СВЕТИГОРА ПРЕС – SVETIGORA PRESS

Информативна Агенција Митрополије Црногорско-приморске – News Agency of Metropolitanate of Montenegro

МЦП – САОПШТЕЊЕ Митрополит Амфилохије је у вези са пријавом Цркве 2012. писао бившем Министру Брајовићу

Posted by rvdovolja на 16. фебруара 2013.

prva strana-1ЦЕТИЊЕ, 16. ФЕБРУАРА (Светигора прес) – Поводом јучерашњег саопштења Министарства унутрашњих послова Црне Горе којим је Министарство реаговало на тврдњу Митрополита црногорско-приморског Амфилохија изречену у прекјучерашњем телевизијском интервјуу у вези са пријавом Митрополије код тог Министарства, Митрополија црногорско-приморска данас је јавност упознала о следећем:

„Митрополит Амфилохије јесте написао писмо бившем Министру унутрашњих послова Ивану Брајовићу у вези са пријавом Православне Цркве у Црној Гори и оно је заведено у Министарству 8. марта 2012. године под дјеловодним бројем 01-08/12-3538/1 (прилажемо факсимил прве стране). Писмо које је поменуто у јучерашњем саопштењу МУП-а је послато тек пар мјесеци касније.

Уз писмо од 7. марта 2012. године, Митрополит је доставио министру Брајовићу Саопштење за јавност Епископског савјета Православне Цркве у Црној Гори са сједнице одржане 25. фебруара исте године, и у њему, између осталог, написао: „Овим потврђујемо и пријављујемо континуирано постојање Православне Цркве у данашњој Црној Гори…“, да би потом сажето објаснио историјат данашњег устројства Православне Цркве на територији Црне Горе. Уз писмо је доставио и низ историјских свједочанстава о непрекинутом јединству Епископије/Митрополије Зетске (данас под називом Митрополија црногорско-приморска) са Жичком/Пећком Архиепископијом и Патријаршијом (од почетка 20. вијека под називом Српска Патријаршија или Српска Православна Црква)“.

У наставку доносимо цијели текст односног писма:

Православни Архиепископ цетињски

Митрополит црногорско-приморски

Цетиње, Црна Гора

АЕМбр. 361

7.3.2012.

 

Влада Црне Горе

Министарство унутрашњих послова и јавне управе

н/р г. Ивана Брајовића, министра

Подгорица

 

            Поштовани г. Министре,

           

            Достављамо Вам у прилогу Саопштење за јавност Епископског савјета Православне Цркве у Црној Гори дато са сједнице истог одржане у Подгорици 25. фебруара 2012. године у вези са Вашом недавном изјавом о потреби „регистровања“ Митрополије црногорско-приморске и друге три Православне Епархије Српске православне Цркве у Црној Гори, како би се престало са прогоном из Црне Горе наших свештеника, монаха и вјерских службеника страних држављана. Скрећемо Вам пажњу на несумњиве податке наведене у саопштењу да се од Цркве тражи да поступа и чини радње које нису ниједним позитивним црногорским Законом  прописане (па ни из бивше СФРЈ из 1977.г.).

           

            Претпостављајући, међутим, да Ваши органи у посљедње вријеме из непознавања Православне Цркве и њеног вјековног непрекинутог постојања на просторима данашње Црне Горе са тобожњих законских разлога спречавају свештенству издавање боравишних виза, ми ради превазилажења насталих неспоразума (несумњиво штетних не само за Цркву него и по Црну Гору и њен међународни углед) и ради олакшања поступка Вама и Вашим службама, у контексту Саопштења, достављамо и званичну изјаву: Овим потврђујемо и пријављујемо континуирано постојање Православне Цркве у данашњој Црној Гори од 4. вијека по Христу, прво под именом Епископије Диоклијске, Рисанске, Скадарске и Расцијске, у времена јединствене Цркве Истока и Запада. Древнохришћанске Епископије Которска и Барска добиле су (од XI вијека) свој континуитет у Надбискупији Барској и Бискупији Которској Римокатоличке Цркве, а остале древне Епископије од 1220. године постоје без прекида у данашњем облику као Зетска Епископија (од 1346.г. на Сабору у вријеме цара Душана и Патријарха српског Јоаникија уздигнута на степен Митрополије), Будимљанска, Хумска и Рашка, у саставу Архиепископије Жичке, односно Пећке Патријаршије. Поред историјских условљених промјена назива (Зетска=Црногорска и Скендеријска, Црне Горе и Брда, данас Црногорско-приморска Митрополија; Хумска=данас Захумско-херцеговачка, на челу које је био и Св. Василије Острошки; Будимљанска=Захумско-рашка времена Краља Николе, данас Будимљанско-никшићка; Рашка=Рашко-призренска, дијелом Милешевска, Дабробосанска, данас у Црној Гори дјелови Милешевске) све те Епископије су биле од оснивања органски дјелови Пећке Патријаршије, све до њеног отоманског укидања 1766. године. Од тада до 1920. године дјелови накадашње Пећке Патријаршије су јурисдикцијски припадали Цариградској Патријаршији, а други дјелови под именом Црногорске Митрополије у Књажевини/Краљевини Црној Гори, Карловачке Митрополије, Митрополије Краљевине Србије од 1879.г., Буковинско-далматинске Митрополије – управљали су се самостално (аутономно, „аутокефално“) у сталном ишчекивању обнове јединства Пећке Патријаршије. Одлуку о васпостављању јединства Пећке Патријаршије прво је донио Синод Црногорске Митрополије у Краљевини Црној Гори 16. децембра 1918.г. А потом је сагласношћу свих осталих Митрополија некадашње Пећке Патријаршије то јединство остварено 1920. године и потврђено 1922. године Томосом Васељенске Патријаршије (уз укључење у Београдску Патријаршију и других Епархија Васељенске Патријаршије) и сагласношћу свих аутокефалних Православних Цркава у свијету. Новим  уставом обједињене Пећке/Београдске Патријаршије, односно Српске православне Цркве од 1931. године Митрополија Црногорска је проширена некадашњом Захумско-рашком/Никшићком Епархијом, дјеловима Пећке Митрополије и Бококоторском Епархијом и добила назив Црногорско-приморска, а 2000.г. обновљена је и из ње издвојена Будимљанско-никшићка Епархија. Васпостављањем јединства Пећке Патријаршије, у оквирима данашње СПЦ, вјековима постојеће Православне Епархије на просторима данашње Црне Горе, сачувале су и чувају свој непрекинути континуитет, идентитет, имовину и пуно самоуправљање, сагласно вјековном канонском праву и поретку Православних Цркава. Тај континуитет, законско-правни субјективитет и имовинска права су им признавале и потврђивале све власти и државе кроз вијекове, без обзира на њихове промјене и промјене државних граница. Ништа више, али ни мање, не очекује и не тражи Православна Црква од власти садашње независне Црне Горе и њених органа.

           

            Увјерени, да ће Вам ово образложење помоћи да Ви и Ваше службе испоштујете Уставом Црне Горе загарантована права Цркава и вјерских заједница, до недавно у пракси од свих потврђивана и примјењивана, примите, г. Министре, изразе нашег поштовања.

 

Прилог: – Саопштење за јавност Епископског савјета Православне Цркве у Црној Гори, 25.2.2012.

              – историјска свједочанства

 

 

АЕМ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

Амфилохије с.р.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: