СВЕТИГОРА ПРЕС – SVETIGORA PRESS

Информативна Агенција Митрополије Црногорско-приморске – News Agency of Metropolitanate of Montenegro

ДЈЕЦО ВЛАДАЈТЕ СЕ КАО СИНОВИ СВЈЕТЛОСТИ, ПРЕСВЕТА ТРОЈИЦА НЕКА ВАС БРАНИ И НЕКА ВАС ХРАНИ, БОГОСЛОВЦИ!!!

Posted by Светигора на 29. јуна 2012.

ГАЛЕРИЈА – Света Литургија

ЦЕТИЊЕ, 16. јуна (Светигора прес) – По одлуци Светог Архијерејског Синода Српске православне Цркве у периоду од 6. до 12. јуна 2012.године трајала је матура и богословски испит зрелости у Богословији Светог Петра Цетињског за ученике XVI генерације обновљене богословије. Полагању испита приступило је 15 редовних  и 2 ванредна ученика. Првог дана ученици су полагали  писмени дио испита, да би у наредним данима полагали испите из предмета : Догматике, Етике, Црквеног права, Црквеног појања, Светог Писма Старог и Новог Завјета, Литургике, Историје хришћанске и Историје српске цркве. Сви ученици су са успјехом положили матуру и богословски испит зрелости.

Поводом завршетка, благодарења и додјела диплома, Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит Црногорско-приморски г. Амфилохије, служио је у Цетињском манастиру литургију на празник Светог Исакија Далматског 12. јуна 2012.године. Митрополиту су саслуживали изасланик САСинода СПЦ професор Богословског Факултета у Београду протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић, Ректор Богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић, протосинђел мр Кирило Бојовић професор богословије, разредни старешина XVI свештеник Немања Кривокапић и јерођакон Јаков Нинковић. На служби су одговарали и чтецирали свршени матуранти. У току литургије Митрополит је у чин чтеца рукопроизвео свршеног богословца Милоша Лучића из Подгорице. Након прочитаног Светог Јеванђеља свим сабранима литургијском бесједом обратио се Митрополит, поручивши да се владају као синови свјетлости сви они који су примили силу тросунчане свјетлости божанске. Настављајући, осврнуо се и на то «шта је друго учење богословља него управо обнављање у себи образа светога. Богословље дјецо, које сте ви учили, и које учите, примивши ево и диплому свршеног богословца, богословље јесте ношење Крста Христовог и обнављање светог образа и подобија и јесте просвећивање свјетлошћу богопознања. Оно што сте ви примили, и што сте изучавали у овој светој школи и у овом благословеном граду, то богословље је само квасац оног истинског и правог богословља на које смо сви призвани. Учећи се у школи која тек добија диплому последњим човјековим дахом овдје на земљи, а све што до тада бива све је то припрема, све је то квасац и заквашивање богословљем, слављењем Бога и прослављањем Бога.

У наставку је Владика бесједио посјетивши на тумачење Светог Максима Исповједника  оног мјеста из Старог Завјета, гдје се каже  Адаму изгнаном из раја да ће у зноју лица свога јести хљеб свој. Свети Максим под тим хљебом подразимијевао је управо хљеб богословља. «Хљеб богословља је управо оно што је Адам изгубио тиме што се отуђио од Бога и од Ријечи Божије, слављења и прослављања бога. Сваки човјек да би се вратио истинском славословљу дужан је да у зноју лица свога, подвигом трудом цјелосним непрекидно да трага за тим хљебом који је хљеб живота вјечнога. Даље је Владика указао и да ону мудру светоотачу поуку «Пролиј крв своју да би задобио Духа Светога» који је једини и прави циљ људског живота. Поучивши богословце и све сабране поручио је да је све то припрема за стицање истинског и правог богословља, завршивши на крају литургијске бесједе да је «ово тек почетак стицања истинског и правог знања о Богу, знања о себи, знања о свијету око себе и остваривања на тај начин назначеног призвања на који нас је Бог призвао, да будемо истински свједоци Христови на њиви Господњој, како би саме себе и сав живот свој Христу Богу предали на дар, ономе за кога је Свети Григорије Палама рекао да је ради нас, и богослов постао!»

После литургије свечаност је настављена у Богословији гдје су ученицима пред гостима, новинарима и родитељима ученика уручене дипломе и поклони од Управе школе.  Дипломе су уручили Митрополит Амфилохије и изасланик САСинода проф. др о. Владимир Вукашиновић, који се овом приликом обратио ученицима рекавши «оно што карактерише вашу школу јесте да ви овде нисте само усвајали књишко знање, већ и љубав према молитвеном животу. Пред вама су сад даље будућа усавршавања у богословљу, јер се књига теологије никада не затвара, увијек остаје отворена». Овом приликом и Митрополит Амфилохије је још једном подсјетио богословце и све остале на личност Светог Петра Цетињског, да им увијек буде у памети гдје су учили и под чијем су окриљем били, испричавши им један детаљ из  живота светитеља и заштитника школе и града Цетиња, «Ово је за вас велики и Божији дар , и драгоцјено искуство да сте се овдје учили, јер преко овог града се прелама судбина нашег српског народа, Црне Горе, па и Европе».

Славље је даље настављено на свечаном ручку на којем је опет све поздравио изасланик САСинода о. Владимир Вукашиновић, поручивши ученицима да су они сви дошли по призвању Христовом, и да их је управо Он позвао да буду апостоли нашег народа. Указао је и на кризу свештеничке службе  у западној цркви, а то се дешава због тога што су они заборавили своје прво, примарно, првенствено призвање,а то је да буду литурзи нове твари, препородитељи светотајинске творевине Божије. Они су каже професор постали све друго, и социјални радници, и професори, шта све нису постали, а оно што је најважније да буду су заборавили. « Ето, дјецо, да то никада не заборавите, увијек да волите пре свега светињу олтара Божијег, да волите богослужење, светотајински живот Цркве Христове. Ја ћу са задовољством написати у извјештају како сте осветлали образ овој школи, коју сте управо данас завршили», поручио је изасланик.

Након њега обратио се и разредни старешина ове генерације свештеник и професор Немања Кривокапић: «Данас , када сама вас гледао кад сте примали дипломе, сјетио сма се и своје матуре, и осјетио радост али и понос. Матура је није само полагање испита, већ и мјесто, испит зрелости гдје сте управо показали да сте стасали за даље обавезе, и сигуран сам да нисмо узалуд потрошили вријеме. Нека вас прате молитве Светог Петра Цетињског и Светог Трифуна ваше разредне славе, да и даље узрастате и да будете на корист Цркви, и понос вашим родитељима,а и нама вашим професорима».

У име генерације све је поздравио свршени богословац Дарко Ђерковић који се захвалио Митрополиту Амфилохију, изасланику САСинода, Ректору и господи професорима што су дошли да подијеле ову немалу радост ученика XVI генерације цетињских богословаца. „Хвала вам што смо постали дио ове најљепше и најбоље школе, и хвала Богу и Светом Петру и професорима који су нас водили свих ових пет година школовања“.

После њега ријеч је узео и Ректор, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, који је поздравио Митрополита Амфилохија, изасланика, све професоре,ученике,  госте, новинаре, и све сабране за овом светом трпезом. „ Искористио бих прилику да заблагодарим Богу који нам је омогућио да изведемо још једну генерацију обновљене цетињске богословије. Гледајући вас  данас и када сте били на екскурзији, сјећам се када сте дошли у ову школу, саад видим заиста преда мном праве момке, који сте приклонили своје главе пред Црквом Христовом. Пожелио бих вам сада да волимо ово око чега смо се трудили пет година, и све ће се умножити строструко, и љубав и молитва, и свака врлина. Останите у тој радости, бистрини као што сте показали ових дана, а сви ми ваши професори знаћемо да смо се имали око чега трудити се, и нека вас Бог чува“, поручио им је Ректор.

У име гостију на ручку, предсједник Ц.О. Цетиње г. Рајко Радусиновић поздравио је слављенике и не кријући узбуђење између осталог је рекао:“Имам част да кажем да сам био гост на матурској екскурзији  ове генерације. То је један од најљепших догађаја у мојих 60 година живота! Могу са поносом да кажем да сам био са вама, који сте одисали господством, које сте сигурно донијели од куће, али сте га усавршили и овдје, поред ћивота Светог Петра Цетињског. Ја као Цетињанин се осјећам радостан што сте се формирали овдје у мом граду, у граду који сигурно и ви осјећате као свој град. Овдје сте стасавали, овдје сте се формирали. Ми се поносимо вама. Сигуран сам да ће вам недостајати и људи , можда и понека дјевојка у коју сте се заљубили. Надам се да ће те доћи на прославу 10 година матуре, да вас поново видим, и да се опет сретнемо, да ће те се молити за овај град. Поносан сам што сте били овдје, и стасавали, хвала вам на свему оном што сте пружили Цетињу, јер овај град и Митрополија ће бити увијек ваша кућа“.

И у име оних који је стипендирао неколико ученика, све сабране поздравио је универзитетски професор из Подгорице г. Божидар Шћепановић, дубоко ганут овом свечаношћу рекавши: „Најдражи ученици, на мене сте оставили диван утисак и оно што вам од свег срца желим јесте да будете одани свом позиву на који вас је сам Бог призвао , и да га са љубављу служите, желим вам пуно среће и здравља у вашем животу“.

И на самом крају Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије упутио је ријеч поуке ученицима: „Пресвета Тројица нека вас храни и брани богословци, у све дане вашега живота. Он се у наставку сјетио и свог професора и изасланика на матурском испиту зрелости професора Волобујева, Руса који је прогнан из Русије у бољшевичко вријеме, присјетивши се и његовог говора на матурском ручку. Када их је поздрављао испричао им је догађај са једног ручка, на коме се појавио неко ко их је сво вријеме служио беспрекорно, од почетка до краја, као птица долетјео, и свакога послужио. И тад је наједанпут изчезао. После су се сви задивили и питали ко је био он. А то је био Христос, сам Господ, дошао да их послужи. Присјетивши се ове приче од свог професора и изасланика  Волобујева, Митрополит Амфилохије, је поручио богословцима да Христос није дошао да му служе , већ да Он служи, и не само да служи него и да живот свој положи за ближње своје. „То је била поента нашега оца Волубујева, и нама порука, поручио је Владика, указавши ђацима да су и они на мјесту Христовом. Ви сте на земљи Његови свједоци, нијесте овдје у овом животу да вам служе, него да служите и да живот свој положите за ближње своје, на христолики начин. То је порука за ваш будући живот, а већ сте кренули добрим путем, да будете свједоци Христу и људима којима ће те служити, Богу и роду себе жртвовати. То вам желим, и надам се да ће те то и испунити, Бог вас благословио“, поручио је на крају Владика благословивши богословце.

А господа богословци XVI генерације обновљене Богословије Светог Петра Цетињског који су свршили своје средње богословско школовање под руководством разредног старешине свештеника и професора Немање Кривокапића су: Јован Ашћерић, Миливоје Бакић, Илија Вујановић, Дарко Ђерковић, Бранимир Ђукић, Вук Ерцег, Страхиња Јокић, Момир Кутлача, Милош Лучић, Војислав Мијатовић, Владан Миличић, Марко Мирановић, Миладин Пантић,  Драгослав Перић, Максим Шестаков, Душан Белошевић, О. Синиша Јанковић.

Спомена ради на овај свети дан и чин, да кажемо да су и прве комшије интерната у коме су живјели свршени богословци, породица протођакона Игора Балабана и његове супруге Оље у знак пажње и љубави, ученицима подијелили пригодне поклоне,и да се управо на почетак школовања ове генерације, у понедељак 3. септембра 2007.године родио њихов син Давид. Били су ту и узрастали у вјери, док је једно дијете порасло и већ се спрема за школу. Нека и овај дирљив догађај нашим богословцима буде још једно свједочанство да се са љубављу сјећају и Цетиња и Цетињске богословије, и свега оног лијепог што су доживјели током свог петогодишњег школовања.  Да их молитве Светог Петра Цетињског прате у све дане њихових живота, да на прави начин свједоче ову свету науку коју су примили покрај његовог свештеног ћивота.

АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

Advertisements

Једно реаговање to “ДЈЕЦО ВЛАДАЈТЕ СЕ КАО СИНОВИ СВЈЕТЛОСТИ, ПРЕСВЕТА ТРОЈИЦА НЕКА ВАС БРАНИ И НЕКА ВАС ХРАНИ, БОГОСЛОВЦИ!!!”

  1. Алесандра said

    …Мислим да је ово надирљивији текст за све ове године које сам прочитала на сајту Радио“Светигоре“,колико емоција,колико дивних порука…
    Тако ја барем осјећам,нешто док сам читала све онако у мени дрхтало је од несвакидашње радости и среће,гледајући слике и у глави су ми се помијешале све оне дивне емисије из којих сам и нешто запамтила,али било их слава Богу велики број,а некако на другој страни ови млади момци који излазе као цетињски богослови,читава ријека људи,тако сјећам се мог сина када је одлучно кренуо,онако мали сјео у аутобус и правац Св.Василију,а дијете ђак генерације,чекали га на матурској,али није дошао,сједио је и читао Катихезе Св.Кирила Јерусалимског,што је за мене тада било како кажу шпанско село,шта сам ја о теологији знала,ни сад Бог зна,али ето,учимо се вјери нашој и Закону Божијем, и каже мени тада да ништа не бринем,све ће Бог уредити,како и јесте и тада није било ни једне друге школе и сад нема за њега,једини Тузлак у богословији,мада смо универзитетски град,клинички центар,али джаба све,теологија или ништа,а има и један наш Тузлак,који је први доктор наука такође цетињски богослов:
    https://svetigora.wordpress.com/2011/02/24/%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B8-%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80-%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0-%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-
    %D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D1%86%D0%B5/#comments
    Често се и сад,али зрелије,ваљда како човјек стари,зри вратим дјелима Андрића који каже младима:
    „Кад бих био сигуран да ме неће чути и одмах послушати она гомила просјечних и недаровитих људи који су и иначе увијек спремни да себе и све своје уздижу и прецјењују, ја бих младим и даровитим нашим људима дао један савјет.

    Радите, рекао бих им, свој посао не гледајући ни лијево ни десно, ни иза себе ни преда се, али свој циљ постављајте високо, и тражите мало од свијета око себе (што мање то боље!), али много од себе и свога дјела!

    Увјерен сам да је већина од нас од почетка ударила себи сувише мален и сувише близу циљ, и да је више и боље могла од онога што је жељела да уради и постигне.

    Желите много, тежите смјело и далеко и високо, јер високи циљеви откривају и умногостручавају снаге у нама!

    Тежите смјело ка савршенству великих дјела, а радите предано и стрпљиво на ограниченим и мучним појединостима без сјајног видика, јефтиног самозадовољства и таште величине! Циљевима својим живите, а трошите се нештедимице на сивим и невидљивим пословима сваког дана и сата!

    Често помишљајте да је живот јачи и свијет богатији него што ми то у сваком поједином тренутку можемо да сагледамо, и не губите из вида да у сваком од нас има непознатих могућности, да у ходу стичемо снаге.

    Хтјети далеко и жељети много, кад је ријеч о постављању несебичних циљева, није гријех, није опасно. Погрешно је и опасно ударити себи сувише блиску мету, јер то значи изневјерити и себе и друге, остати дужан животу.

    Будите неповјерљиви и стварни, строги према себи при извођењу сваке појединости, скромни при њиховој оцјени, али код постављања циљева будите храбри и великодушни, мислите смјело и гледајте далеко!“

    Завршићу ријечима нашег Митрополита др Амфилохија:”У Цркви смо сви одговорни за све, у њој је свако дјело саборно дјело, у њој су сви призвани да буду свједоци и носиоци вјечне Свјетлости.
    Зато, нека се свијетли свјетлост наша пред људима, да би они, гледајући добра дјела наша, прославили тросунчаног Бога који је на небесима, Оца и Сина и Светога Духа.
    Њему слава и хвала и поклоњење у вјекове вјекова”.
    Амин.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: