СВЕТИГОРА ПРЕС – SVETIGORA PRESS

Информативна Агенција Митрополије Црногорско-приморске – News Agency of Metropolitanate of Montenegro

ОТАЧАСТВЕНА – Свечаност у храму Светог Симеона Мироточивог у јужном Чикагу

Posted by Славко и Марија Живковић на 4. децембра 2013.

ЧИКАГО, 2. ДЕЦЕМБРА (Светигора прес) – У недељу, 1. децембра је одржана свечаност у Храму Светог Симеона Мироточивог у јужном Чикагу (на 114. улици) поводом 900 годишњице од рођења Стефана Немање (светог Симеона), саопштава сајт Нова Грачаница. Служена је Архијерејска Литургија. Служили су високопреосвећени Митрополит Амфилохије, преосвећени Епископ Лонгин, пет свештеника и три ђакона. Након литургије је уследио свечани банкет на коме су након ручка говорили Митрополит Амфилохије, Епископ Лонгин и парох прота Лука Лукић. Чланови фолклорне групе парохије Светог Симеона су наступали, као и двије гостујуће групе. У програму је учествовао и студентски хор Богословског факултета Светог Саве у Либертивилу.

У свом говору Епископ Лонгин је казао да  нико поред Птријарха Павла није толико заслужан као Митрополит Амфилохије за превазилажење црквених подјела и црквеног питања, по вољи Божијој, онако како је вјековима била устројена наша једина света, саборна и апостолска Црква православна.

У свом обраћању Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је између осталог казао: „Има ли ишта важније за човјека него да нађе прави и истински пут којим треба да ходи. Зато и кажемо Господу и молимо се Њему да нам управи наш пут. А има ли већег пута од оног који нам је Господ открио и на који нас је упутио „Ја сам пут, истина и живот“?! Само Он може бити тај који је истински и прави пут, управо зато што је Он почетак и крај, у Коме се садржи смисао свијета и човјека, и вјечно и непролазно назначење људскога живота, дакле пут који открива и дарује истину(…)

Наш народ српски је изњедрио такве дивне и чудесне путеводитеље, па зато и пјевамо нашем духовном оцу светоме Сави  – „Ти који си нас водио путем који води у живот вјечни“ . Тебе ми признајемо за свога јединог путеводитеља и усмјеритеља наших стопа и нашега живтоа. И не само свети Сава него и сви свети Божији угодници из рода нашега светосавскога.“

Митрополит је наставио бесједу, говорећи о светом Симеону, као ономе који је изабрао свој пут и пут српскога народа у живот непролазни:

„Ове и идуће године прослављамо деветсто година од рођења оца нашега Симеона Мироточивога, коме је посвећен овај свети храм и добро је да га се увијек сјећамо, посебно ми његов народ светосавски и светосимеоновски. Велике су његове врлине и подвизи, а најзначајније од свега је то што је он управо кренуо тим путем који води у живот вјечни и непролазни. И не само што је он кренуо, него што је и свој народ упутио и научио да и он пропути тим путем који води у живот вјечни. Многе врлине красе светога Симеона Мироточивог, али  има једна која ријетко краси људе који имају власт као што је он имао. Власт обично учини људе гордима и надменима. А њега краси врлина бескрајног смирења и смиреноумља. То показује његов живот и његово одрицање од престола 1196. године, то показује и његово облачење у монашки живот. Од Стефана је постао Симеон. То показује и његов одлазак са сином на Свету Гору. То потврђује и једно предање које сам чуо на Светој Гори од једног Јелина, Грка монаха у пустињи светогорској, које каже: Кад се свети Симеон замонашио, он се у манастиру понашао као и сваки други монах и није тражио никакве привилегије од свога сина игумана, иако је то могао. Увече би игуман по општежитељском реду, налагао послушања братији за сљедећи дан. И своме оцу великом жупану и некадашњем владару је рекао:  „Ти ћеш старче, сјутра да чуваш стоку, па када зазвони звоно за заједнички ручак, ти нећеш доћи на ручак него понеси са собом у торбици храну и кад чујеш звона, тамо гдје се затекнеш, прекрсти се и сједи, па једи!“ Старац Симеон се поклонио пред њим: „Нек је благословено, оче игумане. “ Идућег дана по послушању он је кренуо за стоком, а  свети Сава се попео на манастирски пирг да види хоће ли његов отац владар, који је био страх и трепет на Балкану, хоће ли испоштовати оно што му је речено. И кад су звона зазвонила за братску трпезу, видио га је како скида торбицу и из ње вади једно платно, распростире га по земљи, на њега ставља хљеб, со и маслине, и како се моли Господу и сједа да се послужи. А онда са пирга виче свети Сава: „Старче Симеоне, ако нијеси могао без платна, без убруса, онда нијеси требало да долазиш из Србије, да напусташ свој престо!“ А Симеон онда повлачи столњак и говори: „Опрости, оче игумане!“ Храна се просула по земљи, а свети Сава се заплакао и у сузама стрчао са пирга, видјевши како је дубоко смирење засијало у срцу старца Симеона.“

Ово предање Владика Амфилохије је завршио ријечима: „То је један од примјера који показује каквим је путем ходио и какав је био старац Симеон. На смирењу и на служењу другима он је утемељио свој живот и живот свога народа!“

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: