Светим се и ми рађамо кроз Тајну Крштења и Миропомазања. Духом Светим живимо, они који се вјенчавају, а сваки други према дару своме. Живимо животом по Богу», рекао је Митрополит Амфилохије.

«То јесте Црква Божија која траје кроз вјекове. Тако је и на овом древном мјесту, ту гдје је била прва хришћанска заједница. Сабирала се у трећем, четвртом, петом вијеку, све до шестог вијека… Онда су разорене ове древне Светиње, али је ово мјесто остало Свето мјесто управо зато што је сила Духа Божјега овдје почивала. Просвећивала је и освећивала и мјесто и оне који су се сабирали у Име Христово на начин на који смо се и ми данас сабрали», објаснио је он.

«Тако је ово наше сабрање у овом древном храму наставак оног древнохришћанског сабора који непрекидно траје и трајаће до краја свијета и вијека», закључио је Владика Амфилохије.

Током Свете архијерејске литургије Митрополит Амфилохије миропомазао је новокрштеног слугу Божјег Душана Спасојевића, а у Свету тајну брака ушли су Борис и Данијела Лабовић.

С.Ж./Р.В.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ЈУЧЕ СЛУЖИО У ДОЊЕГРБАЉСКОМ СЕЛУ ЉЕШЕВИЋИ

25.Април 2009.г. Љешевићи, Грбаљ - Освећење Цркве - ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 26. априла (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије освештао је јуче обновљену цркву Светог великомученика Георгија у грбаљском селу Љешевићи и у њој служио Свету архијерејску литургију.

«Од радионице смрти, какви су сви људски гробови били до Њега, Христос их је претворио у радионицу живота», рекао је Владика у архипастирској бесједи бројним вјерницима сабраним на литургији. «Отуда ми хришћани, будући Његови свједоци, смо уствари свједоци бесмртног, вјечног, непролазног људског достојанства. Јер кроз Њега и у Њему човјек постаје бесмртно и вјечно биће», рекао је он.

«Ми смо створени ради вјечности, а не ради пролазности, тако да се увијек изнова, попут Великомученика косовског Лазара Грбљанина, опредјељујемо за оно што је вјечно и непролазно, знајући да је земаљско за малена царство, и да су људи који полажу наде само на оно што је земаљско већ самим тим у кризи, кризи бића, душе, ума, срца. А то се онда преноси на људске односе и на творевину Божју», рекао је Митрополит Амфилохије.

«За нас остаје вјерност, оно што је вјечно и непролазно, што нам се јавило и открило у Христу Господу, васкрсломе из мртвих. Ми се Њему јединоме клањамо и једино вјерујемо у вјечни и непролазни живот, знајући да је земаљско за малена царств, а небеско увјек и довјека. Сад оптужују наш народ како је он народ некаквог небеског царства. Па сигурно, нијесмо црви и мрави, нијесмо гуштери… Ми смо бића створена по Лику Бога Небескога. На земљи се рађамо, али је наше царство вјечнои непролазно, Божје царство које преображава и земљу и земаљска царства и људске душе», поручио је Митрополит Црногорско-приморски.

25.Април 2009.г - Црква Св.Јована Богослова - Трешњице, Грбаљ - ГАЛЕРИЈА

25.Април 2009.г. Црква Св.Илије, Загора, Грбаљ - ГАЛЕРИЈА

Архиепископ Амфилохије потом је обишао доњегрбаљске цркве у обнови посвећене Светом Јовану Богослову у Трешњицама и Светог Илије у Загори.

Вечерњу службу Владика Амфилохије синоћ је служио у цркви Светог Теодора Ушакова у Херцег-Новом. За пјевницом су били ђаци Призренске богословије Светих Кирила и Метохија која се налази у изгнанству у Нишу, који се налазе на поклоничком путовању и посјети Светињама у Митрополији Црногорско, приморској, а служби су присуствовали руски амбасадор у Подгорици Јаков Герасимов, градоначелник Херцег-Новог Дејан Мандић, предсједник херцегновског Друштва српско-руског пријатељства Александар Бељаков и група свештеника и вјерника из Требиња.

Говорећи о великом и страшном чуду Христовог Васкрсења, Владика Амфилохије је рекао да је и храм Светог Теодора Ушакова, који је изграђен на руском белогардејском гробљу, свједок тог чуда.

25.Април 2009.г. Црква Св.Теодора Ушакова, Херцег Нови - Свечана Вечерња - ГАЛЕРИЈА

«Ко је могао вјеровати да ће послије толико вјекова овдје бити подигнут храм посвећен праведном руском адмиралу Теодору Ушакову? Признајем, ја нијесам вјеровао. Али оно што је људима немогуће Богу је могуће», рекао је он.

Подсјетивши да је храм никао из пропасти, немоћи и крсног страдања некада моћног руског царства, Владика је додао: «Ево чуда, Русија се пробудила, стигла овдје, сјетила се својих прогнаника и праведног Теодора Ушакова. Ми је подсјетили а она се сјетила. И – ево нас у храму Теодора Ушакова».

«И сад ми реците: је ли то велико чудо», запитао се Владика Амфилохије. «Зар није чудесно сјеме вјере Христове и васкрсење Русије од Москве до Владивостока? Храм овај је свједочанство Голготе, али и свједочанство Васкрсења», закључио је Митрополит Амфилохије.

Р.В.

ПРОСЛАВА ВАСКРСА У МАНАСТИРУ ВРАЊИНА

19.Април 2009.г. ВАСКРС - Манастир Врањина, Скадарско Језеро - ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 20. априла (Светигора прес) – У Манастиру св. Николе на Врањини радосно је прослављен празник Христовог Васкрсења. Свету Литургију, у којој највећи део вјерника приступио Светој Чаши, служио је настојатељ Манастира Врањина јеромонах Петар (Драгојловић).

Послије свете службе Божије сав окупљени вјерни народ узео је учешћа у трпези љубави а подијељена су и васкршња јаја.

У поподневним часовима, са почетком у 17 часова, у Зетској соби Манастира Врањина одржан је и Дјечији васкршњи квиз знања. Тема квиза била је „Свети цар Лазар и Косово“. У квизу су узели учешћа малишани из Зете, Подгорице и Цетиња који су духовно везани за ову древну немањићку светињу. Побједник овогодишњег Дјечијег васкршњег квиза знања је малена Симонида из зетског села Горичани. Она је као побједник добила и специјалну вредну награду – велики у дрвету дуборезани Манастир Острог. Послије завршетка квиза окупљеној дјеци су подјељени и васкршњи поклон пакетићи и иконе Пресвете Богородице Тројеручице а раздјељено је и тридесетак часописа васкршњег броја Светигоре. На крају су сва дјеца, њих тридесетак, учествовала у вечерњој васкршњој служби коју је у храму св. Николаја служио отац Петар.

Манастир Врањина је тако постао традиционални организатор великих дјечијих квизова знања из вјеронауке и наше свештене историје који се организују на највеће црквене празнике и на којима се сваки пут окупља све већи број малишана.

ПРОСЛАВА ВАСКРСА У ПОДГОРИЦИ

19.Април 2009.г. ВАСКРС - Саборни Храм Христовог Васкрсења у Подгорици - ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 20. априла (Светигора прес) – У свим подгоричким храмовима јуче је, према процјенама масовнијим учешћем вјерних него претходних година, свечаним васкршњим службама прослављен највећи хришћански празник Васкрс.

Централну васкршњу литургију у Митрополији Црногорско-приморској служио је у крипти саборног храма Христовог Васкрсења викарни Епископ Диоклијски игуман манастира Острог Господин Јован са свештенством.

Све улице у околини храма биле су блокиране аутомобилима којима су вјерници дошли на Свету службу, а према грубим процјенама очевидаца у крипти храма је у једном тренутку било близу пет хиљада вјерника.

Прочитана је Васкршња посланица Његове Светости Патријарха Српског Господина Павла, а Владика Јован се вјернима обратио ријечју архипастирске поуке на тему празника и честитао им Васкрс.

Свете службе служене су у поноћ и у раним јутарњим часовима и у свим осталим подгоричким храмовима: на Крушевцу, у Момишићима, манастиру Дајбабе, цркви Светог Ђорђа под Горицом, у манастиру Златица и на Дољанима.

Р.В.

ВАСКРС У БАРУ

19. април 2009; Васкрс у Бару на Тополици - ГАЛЕРИЈА

Васкрс је свечано прослављен у свим храмовима у Бару. Свечане Васкршње литургије служене су у цркви Светог Николе у Старом Бару (служио архијерејски намјесник барски, протојереј-ставрофор Радоман Мијајловић), у манастиру Рибњак (служио барски парох, јереј Иван Станишић са братством манастира), у цркви Светог Јована Владимира на Тополици (служили барски пароси протојереј Ђорђе Кнежевић и јереј Чедомир Милосављевић), у цркви Свих Светих на Великом пијеску (служио барски парох, јереј Јован Пламенац). У цркви Светог Јована Владимира на Тополици по завршетку службе Божје приређено је послужење за сав присутни вјерни народ, који је у огромном броју, бројније него иједне од ранијих година, присуствовао Васкршњим Богослужењима.

У поподневним сатима на гумну код парохијског дома на Тополици, у организацији црквене општине Бар организован је пригодан културно-умјетнички програм у коме су учествовали: Фолклорна група „Свети Јован Владимир“, етно група „Дарови Светог Јована Владимира“, барски црквени дјечији хор и народни гуслар Љубо Милић.

Фолклорна група „Свети Јован Владимир“, учествовале је и у Васкршњем програму у Вирпазару.

Извор: http://www.pravoslavnacobar.org (сајт Црквене општине Бар)

ПРОСЛАВЉАЊЕ ВАСКРСА НА ЦЕТИЊУ

19.Април 2009.г. ВАСКРС - Влашка Црква - Цетиње - ГАЛЕРИЈА

19.Април 2009.г. ВАСКРС - Јутарња Служба, Литија, Св.Литургија Цетињски Манастир - ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 20. Април 2009. (Светигора Прес) – На Цетињу је свечано прослављен Васкрс служењем Васкршњих Литургија у манастиру Цетињском и Влашкој Цркви, а на Васкршњи понедјељак и у Цркви на Ћипуру.
Послије свих прописаних богослужења Страсне седмице (седмице пред Васкрс) прослава на сам дан Васкрса је почела у 4 часа ујутро Васкршњим Јутрењем у Цетињском манастиру у оквиру кога је одржана и традиционална Васкршња Литија свештенства и вјерног народа улицама Цетиња, до Цркве на Ћипуру и Влашке Цркве и назад до манастира. Након Јутрења у Цетињском манастиру је служена света Литургија на којој се причестио велики број вјерника, подјељена су и васкршња јаја.
Такође на Васкрс у 8 часова, служена је света Литургија и у Влашкој Цркви, којој је присуствовало мноштво родитеља са дјецом, старијих особа и свих који нису били у могућности да учествују ранијој Литургији у Цетињском манастиру.

19.Април 2009.г. ВАСКРС, Цетињски Манастир, Васкршња Духовна Академија после Вечерње службе - ГАЛЕРИЈА

Касније поподне у Цетињском манастиру је служена Свечана Васкршња Вечерња са читањем Јеванђеља на више језика. Подјељени су и поклони присутној дјеци, који су поводом Васкрса спремили и пригодан програм рецитација и пјесама.

>19.Април 2009.г. ВАСКРС - посјете Проти Михајлу Газиводи и протиници Даници Радусиновић на Цетињу - ГАЛЕРИЈА

Истог поподнева цетињски свештеници су, у име Високопреосвећеног Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско-приморског Г. Амфилохија, а по лијепом вишегодишњем обичају, посјетили 94-годишњег протојереја-ставрофора Михаила Газиводу, пензионисаног свештеника са Цетиња и протиницу Даницу Радусиновић, супругу покојног протојереја-ставрофора Комнена Радусиновића, некадашњег Архијерејског намјесника цетињског. Више година за највеће празнике Високопреосвећени Митрополит или цетињски свештеници посјећују ове породице.

20.Април 2009. Васкрсни Понедјељак - Св.Литургија - Цетиње - ГАЛЕРИЈА

Празновање је настављено и данас, на Васкршњи или Свијетли понедјељак, када је служена света Литургија и у Цркви на Ћипуру, дворској цркви Књаза и Краља Црне Горе Николе I Петровића у којој и почивају његове и кости краљице Милене. И на овој светој Литургији причестило се мноштво дјеце и одраслих и опет су дијељена васкршња јаја.
Свете Литургије ће се у Цетињском манастиру служити током читаве Свијетле седмице (седмице по Васкрсу).

И.Б.

ВАСКРС У СКАДРУ

Прослава Васкрса у Скадру љ.Г. 2009 - ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 20.Април 2009.г. (Светигора Прес) – По благослову Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског и скендеријског Амфилохија и Архиепископа тиранског и све Албаније Анастасија, Васкршњу литургију у цркви свете Тројице, у Враки, надомак Скадра служили су шеф кабинета Митрополита црногорско-приморског протојереј Радомир Никчевић, парох цетињски јереј Љубомир Јовановић и јерођакон Јефрем. У храму се сабрало око 150 вјерника, међу којима је било највише дјеце, која су у ствари живи свједоци очувања вјере православне и обичаја на просторима гдје се затирала и ријеч српска. У овом насељу које је одољело притисцима и репресијама комунистичког режима, посебно се очувала свијест о поријеклу и духовном наслеђу дијела данашње југоисточне Црне Горе. Отац Радомир је у литургијској бесједи говорио о величини и значају празника Христовог Васкрсења.

19.Април 2009.г. ВАСКРС - прослава у Скадру, Албанија - ГАЛЕРИЈА

„Велика је то тајна да један од Свете Тројице, онај који ствара сваког човјека – постане човјек и да дозволи да га разапну, да дозволи да га човјек изда, али и да васкрсне и да побиједи смрт и да нас спаси“, рекао је овај врли слуга Цркве Христове. Након литургије отац Радомир је, по благослову Цетињског Архијереја, пригодним поклонима даривао преко шездесеторо дјеце окупљене око празника Васкрсења Христовог у Враки

Посебну драж овом Васкршњем богослужењу дали су Срби и Црногорци римокатоличке и мухамеданске вјере, становници Враке и Скадра, који су, у складу са својим могућностима помогли да се Васкрс дочека и обиљежи како приличи Празнику над празницима.

19.Април 2009.г. ВАСКРС - прослава у Скадру, Албанија - ГАЛЕРИЈА

Представници Митрополије црногорско-приморске, међу којима је био и аутор „Скадарских елегија“ пјесник Будимир Дубак, као и поједини професори и ученици Цетињске богословије, уочи Васкрса били су гости оца Николе Петанија и својим присуством уљепшали су и увеличали јутарње Васкршње богослужење у цркви светог Димитрија у центру Скадра, храму који је такође под јурисдикцијом Албанске православне цркве. Током боравка у Скадру они су мјесним паросима, по благослову Архиепископа Амфилохија уручили васкршње поклоне за дјецу православних вјерника.

Госте из Црне Горе дочекали су чланови удружења „Морача-Розафа“, на челу са предсједником Удружења Павлем Брајовићем, као и професор српског језика у Скадру Светозар Ћираковић. Они су организовали посјету граду Љешу, гдје су заједно са браћом из Митрополије цетињске обишли гроб Скендер-бега и нова археолошка налазишта са десне стране цркве светог Николе. Ту су, према сазнањима господина Брајовића, у каменој пластици пронађени ћирилични записи који би могли промијенити званичне етнолошке и антрополошке претпоставке и процјене на овим просторима.

С.Ж.

У МИТРОПОЛИЈИ СЛУЖЕНЕ СЛУЖБЕ СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ

16. април 2009; Велики Четвртак, Литургија у крипти Саборног храма Васкрсења у Подгорици - ГАЛЕРИЈА

17. април 2009; Велики Петак; Вечерње, Изношење Плаштанице у Цетињском манастиру - ГАЛЕРИЈА

15. април 2009; Велика Сриједа, Јелеосвећење (Свештање масла) у Цетињском манастиру - ГАЛЕРИЈА

Цетиње, 18. април 2009.г. – У већини саборних храмова парохија и манастира Митрополије Црногорско-приморске посљедњих дана служене су службе Страсне седмице уз учешће свештенства и вјерног народа.

Високопреосвећени Митрополит Амфилохије у сриједу ујутро је служио Литургију Пређеосвећених дарова у Цетињском манастиру, а истог дана поподне Свету тајну Јелеосвећења уз мноштво вјерног народа.

Свету Литургију поводом Великог Четвртка је служио у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, којом приликом је прочитао и своју овогодишњу Васкршњу поруку. Касније истог дана у Цетињском манастиру је предводио службу Јутрења Великог Петка са читањем дванаест Јеванђеља о Страдању Христовом.

У истом манастиру на Велики Петак ујутро су служени Царски часови, а навече Вечерња служба са Изношењем Плаштанице, а мало касније и Јутрење Велике Суботе са појањем Статија и Литија са Плаштаницом која је ишла до оближње Цркве на Ћипуру. Плаштаница је положена у дивно, цвијећем, мирисима, вјенчићима и бојеним јајима, украшен Христов Гроб. Свим службама је началствовао Господин Митрополит.

На Велику Суботу је служена Света Литургија којом је началствовао Архимандрит Лука, намјесник Цетињског манастира уз саслужење манастирске братије и цетињског свештенства. По древном обичају, на Литургији се крстило седморо нових чланова Цркве Божије.

Свету архијерејску Литургију на Васкрс у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици служиће са свештенством и вјерним народом Преосвећени Епископ диоклијски Г. Јован, игуман манастира Острог са почетком у 9 часова.

У Цетињском манастиру ће се на сам Васкрс служити Јутрење са почетком у 4 часа ујутру са, на Цетињу, већ традиционалном, Литијом кроз град до Цркве на Ћипуру и Влашке цркве, послије које ће бити одслужена и најрадоснија Васкршња Литургија.

И.Б.

СВЈЕТЛОСТ И РАДОСТ ВАСКРСА – НОВИ БРОЈ СВЕТИГОРЕ

Након вишенедјељног Великог поста, у освит највећег хришћанског празника- Васкрса дочекали смо двоброј образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске Светигора. Посланицом Његове Светости Патријарха српског гоподина Павла духовним чедима Српске цркве отворен је низ чланака који су посвећени радости Васкрса. Тајну празника разоткрива свети владика Николај Жички бесједом Христос је васкрсао себе ради нас, а тајну васкрслога Христа објашњава презвитер Борис Бобринскиј. То је тајна коју су посведочила све четири јеванђелиста. Своје редове тој тематици посветила је презвитера Ивана Јовановић.
Кад узмете часопис у руке видјећете и осјетити шаренило Васкрса, иако текстови који су директно посвећени Празнику над празницима нијесу систематизовани у смислу поређаности већ су посијани свуда по часопису, тако да се Васкерс осјећа на свакој страници, чију свеприсутност употпуњавају илистрације. Наћи ћете текстове као што су Монаштво у свијетлу Христовог васкрсења, затим О дочеку Васкрса у Русији. А на последњим страницама часописа најмлађи су оставили своје записе и цртеже посвећене овом Благдану.
7. априла на Благовијести напунило се 30 година од упокојења знаменитог српског и васељенског православног светитеља и просветитеља – светог Јустина Поповића. Тим поводом објављена је његова надахнута бесједа Богомајка сверадост наша која говори управо о Благовијестима. О Благовијестима, тачније Химни Богородице, која у суштини својој и јесте та блага вијест читате редове јерођакона Доситеја Хиландарца.
А Светигора своју благу вијест, углавном, преноси мирјанима. Више текстова је посвећено породици и мирском животу: од практичног чланка О избору брачног друга, преко предавања угледног професора Лисеца, које говори о разлозима против контрацепције и чедоморства, па до примјера из живота једне америчке православне породице – Сви смо једна породица у Христу. Наћи ћете текстове о искушењима савременог доба – наркоманији, магији; текст из медицине који је посвећен љековитости чајева.
Кроз хронике читаоци ће опширно бити упознати са актуелним дешавањима у православном свијету, Помијесним црквама и отачаственој Цркви. Једна од тих актуелности је сусрет новоизабраног руског Патријарха Кирила са делегацијом Српске православне цркве и предсједника Русије Д. Медведева са Архиепископом цетињским, Митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем почетком фебруара ове године у Москви. У том блоку можете прочитати и писмо које је Свјатјејши Патријарх руски Кирил упутио Његовој Светости Патријарху српском господину Павлу, поводом десет година од НАТО агресије и пет година од погрома на Србе на Космету.
На осамдесет и више страница могу се наћи и прикази, поезија (у овом броју су заступљени стихови Гара Јовановића), репортаже, свједочанства, чудеса, бесједе, чланци из богословља, чланци о језику и многи други. Како и приличи, нови број Светигоре је Празник над празницима дочекао богато и садржајно.

С.Живковић

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ПОДГОРИЦИ

16.Април 2009.г. - ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК - Крипта Храма Васкрсења Христовог у Подгорици - ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 16. Aприла (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас, на Велики Четвртак, Свету Службу Божију у крипти Саборног Храма Христовог Васкрсења у Подгорици.

Владика је у архипастирској бесједи подсјетио вјерне на четири значајна догађаја који су се збили на данашњи дан и обиљежили историју свијета: жена, грешница и покајница, сипа Исусу мирисно уље на главу и сузама и косом Му ноге умива, Христос који пере ноге Својим ученицима, «онај трећи догађај, који је и најзначајнији, Тајна вечера, коју су припремили ученици по заповијести Христовој, која је наставак јеврејске Пасхе».

«Али она се није обављала код Јевреја уочи петка, него послије тога. Тај празник је био везан за Велику Суботу, али је Господ, знајући да ће бити Он жртвован као јагње и да је жртвовање јагњета у Старом Завјету било предуказање на Његову Жртву, уочи Пасхе припремио Своју Тајну Вечеру. И на тој Тајној Вечери Он је узео хљеб, благословио га и изговорио оне потресне ријечи: примите, једите, ово је Тијело Моје… А онда је узео чашу испуњену вином и рекао: пијте из ње сви, ово је Крв Моја Новога Завјета, која се за вас и за многе пролива за спасење свијета», рекао је Митрополит Амфилохије.

«Тајна Вечера, којом је утемељена Црква Божја, наставља се кроз вјекове до наших времена и настављаће се до краја свијета и вијека. Свака Литургија, свако сабрање, као и ово данашње, није ништа друго него је наставак те Тајне Вечере и испуњење те Христове заповијести. Ми то чинимо у спомен Господа и обављамо силом Духа Светога исту Тајну Вечеру сабирајући се око Њега, око Крви Његове и око Тијела Његовог и причешћујући се Тијела и Крви Његове», казао је он.

Владика је посјетио и на четврти догађај – издају у Гетсиманској башти коју је починио Јуда Искариотски.

 

С.Ж./Р.В.

АЕМ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ +АМФИЛОХИЈЕ – ВАСКРШЊА ПОРУКА 2009. Љ.Г.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ !!!

АЕМ Црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ - ВАСКРШЊА ПОРУКА 2009.Љ.Г.

Поздрављајући се овим поздравом вјечне истине, наде и љубави, браћо, подсјећамо и себе и Вас и све људе, да је среброљубље Јуде Искариотског оно што је, за тридесет сребреника, издало и продало Христа Бога, а тиме и људско достојанство. Јуда издајник среброљубљем помрачен, отпао је од свјетлости, погрузио се у мрак и продао Непроцјењивог и оно што је непроцјењиво. Отпавши од Бога као вјечне свјетлости и потонувши у таму смрти, он је уствари изгубио себе и своју душу, објесивши се и тиме погазивши своје и уопште „људско звање пред Богом“.
Тако бива са Јудом издајником, тако бива са сваким човјеком, тако бива са човјечанством када му се ум и срце помраче среброљубљем, тј. цјелосном везаношћу за оно што је пролазно. Природа у којој се рађамо и у којој живимо, којом се тјелесно хранимо – смртна је и пролазна; човјек као природно биће такође је смртан и пролазан. Ако се само хранимо и везујемо за оно што је смртно и пролазно, ми уствари обоготворујемо смрт и пролазност. Између смртности и пролазности, коју човјек и сва твар носи у себи и жеђи за животом, животном силом, која прожима све постојеће одвија се судбина човјека и свијета, и свега онога што се догађа у свијету и што човјек дјела и ствара кроз сву своју историју. Но, трагика живота се састоји управо у томе што је та природна животна сила условљена пролазношћу, смрћу. Природа сама по себи није у стању да даде створењима која се у њој рађају и која она изњедрује оно што сама нема – живот вјечни. Отуда свако везивање за њу, тј. искључиво за материјалну стварност, има за коначни збир свих бића и створења – смрт и ништавило.
„Тамо гдје је благо твоје, тамо је и срце твоје“ (Мт. 6, 21), тамо је и бог твој, тј. смисао живота твога. Намјесто да остане са Христом и да се веже за Њега који му дарује живот вјечни, који му се открио као „пут, истина и живот“ (Јн. 14, 6), Јуда се везује за земно благо и богатство. Самим тим он се објесио, лишио истинског живота и прије него се објесио. Вјешање је била природна последица његовог животног опредјељења. Говорећи овдје о Јуди ми уствари говоримо о јудинској философији живота, којом су опчињене бројне идеологије и многе цивилизације у историји рода људског. Штавише, многи од нас људи, и јуче и данас, болујемо од јудинског синдрома жртвовања онога што је вјечно и непролазно у нама, за оно што је трулежно и пролазно.
Има ли лијека човјеку од те и такве трулежности и ништавила? Лијек је управо у Ономе од кога се Јуда одрекао и кога је издао у Христу Богочовјеку и у сили Његовог Васкрсења. Он нам се открио и подарио као Хљеб живота (Јн. 6, 35), као квасац Царства небесног (ср. Лк. 13, 33) којим се заквашују свеукупна творевина и сва створења на челу са човјеком, добијајући нови непролазни квалитет живота: „Јер хљеб је Божији Онај који силази с неба и даје живот свијету“ (Јн. 6, 33). Свеукупна животна сила уграђена у творевину Божију у додиру и сједињењу с Њим препознаје свој извор и свој циљ, свој вјечни смисао и своју пуноћу. Он својим рођењем, смрћу и васкрсењем не долази у свијет као туђин него „својима дође“, без обзира да ли га они примају или не примају (ср. Јн 1, 11): Он „у свијету бјеше, и свијет кроз њега постаде“ (Јн. 1, 10); „својим дође“ да би онима који га приме „дао власт да буду чеда Божја“ (Јн. 1, 12), да би сваки који у њега вјерује „имао живот вјечни“ (Јн. 6, 40). Његовим рођењем, рађање оних који вјерују у њега престаје да буде рађање „од жеље тјелесне и од жеље мужевљеве“, тј. рађање за смрт, и постаје рађање „од Бога“, тј. рађање за живот вјечни (Јн. 1, 13). У томе се и састоји воља Оца небеснога, Творца неба и земље и свега видљивога и невидљивога, да све што је дао Њему, Сину свом Јединородном, „ништа од тога не изгуби, него да то васкрсне у последњи дан“ (Јн. 6, 39).
На Њему сишавшем у Велики Петак, у гроб, смрт је поломила своје зубе, јер је загризла вјечни а не пролазни живот. Зато ми Хришћани вјековима пјевамо радосну пјесму: „Христос Васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова“. У Христу Господу, који је по богомудром пјеснику „био у гробу тјелесно, у аду душом као Бог, у рају с (покајаним) разбојником и на Божанском Престолу са Оцем и Духом Светим“, земља и небо и васиони свијет, намјесто радионице смрти постају и преображавају се у радионицу вјечнога живота! Без њега свеукупна творевина, све што рађа – рађа за смрт и ништавило, сва природа „данас жеже што јуче њивљаше“ (Његош). А људи, човјечанство, по свеистинитој ријечи другог пјесника „због залогаја хљеба, остају гладни (вјечног) Духа и Хљеба Живота, који је Тијело Његово, које се даје „за живот свијета“ (Јн. 6, 53)“.
У свјетлости ове Божје истине о свијету и човјеку, о њиховом смислу и циљу, шта представља савремена глобална криза која у наше дане из темеља потреса људски живот и људско друштво? Она није ништа друго до природна закономјерна посљедица јудинског синдрома незајажљиве похлепе човјекове за „сабирањем себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лопови поткопавају и краду“ (Мт. 6, 19). Када човјек изгуби духовни вид; када „похота тјелесна, похота очију и надменост живљења“ (1Јн. 2, 16) постану за човјека и људско друштво – једино божанство и једини овосвјетски циљ живота; када човјек заборави и престане да осваја унутарње бескрајне просторе живота, и ограничи се на саможиво и себељубиво освајање спољашњих простора, – онда је неминовна криза свеукупног људског живљења. Глад за стварима, за новцем, за тјелесним уживањима, свођење смисла живота само на засићење такве глади, представља само наличје дубље глади и жеђи човјекове. Уколико је заборав Хљеба који силази с неба (ср. Јн. 6, 50) дубљи, утолико је похлепа човјекова за богаћењем новцем и уживањима већа и незајажљивија; утолико је отимање творевине и њених добара од Бога и од ближњих – безочније и саможивије. Природа неминовно узвраћа на то насиље над собом и злоупотребно скрнављење њеног богоданог поретка – бунтом и затрованошћу; људско друштво постаје све неуравнотеженије, себичним богаћењем мањине на рачун милиона све бједнијих и сиромашнијих. То значи да савремена глобална и глобалистичка материјална криза, има, као и увијек, свој дубљи коријен у духовној и моралној кризи човјека и људског друштва. Кретање између доскорашње антибожне тоталитарне уравниловке и садашњег дивљег (у некадашњим комунистичким земљама) и било којег другог, ништа мање обезбоженог капитализма, представља човјеково лутање између Сциле и Харидбе, по њивама глади. И једно и друго „сабирање себи блага на земљи“ (Мт. 6, 19), не само што је богоубилачко, него је истовремено и нечовјечно и човјекоубилачко. Зашто? Зато што својом самоубилачком похлепом и саможивошћу, несабирањем себи блага на небу (ср. Мт. 6, 20), – издаје Бога и Божју доброту, злоупотребљава природу, скрнавећи њен богодани поредак и љепоту, гази по људском достојанству, по праведности и човјечности, израбљујући човјека и лишавајући га не само хљеба свагдашњег, него и Хљеба насушног, који силази с неба.
Јуда Искариотски, који је намјеравао да изда Христа и издао Га, заснивао је своју философију живота, као и сви стари и нови усрећитељи човјечанства, обољели од јудинског синдрома, – на крађи свијета од Бога, на одрицању од Њега, и на тобожњој бризи о људским правима и о сиромашнима. Жалећи што се није продало скупоцјено миро којим је Марија, сестра Лазарева, помазала ноге Исусове, и што се оно није дало сиромасима, Јуда и њему слични обољели његовим синдромом „ово не рече што му бјеше стало до сиромаха, него што бјеше лопов“ (Јн. 12, 6).
Све што човјек јесте и што има, сав свијет и сва добра свијета – даровано је човјеку за употребу, сагласно Божјој мудрости и доброти и за храну његову. Зна и Отац наш небески да нам треба све ово, зато нас је тим добрима и обдарио (ср. Мт. 6, 32). Но све то, све што јесмо, што нам је дато „за насладу и храну нашу“; све оно ради чега јесмо и зашто нам је дато, добија истински смисао једино кад се употребљава праведно и сагласно Божјем поретку и назначењу. Свака јудинска злоупотреба Бога и Божјих добара, стара и нова и најновија, води неминовно отуђењу од Бога и Божје правде, а тиме – самоуништењу и смрти човјека и свијета. Отуда, само у свјетлости следећих свеистинитих Христових ријечи, свијет и сва добра земаљска, човјек, сав њихов живот и дјелање, задобијају непролазни и бесмртни смисао: „Иштите најприје Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати“ (Мт. 6, 33). Тај дубљи и савршени Смисао свега постојећег, свеукупног људског рода и човјековог дјелања и живљења на земљи, открива нам се и дарује у тајни Христовог Распећа за живот свијета и Његовог Васкрсења из мртвих.
Зато обасјани вјечном свјетлошћу Христа Бога нашега, ми прослављамо Његово Васкрсење и у њему наду на васкрсење мртвих и живот вјечни, поздрављајући се сверадосним поздравом:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Ваш с љубављу у васкрслом Христу,

АЕМ Црногорско-приморски
+Амфилохије

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

ЦЕТИЊЕ, 15. Април 2009.г. –  „Ако неки презвитер, презревши свога епископа, одвоји себе од Цркве и организује сопствену, и одбије позив епископа и не жели му се повиновати, за таквога заповједају свети канони да буде потпуно лишен чина“.
Овим ријечима 31. Апостолског правила и 4. Васељенског сабора, започиње акт о рашчињењу г. Дедеића, који је тачно прије 12 година срочио Свети Синод Цариградске патријаршије, на челу са Патријархом Вартоломејем. Из њих се јасно види, да је нејасноћа и смутњи у народу око дјеловања самозваних свештеника, било од самог настанка Цркве Христове, и да их има до данас. Управо зато постоје читаве библиотеке црквеног права, које регулишу питања како неко може постати свештеник и под којим условима он ту службу губи.
Конкретно питање свештеничке службе г. Дедеића, најмање има везе са мишљењем Чевљана, Бајица, Срба или Црногораца, са Црном Гором и њеном свијетлом историјом, а тијесно је повезано са мишљењем људи са којима је Дедеић живио и нечасно радио у Италији, и који су му, као некадашњем свештенику, били претпостављени.
Они кажу да је поменути господин „створио многе невоље у Митрополији Италије, и то тако што је исмијавао управне поступке своје црквене власти, клеветао претпостављене и деспотски и самовољно управљао повјереном му заједницом православном у Риму, подстичући у њој расколе и немире“.
Ово наше душекорисно подсјећање на садржај једног правног, међународно важећег акта, никако се не може окарактерисати као клевета. Клевета је прича о крађи црквених ствари из цркве на Чеву. Њу ћемо, ако Бог да, провјерити у судском поступку, који смо иницирали нашом кривичном пријавом, као и питање онога који деценијама неовлашћено и бесправно користи црквену имовину на Чеву, а који га је увео у Храм св. Николе.

ИЗ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

ЦЕТИЊЕ,13.Април 2009.г. – Православна Митрополија Црногорско-приморска ће поднијети кривичну пријаву против Мираша Дедеића и његова три сарадника, зато што су неовлашћено упали на црквени посјед, лажно се представљали као православни свештеници и недозвољено користили црквене предмете. Јуче су, на празник Цвијети, Дедејићеви људи пореметили и оскрнавили вјековни богослужбени поредак цркве Св. Николе на Чеву, која не памти да је под њеним сводом икада боравио рашчињени свештеник.
У подношењу ове кривичне пријаве Митрополију неће одговорити чињеница да се овај инцидент десио тајно и ненејављено, да га није подржао готово нико од Чевљана, и да су усамљени дјелатници „ЦПЦ“, на снимцима ТВЦГ изгледали гротескно, опонашајући црквену службу у пространој и, за њих превеликој, цркви на Чеву. Стиче се утисак, да су збивања на Чеву организована, само из једног разлога, да би се попунио телевизијски програм иначе „објективног, непристрасног и професионалног“ Јавног сервиса.
У прилогу, још једне у низу кривичних пријава, којима полицијским и судским органима помажемо да се орјентишу у овој правно неуређеној ситуацији, ми ћемо доставити акт Васељенске патријаршије, потписан од стране патријарха цариградског г. Вартоломеја, којим је Дедеић испраћен из Италије, земље у којој је служио као свештеник до средине деведесетих година, а у коме се, поред осталог, каже:
„Зато да се нико никада не усуди, ни од клирика, да се заједнички облачи или саслужује са њим, нити од вјерника да га било ко прими или почаствује као свештеника или клирика, или да цјелива његову десницу и затражи од њега благослов, јер је под бременом неопростивог лишења чина.“

ИЗ МИТРОПОЛИЈЕ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО НА ЗЛАТИЦИ

12.Април 2009.г. ЦВИЈЕТИ, Манастир Златица, Подгорица - ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 12. априла (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас, на Цвијети, са свештенством Свету службу Божију на темељима древног манастира Златица код Подгорице.

Подсјетивши да је Господ подарио васкрсење свом пријатељу Лазару, Митрополит Амфилохије је у архипастирској бесједи бројним вјерницима казао да је Он тиме предуказао васкрсење свију «када дође последњи дан, када се саберу сви дани и сва збивања у тај последњи дан. Тај дан Црква и Божји пророци називају осмим, незалазним даном».

«Улазак Христов у Јерусалим, Њега као Цара небескога, описанога тијелом, неописивога по природи Својој и Своме Божанству, је оно чему су се радовала јерусалимска дјеца. То је оно чему се радује свако људско покољење, чему се радујемо и ми. То је велика и Света истина, Његова личност, Њега као Цара небескога и као Сина човјечијега у коме се све сабира и свему даје смисао», рекао је Владика.

«Зато смо се и ми данас сабрали на темељима ове стародревне хришћанске Светиње, подигнуте у временима цара Јустинијана, посвећене Цвијетима – уласку Христовом у Јерусалим. Сабрали смо се и ми да пјевамо ову пјесму: благословен који долази у Име Господње…», рекао је Митрополит Амфилохије.

Р.В.

ПРОСЛАВА ЛАЗАРЕВЕ СУБОТЕ НА ВМА У БЕОГРАДУ

 

11.Април 2009.г. ЛАЗАРЕВА СУБОТА - ВМА, Београд - ГАЛЕРИЈА

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Г.Амфилохије служио је данас на празник Лазареве суботе Свету архијерејску литургију у новоустановљеном параклису на ВМА у Београду који је посвећен Св.Луки архиепископу симферопољском и кримском, новопросијавшем светитељу,хирургу,сликару и јерарху Руске Православне Цркве 20.века.У литургији је узео учешћа и Његова Светост Патријарх српски Г.Павле који је молитвено прославио своју крсну славу.

 

Литургији су присуствовали и епископ зворничко-тузлански Г.Василије, министар вера у Влади Србије Богољуб Шијаковић,саветник председника Србије за Косово и Метохију Младен Ђорђевић, помоћник министра иностраних послова Дамјан Крњевић,члан Крунског савета Драгољуб Ацовић, протонеимар храма Св.Саве проф.Војислав Миловановић,као и велики број запослених војних лекара и пацијената Војномедицинске академије на челу са генерал-мајором др Миодрагом Јевтићем, начелником ове установе. Архиепископу су на литургији саслуживали протојереј-ставрофор Саво Јовић, протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић, јеромонах Методије (Остојић),јереј Небојша Тополић, старешина параклиса,као и протођакон Стеван Рапајић и јерођакон Јован (Панић),а присуствовали су архимандрити Јован (Радосављевић) и Данило (Љуботина), духовник параклиса протојереј-ставрофор Ратко Савић,игуманија манастира Ваведења Пресвете Богородице Анастасија са сестринством, и мноштво верног народа Божијег.

После Свете тајне пришешћа, митрополит Амфилохије је пререзао славски колач Његовој Светости Патријарху Павлу честитајући му крсну славу и пожелевши му дуг и здрав живот и свако добро од Господа. Затим је уследила додела ордена Св.Саве другог реда начелнику ове установе генерал-мајору Миодрагу Јевтићу за све оно што чини на сведочењу хришћанске љубави и хуманости.Литургијско славље завршено је трпезом љубави и уз честитке Његовој Светости

Јерођакон Јован (Панић)

РЕАГОВАЊЕ НА ИЗЈАВУ ДР ЖИВКА АНДРИЈАШЕВИЋА О ЦРКВЕНОЈ ИМОВИНИ И ЦРКВЕНИМ ПИТАЊИМА

ЦЕТИЊЕ, 06.Април 2009.г. – Није први пут да Живко Андријашевић вријеђа вјерска осјећања канонског православног свештенства, монаштва и вјерног народа у Црној Гори као што му, на жалост, није први пут да позива на насиље над правним системом и канонским православним црквеним устројством у Црној Гори. Данас се то, када су његови иступи у питању, пословично догађа уочи великих хришћанских празника Благовијести, Цвијети и Васкрса као што је то и током претходних година чинио уочи Бадњег дана и Божића.

Андријашевић, поучен и подстакнут примјерима и манирима Новака Аџића и Стева Вучинића, у ове крсноваскрсне дане призива и позива на атаковање на идентитет, достојанство, храмове, манастире, имовину и мисију Митрополије Црногорско-Приморске.

Одавно је познато да Андријашевић, на жалост, нема за циљ утврђивање научне и историјске истине. Управо му таква орјентација служи да се, заогрнут научном титулом, упетљава у сложена црквена и правна питања у која као историчар и није упућен и за које не посједује комплементарна знања.

Андријашевић се, судећи по његовим књигама и јавним иступима, понаша као да не живи у овом времену и садашњној Црној Гори као држави која је ратификовала Европску конвенцију о људским правима и која је чланица Савјета Европе. То се најбоље огледа у његовим нетачним констатацијама о „општеважећим правилима о избору црногорског митрополита“, као и понављању још нетачнијих тврдњи Мијата Шуковића да је „држава власник црквене имовине“. Било би добро да Андријашевић наведе важећи правни пропис у Црној Гори на основу кога би државна или било која друга власт данас у секуларном друштву имала право на избор митрополита црногорско-приморског. Андријашевић се није изјаснио о томе да ли такво право признаје Црној Гори и када је ријеч о избору надбискупа барског и примаса српског, которског бискупа, реиса Исламске заједнице Црне Горе, проповједника Хришћанске адвентистичке цркве или пастора Хришћанске евангелистичке цркве у Подгорици? И како се онда у Андријашевићевој интерпретацији остварује уставно начело одвојености цркава и вјерских заједница од државе? Да не говоримо о томе да Андријашевићу изгледа још није познато да је имовина свих физичких и правних лица, па и цркава и вјерских заједница у Црној Гори правна, уставом и законима заштићена категорија те да држава није власник црквене имовине Митрополије Црногорско-Приморске баш као што није власник ни вакуфске имовине Исламске заједнице или црквене имовине римокатоличких бискупија у Црној Гори. То би Андријашевић уочио да је, прије давања својих нетачних и тенденциозних изјава, прочитао важеће црногорске прописе и схватио суштину система одвојености цркава и вјерских заједница од државе или негдашњег система државне цркве.

Митрополија Црногорско-Приморска је духовна институција са вишевјековним непрекинутим континуитетом, а не нека са стране „увезена“ епископија како је Андријашевић, копирајући Аџићеве и Вучинићеве ставове, намјерно погрешно представља. Вриједно је похвале једино то што је Андријашевић тачно навео да тзв. ЦПЦ нема никаквог црквеног и историјског континуитета у Црној Гори. Оно што је, међутим, зачуђујуће и непојмљиво јесте да он као историчар намјерно превиђа чињеницу да је 1920.г. приликом успостављања јединства Црногорске Митрополије са васпостављеном Пећком Патријаршијом, свеукупни епископат, свештенство и монаштво Црногорске Митрополије прихватило то јединство при чему је Митрополија са црквеним општинама, храмовима и манастирима остала титулар свеукупне имовине, као што је то и до тада била не преносећи власништво ни на кога другога.

Г. Андријашевић, како у овој својој изјави тако и у својој недавној објављеној „историји Црногорске Црке“ темељи своје закључке о „вјековној аутокефалности“ Црногорске Митрополије не на историјским чињеницама него на унапријед постављеном идеолошком програму стављајући документа анти-историјски и уз потпуно игнорисање устројства Православне Цркве и њеног унутарњег канонског поретка, у функцију своје идеологије.

На жалост, није познато да се Андријашевић изјашњава као вјерник Митрополије Црногорско-Приморске као канонске Православне Цркве у Црној Гори. Отуда још гротескније дјелују његова наклапања о избору патријарха и будућности Цркве којој, по својој слободној вољи, не припада. Можда ће му се, ако Бог да дâ постане православни вјерник, отворити духовни видици који помажу да се схвате духовне категорије као што је православна вјера и духовне институције као што је Митрополија Црногорско-Приморска и уопште Православна Црква.

Из Митрополије Црногорско-Приморске

БЛАГОВЕШТЕЊСКИ САБОР У МАНАСТИРУ БЕШКА

05.Април 2009.г. - Манастир Бешка - Скадарско Језеро - ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 05. априла (Светигора прес) – У манастиру Бешка на Скадарском језеру данас је одржан традиционални Благовештенски сабор, који је почео Светом архијерејском литургијом.

Служили су Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ Нишки Господин Иринеј са свештенством и уз молитве учешће неколико стотина вјерника из Подгорице, Бара, Београда, Крушевца, Ниша и других мјеста Црне Горе и Србије.

«Велики апостол Павле, просветитељ и учитељ незнабожаца, апостол народа, савјетује нам да нас да на свему благодаримо Господу», рекао јеу архипастирској бесједи Владика Иринеј. «Ја из све душе своје, браћо и сестре, благодарим Господу на данашњем лепом дану, на нашем окупљању код ове древне Светиње, освећене молитвама и заливене покајничким сузама. Благодарим, такође, Његовом Високопреосвештенству Митрополиту Амфилохију што ме данас позвао да заједно са вама приносимо Господу бескрвну жртву, да Му заблагодаримо на Његовој доброти, милости и љубави», рекао је он.

«молимо се Господу да нас све сједини у једну заједницу Духа Светога», казао је Владика Амфилохије. «То јесте Црква Божија, то јесте ово сабрање, то је заједница неразорива и непролазна којој припадају многи народи, припадали су и припадаће до краја свијета и вијека. Јединство које је постугнуто благом вијешћу Пресветој Богородици, и силаском Сина Божјег међу нас, је јединство неразориво», нагласио је Митрополит Црногорско-приморски.

«Небо је сишло на земљу преко Пресвете Дјеве и земља се онебесила Њоме. То је јединство вјечно и непролазно, богочовјечно. А Пресвета Дјева, чије Благовијести прослављамо, она је граница између тварне и нетварне природе, између вјечнога и пролазнога. Свједочанство тога јединства је и овај Свети храм посвећен Светим Благовијестима. А у исто вријеме то јединство се остварује у личности благовјерне Јелене Балшић, кћерке кнеза Лазара, чије Свете мошти овдје почивају, на овом мјесту које је она утемељила и које је благословено. Преко ње се сјединио царски град Крушевац са Балшићима и народом Божјим овога мјеста. То јединство је неразориво», поручио је Митрополит Амфилохије.

«Присуство Епископа Ниша и Крушевца Господина Иринеја је наставак и свједочанство тог јединства», закључио је Владика.
Жарку Команину је данас у манастиру Бешка уручена књижевна награда „Јелена Балшић“, која се сваке двије године додјељује у спомен на пјесникињу, владарку и ћерку кнеза Лазара.
Награда, чији је покровитељ Митрополит Црногорско-приморски, је установљена 2007. године, а њен први лауреат био је пјесник Ђорђе Сладоје.
Команину је награда додијељена за животно дјело и роман „Ако те заборавим, мој оче“.
Мило Ломпар је испред жирија објаснио да је „Команинов приповједни простор увек везан за драматичне догађаје, идеолошке и породичне расколе у Црној Гори, током Другог свјетског рата».
„Колико реалан, толико и имагинаран, то је простор три суседна села – Пелинова, Црњиша и Провалије – која се налазе испод Острошког манастира“, каже Ломпар.
Он је Команиново приповиједање упоредио са утицајном традицијом модерне књижевности, којој припадају Ками, Сартр, Солжењицин…
Команину је награду уручио Митрополит Амфилохије, а лауреат је потом одржао пригодну бесједу.
Затим је изведена духовна академија уз учешће Црквеног хора «Свети цар Лазар» из Крушевца.
Р.В.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ ЦЕТИЊСКЕ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

ЦЕТИЊЕ,04.Април 2009 .г. – Није нам јасно ко је, и због чега, дао саопштење о наводном „попуњавању“ самозваног одбора „ЦПЦ“ члановима Бајичког Црквеног одбора Митрополије Црногорско-приморске?
Имамо сазнања да је прије десетак дана један дио мјештана Бајица у просторијама Мјесне заједнице одржао састанак, у смислу консултације грађана, рођака и пријатеља, а поводом учесталих сукоба око цркве Светог Јована Крститеља, са циљем да сачувају братственички мир, елементарну сарадњу и људски договор. На том састанку нијесу, ни приближно, били присутни сви мјештани Бајица, а да и не говоримо о свим припадницима племена Бајица (макар онима који живе у Црној Гори), који имају своје гробно мјесто пред поменутом црквом. Ова чињеница не умањује значај самог покушаја да се, кроз један овакав састанак, пронађе заједнички језик. Међутим, да ли један овакав скуп, у овако суженом саставу, има право да доноси све те „закључке“, „одлуке“, и у чије име?
Радило се, наиме, о неформалним, рођачким и комшијским консултацијама, гдје су се могла чути разна, често и опречна мишљења, а гдје је све протекло у једној мирној и људској атмосфери, каква Бајицама и приличи. Оно што желимо да нагласимо је да нико од чланова Црквеног одбора из Бајица, које је поставила Митрополија црногорско-приморска, а на предлог надлежних пароха, није учествовао у доношењу поменуте листе закључака, или било какве врсте декларације, нити би то, на крају крајева уопште било и могуће.
Свима је добро познато да, у савременом правном поретку и државној организацији, мјесне заједнице не могу доносити правоснажне одлуке о било ком питању из грађанског живота, било да је ријеч о градском или сеоском насељу. За одлуке такве врсте у данашњој Црној Гори су задужена надлежна министарстава, републички заводи и сличне институције. Тим прије им никако не може припасти право да одлучују о питањима која се тичу Православне Цркве.
Живимо на почетку 21. вијека, у Европи. Постоје државни закони, категорије власништва и вјековне, ничим ометене мирне државине неког објекта (у овом случају цркве), а постоје и црквени прописи који се већ двадесетак вјекова односе на православне храмове широм свијета.
Овакво саопштење је директан удар нечијег незнања на основне постулате функционисања секуларне државе. Устав Црне Горе, члан 14, гарантује одвојеност државе од вјерских заједница, тј. да се нити држава, нити њене ниже организационе јединице, не смију мијешати у интерна црквена питања. Школски примјер једног од таквих црквених питања, је могућност уласка бившег, рашчињеног свештеника у један православни, канонски храм.
Племенски скуп, сеоски збор или братственичке родовско-племенске скупштине, су феномени из доба нахијске организације Црне Горе, и данас могу имати симболички или савјетодавни значај по питању чувања добре атмосфере и међуљудских односа у једном селу или крају. Оваква сабрања могу евентуално покренути иницијативу код овлашћених државних или црквених институција, по питању уређења неког простора или чувања инвентара, али у смислу легалних – правно обавезујућих дејстава, њихове је ингеренције прије стотињак година преузела модерна, секуларна, правна држава. Ње, у Бајицама, очигледно је, још нема, још није успјела или не жели да успостави уставно-правне ингеренције на цијелој својој територији.

БЛАГОВЕШТЕЊСКИ САБОР У МАНАСТИРУ БЕШКА – НАЈАВА

ЦЕТИЊЕ, 03. априла (Светигора прес) – У манастиру Бешка који се налази на истоименом острву на Скадарском језеру, у недјељу ће бити одржан традиционални Благовештењски сабор, који ће почети у 9 часова Светом архијерејском литургијом.

Служиће је Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије са свештенством Црногорско-приморске Митрополије.

У 12 часова биће додјела књижевне награде «Јелена Балшић», након чега ће услиједити духовна академија с учешћем Црквеног хора «Свети кнез Лазар» из Крушевца.

Превоз бродом (до 100 особа) биће организован с Врањине испред ресторана «Плантаже» у 7 часова и са плаже у Мурићима.

Р.В.

ПРОМОЦИЈА САБРАНИХ ДЈЕЛА КРАЉА НИКОЛЕ – НАЈАВА

ЦЕТИЊЕ, 03. априла (Светигора прес) – Митрополија Црногорско-приморска организоваће у недјељу увеће промоцију сабраних дјела краља Николе Петровића са посебним освртом на роман ДЕСПА, који је недавно по први пут изашао из штампе.

На промоцији ће говорити Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије, др Мило Ломпар, др Лидија Томић, Весна Тодоровић, Радомир Уљаревић и Милутин Мићовић.

Промоција ће се одржати у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, са почетком у 18 часова.

Р.В.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У РЕЖЕВИЋИМА

03.Април 2009.г. Манастир Режевићи, Братско сабрање - ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 03. априла (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас са свештенством Свету службу Божију у манастиру Режевићи.

У току литургије Владика је у архипастирској бесједи тумачио посебну херувимску пјесму која се разликује од оне у литургији Светог Јована Златоуста и која се поје у склопу Свете литургије пређеосвећених дарова.

«Жртва и жртвовање је суштина хришћанске вјере», казао је Владика Амфилохије. «Жртва и жртвовање је начин на који нам се јавља и открива Бог. То је начин на који Господ улази у матицу свеукупног, а посебно људског живота», рекао је он.

«Жртва је у природи свеукупне Божје творевине. Отуда је она и у природи и у начину постојања и у односу према свијету Самога Бога», објаснио је Митрополит Црногорско-приморски.

Након литургије одржано је редовно годишње братско сабрање свештенства Бококоторског и Барског архијерејског намјесништва.
Р.В.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У МАНАСТИРУ ЖДРЕБАОНИК

01.Април 2009.г. Манастир Ждребаоник, Братско сабрање - ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 01. априла (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас са свештенством Свету службу Божију у манастиру Ждребаоник код Даниловграда.

«Људско срце је једина, најдубља и непогрешива граница између добра и зла, између Бога и сатане, вјере и невјере, мржње и љубави, између истине и лажи. У њему се огледа све оно што јесте човјек и што би требао да буде човјек», рекао је Владика у архипастирској бесједи вјерницима сабраним на богослужењу.

«Зато се и молимо: не дај, Господе, срцу моме да залута на зле помисли. Да не измишља изговоре за гријехе! Од прадревних времена, обично, од Адама и Еве, човјек је склон да измишља изговоре за гријехе, да се правда… Чим човјек почне да се правда и чим почне кривицу да налази код другога, то је непосредно свједочанство и доказ да је кренуо евинским путем», рекао је он.

«То је пут бјекства од одговорности и пребацивања кривице за свој гријех на другога, пут измишљања изговора за гријехе», објаснио је Митрополит Амфилохије.

«А призив је да увијек свој гријех имамо пред собом, а не гријех другога. Обично ми људи, по својој људској слабости и палости, видимо трун у оку брата свога, а не видимо брвно у оку своме. Увијек су други они који су криви, а ми смо они који смо праведници, који смо, малтене, непогрешиви. И све дотле док се тако понашамо, то је јасно, ми нијесмо духовно сазрели, нијесмо духовно пробуђени. То је свједочанство да нам је срце помрачено. А ако је срце помрачено, онда је и савјест помрачена», поручио је Митрополит Црногорско-приморски.

По завршетку литургије у манастиру је одржано редовно годишње братско сабрање свештенства Архијерејских намјесништава Цетињског и Подгоричко-даниловградско-колашинског.

С.Ж./Р.В.