СВЕТИГОРА ПРЕС – SVETIGORA PRESS

Информативна Агенција Митрополије Црногорско-приморске – News Agency of Metropolitanate of Montenegro

ПОМЈЕСНЕ – У лику светих прослављен Христа ради јуродиви блажени Данило Јелисаветградски

Posted by Славко и Марија Живковић на 19. септембра 2013.

КИРОВГРАД, 17. СЕПТЕМБРА (Светигора прес) – 17. септембра по благослову поглавара Украјинске православне цркве Блажењејшег Митрополита кијевског и све Украјине Владимира, управник послова Украјинске православне цркве Митрополит бориспољски Антоније началствовао је Божанственом литургијом у катедралном саборном храму Рождества Пресвете Богородице у Кировграду.

Његовом високопреосвештенству саслужвали су бројни епископи и свештенство епархије.

Током богослужења прибројан је лику локално поштованих светитеља Кировградске епархије блажени Данило Јелисаветградски, Христа ради јуродиви (1902), саопштава сајт УПЦ.

Одлука о канонизацији блаженог Данила је донешена на састанку Светог синода Украјинске православне цркве 25. априла 2013.

Житије блаженог Данила Јелисаветградског

О њему се не зна баш много. Рођен је у 18. вијеку. Не зна се гдје је провео дјетињство и младост. Историја је за нас сачувала оскудна свједочанства о томе да се негдје крајем 18. вијека Данило населио на старом Петропавловском гробљу у земуници коју је сам ископао близу дрвене Петропавловске цркве. Био је мршав, висок, носио је црни подрасник, поврх којег је био велики метални крст на крупном ланцу. На обали ријеке Бјанка, Данило је посадио воћњак. Хранио се његовим плодовима и милостињом коју је добијао од народа. Од онога што су му људи прилагали старац Данило практично ништа није узимао, све је дијелио сиротињи. По предању, житељи садашње градске области Балки имали су тешкоћа са питком водом (у близини није било извора и по воду је требало далеко ићи). Са тим проблемима они су се и обратили блаженом Данилу. Три дана, стојећи на камену, узносио је старац молитве Богу, послије чега је на одушевљење свију, из земље избио извор љековите воде. Многи људи, употребљавајући ту воду добили су олакшање или потпуно исцјељење болести. До нас је дошао и случај уразумљивања једног безбожника, који је стално досађивао старцу Данилу ријечима: „Докажи ми, да Бог постији, учини чудо!“. Послије такве редовне реплике, јуродиви је узео осушену трску сунцокрета, посадио је у земљу (била је зима) и осамивши се у својој земуници, узнио Богу ватрену молитву. Нешто касније, пред очима запањеног безбожника израстао је цвијет. Тако је по молитвама угодника Господ јавио чудо и уразумио заблудјелог. Велика је била сила вјере подвижника и Богу угодне његове молитве. Често су виђали старца Данила на Петропавловском гробљу како се четрдесет дана моли над гробовима новоупокојених. Господ је откривао својем изабранику оно што је обично сакривено од људског погледа. Једном су сахранили богатог и угледног становника Јелисаветграда. Свечана сахрана, велика поворка, а Данило је трчао около, махао штапом, свађао се са неким невидљивим и бацао камење. Други пут су сахрањивали сиромаха, оца троје дјеце и јуродиви је ишао поред, радовао се и пјевао псалме. Људи су га питали зашто се тако чудно понаша, а он је одговорио: „Богат је проживио живот у раскоши, земаљским задовољствима, гријеховима, и његову душу су узели демони. Ето, ја сам се од њих бранио штапом и камењем. А сиромах је проживио праведан живот и анђели Божији су му примили душу. Видио сам их и радовао им се“.

Проживјевши дуг живот, угодивши Богу и послуживши људима, старац Данило се одморио од својих земних послова и био погребен на Петропавловском гробљу близу земунице у којој се подвизавао. Вријеме је пролазило и необичног подвижника су полако почели да заборављају. Али, свемилостиви Господ није хтио да сјећање на старца Данила ишчезне. Од 1860. године на његовом гробу дешавала су се чудеса помоћи и исцјељења, тако обилато да је гроб старца Данила постао мјесто поклоништва не само житеља Јелисаветграда и Херсонске губерније, него и сусједних губернија. Од прилога вјерника, над гробом старца подигнута је дрвена капела…али револуција и потоње године војинствујућег атеизма оставиле су свој негативни утицај. Бољшевистичка власт је уложила све напоре да уништи ово свето мјесто: 1930. године срушили су капелу, 1971. сравнили са земљом гробић старца, и само старањем свештенства и парохијана Кировградске епархије, светињу се препородили. Над старчевим извором подигнута је капела, оплемењен је простор око тог светог мјеста, сабрана су архивска документа о животу угодника Божијег. И на крају – канонизација старца Данила у лику локално поштованих светитеља.

http://www.pravoslavie.ru/news/64212.htm

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: