СВЕТИГОРА ПРЕС – SVETIGORA PRESS

Информативна Агенција Митрополије Црногорско-приморске – News Agency of Metropolitanate of Montenegro

ОТАЧАСТВЕНА – ХИЛАНДАР У обнову Хиландара уложено 11,5 милиона евра

Posted by rvdovolja на 3. марта 2013.

БЕОГРАД, 3. МАРТА (Светигора прес) – За реализацију програма обнове Хиландара до сада је утрошено око 11, 5 милиона евра, кажу у Задужбини манастира Хиландар, уз напомену да ће, у зависности од добијених средстава, бити потребно још најмање пет до шест година да се обнове грађевине манастира, које су уништене у пожару у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године, пишу  „Вечерње новости“.

„У Задужбини истичу да је у те трошкове ушла и набавка целокупне механизације, опреме и алата за обнову, опремање објеката и сви трошкови логистике и инжињеринга у циљу реализације пројекта, као и све донације у роби, материјалу и услугама и додају да је највише средстава уложила уложила Република Србија.

„Од 2004. године Република Србија је просечно годишње улагала око милион евра, што је и највећи извор прихода. Од грађана је сакупљено, преко Српске православне цркве, око два милиона евра, а преко Задужбине око 700.000 хиљада евра” , рекао је Тањугу директор Задужбине манастира Хиландар Миливој Ранђић, додајући да је у последње две године већа донација у материјалу.

Према његовим речима, сада се годишње располаже са око 700.000 или 800.000 евра за све што треба да се оствари.

Он је истакао да су и ове године буџетом Србије предвиђена средства за Хиландар.

„Мислим да ће средства бити на нивоу прошлогодишњих када је добијено 75 милиона динара, од којих је 70 милиона ишло на грађевинске подухвате на Великом конаку на улазном делу, а пет милион на сликарство и живопис“, рекао је Ранђић.

Он је истакао и да се са обновом дела манастира који је изгорео у пожару дошло до половине.

„Обновили смо конак из 1814. године и након тога смо се ухватили у коштац са највећим објектом Великим конаком који је највећа грађевина у манастиру. И ту смо завршили средишње и западно крило, што је највећи део конака и пустили их у употребу“, рекао је Ранђић.

Према његовим речима, сада је преостао рад на мањем источном крилу тог објекта, што је и главни циљ обнове у 2013. години.

Он је навео да се након тих радова планира рад на Белом конаку који је обновљен крајем 16. века, који је највише страдао и на коме су претходних година обављене две велике интервенције.

Након Белог конака, казао је Ранђић, преостају радови на још два изгорела објекта, а то су Дохија и Игуменарија, одакле је и почео пожар.

Он је истакао да рад на тим објектима зависи од истраживачких радова који се спроводе како би се нашло најбоље решење за санирање тла на коме се налазе ти објекти.

Указујући да је пожар отворио многа друга питања, он је додао да је поред обнове изгорелог дела манастира циљ и озбиљна реконструкција других објеката.

„Пожар нам је отворио много озбиљних питања и поставио као неопходност решавање неких ствари за неколико наредних генерација“, рекао је Ранђић и додао да се мора решити питање грејања, али и снабдевање водом и енергијом.

Наводећи да се ради на реконструкцији темеља више од пола манастира, он је оценио да би било неозбиљно немати у виду та питања.

Ранђић је истакао да је манастир Хиландар одредио цео ток обнове и додао да је урађен општи план обнове који дефинише питање грејања, снабдевања електричном енергијом, али и доста отворених пројеката у ширем смислу.

„Обнову видимо и као решевање тих пројеката, али ту не постављамо некакве границе у смислу када и како. Битно је да се постави добар темељ и да се на томе ради“, рекао је Ранђић који је и члан Комисије за Хландар.

Што се тиче објеката који су велико културно наслеђе, а који нису горели, он је навео да ће након обнове делова манастира који су изгорели у пожару пажња морати да се посвети и манастирској трпезарији из доба краља Милутина.

Пре девет година избио је пожар у манастиру Хиландар када је уништено више од половине манастирских грађевина.

У пожару, који се десио у ноћи између 3. и 4. марта 2004. из једног од димњака конака Игуменарија на северној страни хиландарског комплекса, на срећу, није било људских жртава, а братство манастира је, уз помоћ радника, успело је да заустави ширење пожара у правцу Пирга (куле) Светог Саве, ризнице и трпезарије.

Пожар је уништио три конака, од којих је један грађен 1640. године, а друга два крајем двадесетих година 19. века.

Потпуно су изгорели и монументална улазна капија с предворјем и Стари и Бели конак на североисточном делу, с параклисом, грађеним 1598. године, чија је обнова била управо завршена.

Нетакнуте су остале манастирска ризница, библиотека и архив и манастирска црква Ваведења Богородице коју су у 12. веку зидали светитељи Сава и Симеон Мироточиви, а надградили краљ Милутин и касније српски кнез Лазар, чије је дело и припрата цркве“.

Р.В.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: