СВЕТИГОРА ПРЕС – SVETIGORA PRESS

Информативна Агенција Митрополије Црногорско-приморске – News Agency of Metropolitanate of Montenegro

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ПОСЈЕТИО РЕПУБЛИКУ ДОМИНИКАНУ

Posted by Светигора на 10. октобра 2012.

Посјета Републици Доминикани

БУЕНОС АИРЕС, 6. октобар (Светигора прес) – Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, Епископ-администратор Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке, боравио је од 1. до 3. октобра у посјети Републици Доминикани, ради договора о организовању црквене заједнице наше Патријаршије у овој карипској земљи.

Чувши прошле године о присуству наших исељеника у Републици Доминикани, што је потврдила и Амбасада Републике Србије на Куби, Митрополит Амфилохије је, и поред згуснутог распореда, овога пута успио да посјети Доминикану, у пратњи протођакона Игора Балабана.

Република Доминикана има двије мисионарске парохије Руске заграничне Цркве, али се из године у годину указује потреба, као и свуда у Јужној и Централној Америци, за снажнијим присуством Православне Цркве на овом простору. Главни разлог је присуство много туриста православне вјере, нарочито из Русије, али и неколико стотина православних вјерника са простора бивше Југославије, који су дошли у ову предивну земљу углавном у посљедњих петнаестак година.

Митрополит се овом приликом у мјесту Ла Романа сусрео са петнаестак представника наше емиграције из свих крајева Доминиканске Републике и основао Црквени одбор Преображења Христовог, који је одмах покренуо идеју о изградњи храма у Доминикани.

Приликом доласка, на аеродрому је Господина Митрополита сачекао и Рамон де ла Роћа, почасни конзул Републике Србије у Републици Доминикани, који је понудио своју помоћ у пословима око организовања парохије.

У организацији ове посјете су највише помогли Синиша Бијељић и Ален Трокић, који живе у Доминикани.

Митрополит је током свог боравка обавио и вјенчање једног брачног пара.

Република Доминикана, са својих десет милиона становника, биљежи посљедњих година, највише захваљујући туризму, значајан напредак у квалитету живота, што, поред природних љепота и тропске климе, привлачи многе младе и амбициозне људе из цијелог свијета да свој живот вежу за ову земљу.

И.Б.

Advertisements

2 реаговања to “МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ПОСЈЕТИО РЕПУБЛИКУ ДОМИНИКАНУ”

  1. Αλέξανδρος said

    ____________________+++______________

    https://picasaweb.google.com/mitropolija.ct/23201205#5797772638128737602

    Гледам ову слику нашег Митрополита…којом дубином тај свети човјек све види око себе,ево читам његове књиге из трећег кола,човјек не може ни главе дићи од тих мудрих реченица и једног великог путовања кроз вријеме,људе и догађаје.
    Будимо задовољни малим, и бићемо увек богати,то увијек памтим,као и многе реченице које сам научила управо од њега,нашег дивног и многовољеног Митрополита.Кроз главу ми пролази она молитва када када свештенослужитељ узима Јеванђеље изговара ову величанствену молитву:
    „Запали у срцима нашим, човекољубиви Владико, непролазну светлост твога богопознања, и отвори очи ума нашег да бисмо разумели твоје јеванђелске проповеди. Усади у нас и страх твојих блажених заповести, да бисмо, победивши све телесне похоте, живели духовним животом, мислећи и творећи све што је Теби угодно“, а држи ме дојам јучерашње емисије када наш геније академик Матија Бећковић говори о Иви Андрићу,ех Боже слава Ти колико си изњедрио паметних људи на овим нашим просторима:
    http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=21270&x=1

    Држимо се Јеванђеља и Живота у Христу,а како каже Св.Апостол Павле и објављује хришћанима,па пише: „Наш је рат са духовима зла испод неба, са духовима таме“. Зато, вели Апостол, „обуците се у свеоружје Божије“. А што је то? Шта Свети Апостол назива свеоружјем Божијим, јединим оружјем којим и ти и ја можемо побиједити ђавола, побиједити сваки гријех, свако зло, сваку страст. То су свете врлине. Апостол вели: Наоружајте се у свеоружје Божије, обуците се у вјеру, у љубав, у кротост, у истину Божију, опашите бедра своја истином, и молите се непрекидно, јер са свих страна напада на вас нечастиви и хоће да вам отме – кога? Да вам отме све свето, да вам отме Живот Вјечни, да вам отме Вјечну Истину коју нам Господ даје. Једино наоружани тим Христовим оружјем: вјером, љубављу, постом, молитвом, ми и можемо побиједити духове зла испод неба, и самог ђавола.
    Често нас Бог, мудро промишљајући о нама, води по мукотрпним, једва проходним, животним путевима, али Он добро зна којим путем нас води у Своје рајске вртове.
    Тако свакога од нас прати Божији Промисао на животном путу од дана рођења до дана уласка у живот вјечни, само уколико останемо вјерни Божијем руководству, на које нам је наш Спаситељ указао у Свом Светом Јеванђељу.
    Ако стално упражњавамо молитву сами Господ научиће нас њој,а нама драга браћо и сестре у Христу,како нас учи Јеванђеље и наши пастири,да истрајемо на том путу уског и тежег начина живота,јер ништа није у животу лако,нека си и пао,устани и не ваљај се више него што требаш,кажу свети оци, метаноите на грчком значи Покајте се(=промијените ум-преумите се!).Сјетим се мог оца кад ми каже да кад ми је најљепше метнем један мали камичак у ципелу нек ме мало и жуља,…
    Покајте се,тим великим и чудесним ријечима почео је Св.Јован Претеча и Крститељ Господњу своју проповијед о Месији и Царству Његовом припремајући људе за Његов долазак и сретење са Њим.Имајте пажњу за све,пажња је пола спасења. Она је пола човјека. Пажња на мисли, пажња на дјела, пажња на ријечи.
    Ако не пази човјек на себе и на друге, не може да достигне обожење. Пажња је један од основа подвига хришћанског живота.
    „Пролиј крв да би примио Духа Светога!“- поручују светогорски оци.
    Зато човјек мора да пази и да се труди у подвигу-да би примио Духа Светога.
    Оно што је најбитније у животу јесте да човјек прославља Господа и да се радује Господу и што је најважније да зна, да све што нам се у животу дешава има свој смисао, има свој разлог, има нешто што ми само можемо докучити молитвом и животом са Господом. Сва страдања која нам се у животу дешавају имају свој смисао и треба да нас науче нечему и приближе Господу.

    Дивна је прича, наведена из Геронтикона-Старечника, великог оца и учитеља Цркве Христове, нашег дивног Митрополита Амфилохија које се често присјећам:
    „Причао је старац Макарије: кад сам ходио једном по пустињи, нађох бачену мртвачку лобању. Кад је гурнух маслиновим штапом, лобања проговори. Упитах је: ко си ти? Она ми одговори: ја сам био идолски жрец за многобошце који су живјели у овом мјесту. А ти си Макарије духоносни. Кад се разгори у теби састрадална љубав према онима који су у паклу, и кад се помолиш за њих, тада добију мало утјехе. Старац ће на то: о каквој се утјеси ради и о каквим мукама? Одговори му лобања: колико је далеко небо од земље, толико је дубок огањ под нама, погруженим у њега од ногу до главе. И што је горе од свега, нико не може видјети никога лицем к лицу: него су свачија леђа прилијепљена за леђа другога. Кад се пак ти помолиш за нас, онда дјелимично видимо лице један другом. Ето то је та утјеха. Старац се заплака и рече: проклет дан у који се родио човјек…“
    Највећа и најдивнија радост за човјека је дакле, радост сусрета и општења, дружења, друговања, заједничења као удова Тијела Христовог увијек и непрестано, а то је услов и смисао самог људског бивствовања на земљи-благосрдачан однос са другима људима и створењима.

    Драги наш Митрополите,једна мала,грешна душа из Тузле,заједно са својојм дјечицом вјечно Вам је захвална,Христа ради да сте их увели у велику тајну спасења,на ту плодоносну Њиву Господњу,такође дјелима,предавањима и бесједама распамсали сте Христа у нама,као и наш тврдошки многовољени духовни цвијет Владика Атанасије и истински узносим молитве Господу за Вас и Ваше ближње, а које наш ближњи,него читава Васељена,желећи да Вам Господ даде снаге, истрајности, храбрости, и изнад свега још веће љубави и милостивости према читавој Божијој творевини на челу са људима, а све то у поклоњење пред узвишеном и дивном Тајном Христа Богочовјека-Тајном највеће љубави и милости.
    У Христу Богу,
    из Тузле,
    Александра Ибришимовић,њен син Стефан Ибришимовић,
    ученик четвртог разреда Богословије „Свети Петар Дабробосански“ у Србињу-Фочи
    клирик Епархије захумско-херцеговачке и приморске и кћерка.
    ______________________+++________________________

  2. Αλέξανδρος said

    п.с.Нека би ово христочењиво појање,славословље Господу Богу стигло до неба и до Вас,драги наш Митрополите од Вашег вјерног народа…преко свих брда и планина,мора и ријека,а шта је то за Бога Нашег Свемогућег,живио Бог наш и ми у Њему,нека вјечно живи душа наша хришаћнска.
    Амин,Боже дај!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: