СВЕТИГОРА ПРЕС – SVETIGORA PRESS

Информативна Агенција Митрополије Црногорско-приморске – News Agency of Metropolitanate of Montenegro

КУЛТУРА – ИНТЕРВЈУ Слободан Реметић: Српски језик је угрожен колико и народ

Posted by rvdovolja на 8. априла 2013.

БЕОГРАД, 8. АПРИЛА (Светигора прес) – Познати српски лингвиста и академик Слободан Реметић упозорава у интервјуу Срни да је српски језик, као и српски народ, угрожен гдје год се употребљава, на цијелом српском етничком и језичком простору, јер дијели судбину народа.

„Ово што се нама данас дешава са језиком јесте`нонсенс` у планетарним размерама и вероватно последица дужих припрема и стицаја околности. На један део њих нисмо могли утицати благовремено и довољно, а за много тога смо сами криви – наша власт и интелектуална елита, без које смо готово остали“, истиче Реметић у интервјуу Срни.

Реметић наглашава да у нашем региону постоји један лингвистички језик, који је Вук Караџић реформисао за потребе српског народа и културе, као и више политичких језика који су посљедица лингвистичког инжењеринга.

„Мерено аршинима лингвистичке науке, између Бугарске, Македоније и Словеније постоји један лингвистички језик. То је онај језик који је Вук Стефановић Караџић половином 19. века реформисао за потребе српског народа и његове културе“, појаснио је Реметић, један од најзнаменитијих српских стручњака у области језика.

Он истиче да Бошњаци путем „босанског“ језика теже унитарној БиХ, те напомиње да су Хрвати прије више од једног вијека званично признали да су за свој књижевни језик узели Вуков језик, а Вука су називали својим Цицероном.

„Велико насиље је то што Албанци прекрајају српске називе на Косову и Метохији“, сматра Реметић и истиче да нигђе ономастиком /именослов географских имена/ није толико словенски, српски, на српском етничком простору као на Косову и Метохији.

Он каже да различито гледање на Вуков језик у Загребу, Сарајеву и на Цетињу нема научну подлогу, те додаје да је велика подвала – тврдња да „свако има право да именује свој језик како хоће“.

Реметић сматра да се опређељење муслимана у БиХ да језик назову „босанским“ темељи на сасвим прозирним мотивима.

„То је тежња ка унитарној Босни, у којој би владали они и њихов језик. Против тога су се побунили не само Срби, него и Хрвати, јер ни њима то не одговара“, истакао је Реметић, који је члан Академије наука и умјетности Републике Српске.

У вријеме кад је Аустро-Угарска окупирала БиХ прошао је покушај Бењамина Калаја да створи босански државни језик. То је била смишљена политика да се укину мостови са матицама, прије свега Срба из БиХ са Србијом.

Реметић је оцијенио да се међународна заједница користи дуплим аршинима, с обзиром на то да је направљено нешто што свијет није видио, односно да је амандманом на Устав Републике Српске избачен назив „српски језик“, па пише да је у Српској у употреби „језик српског, језик хрватског и језик бошњачког народа“, само да би се избјегао назив „српски“.

Реметић наводи да се историја поиграла са резултатима великог ђела Вука Караџића, који је реформу језика урадио са најбољим намјерама, те додаје да је дошло до цијепања језика са варијантама екавског и ијекавског изговора.

„Велика заблуда, које се држе чак и неки компетентни људи, јесте да хрватски језик има право на статус засебног језика“, наводи Реметић и напомиње да су Хрвати признали да су узели Вуков језик и да су познати хрватски лингвисти говорили да је Вук Караџић за њих „исто што је и Цицерон код Латина“.

Реметић наглашава да је велика подвала да свако има право да именује свој језик како хоће, те да тако нешто нигђе не пише у међународним документима, нити Унескова повеља тако нешто помиње.

Говорећи о насилној промјени српских топонима на Косову и Метохији, Реметић оцјењује да се тамо дешава насиље и над језиком и над српским народом.

„Косово је словенска реч, од птице кос. Метох је грчка реч. Имена места су српска као што су Пећ, Приштина, Глоговац, Вучитрн, Призрен. Једино је Урошевац нов, а пре је био Феризај, али то је турцизам. Ту су и имена река, као Бистрица“, наводи Реметић у интервјуу Срни.

Р.В.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: