СВЕТИГОРА ПРЕС – SVETIGORA PRESS

Информативна Агенција Митрополије Црногорско-приморске – News Agency of Metropolitanate of Montenegro

ЕПИСКОП САВА ВУКОВИЋ: ИЗАБРАНИ БОГОСЛОВСКО-ИСТОРИЈСКИ РАДОВИ

Posted by Светигора на 14. октобар 2011.

Епископ Сава Вуковић: Изабрани богословско-историјски радовиЕпископ Сава Вуковић: Изабрани богословско-историјски радовиЕпископ Сава Вуковић: Изабрани богословско-историјски радовиЕпископ Сава Вуковић: Изабрани богословско-историјски радови

КРАГУЈЕВАЦ, 14. октобра – Јавно представљање књиге Изабрани богословско-историјски радови Епископа Саве Вуковића, која је приређена поводом десетогодишњице упокојења Владике шумадијског Саве, биће одржано у уторак 18. октобра 2011. године у 18 часова у новом Владичанском двору у Крагујевцу (код Саборне цркве). Учествују: Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован; Проф. др Даница Петровић, директор Музиколошког института САНУ; Др Ненад Ристовић, доцент на Филозофском факултету у Београду; Милица Бујас и Добрила Мартинов (Матица српска); Негослав Јованчевић, професор Богословије и приређивач књиге.

ПРЕДГОВОР
књизи Изабрани богословско-историјски радови
епископа Саве Вуковића

Неопажено се сабирајте на почивалиштима, читајући свештене књиге
и појући за упокојене Мученике и све Свете од века и браћу упокојену,
и изображење Тела Христовог прихватајући Евхаристију и приносећи
је у Црквама и почивалиштима, и при упокојењу појући им,
ако су верни у Господу (Апостолске установе, књига 6, 30, 2).

Труд владике др Саве (у свету Светозара) Вуковића (1930-2001), викарног епископа моравичког (1961-1967), источноамеричког и канадског (1967-1977), шумадијског (1977-2001), професора Богословије Светог Саве у Београду и Богословског факултета у Београду (1961-1967), покретача и уредника многобројних црквених публикација, члана Српске академије наука и уметности, да се не забораве заслужни црквени претходници, обавезује и његове последнике да од заборава сачувају његово вишеструко значајно дело. Ова књига, приређена поводом десетогодишњице престављења, открива само мали део његове ревности коју је, како каже професор Ненад Милошевић, „равномерно распоређивао и на пастирско служење, црквену администрацију, свештенослужење, као и на поље интелектуалне делатности… неимарску делатност и социјално старање“ (Епископ др Сава Вуковић као литургичар, Српска теологија у XX веку, књига 2, Београд 2007, 130).

У књигу Изабрани богословско-историјски радови епископа Саве Вуковића, ушла је већина владичиних текстова које је, у облику готово свих научних жанрова, објављивао у споменицама, зборницима, периодичним публикацијама и часописима пуних пола века. Изостављени су радови из посебних књига које такође треба прегледати и реафирмисати. Надамо се да ће Српски јерарси, као исправљено и допуњено друго издање, ускоро угледати светлост дана. У овај зборник нису увршћени ни публицистички чланци који имају карактер извештаја о догађајима у којима је владика учествовао (мироварење, делегације Српске Цркве), као и стотине и стотине енциклопедијских и лексикографских одредница. Заобиђени су и списи на страним језицима, уколико нису објављени у преводу на српски језик. Знамо да многе своје прилоге у часописима које је оснивао, и у њима био главни сарадник, коректор, администратор и уредник, није потписивао, па се ни они неће наћи у овој књизи.

Након прегледа доступних публикација у којима је епископ Сава објављивао радове, а по унапред утврђеном принципу да овом приликом треба поново штампати све чланке који припадају академско-научним врстама, испоставило се да према овом критеријуму ниједан прилог не треба изоставити. Постављало се једино питање да ли у оквиру истих корица могу да се нађу исцрпне научне расправе и такозвани „ситнији прилози“, чији је значај увек истицао у репрезентативним предратним часописима Гласник Скопског научног друштва и Гласник Историјског друштва у Новом Саду, тражећи понекад, добро расположен, од саговорника одговор који је од ова два часописа био бољи. Верујемо да наше разврставање у овом зборнику преко осамдесет текстова разнородне методолошке усмерености неће помутити општи утисак о научном раду владике Саве.

Познато је да тежиште у богословско-научном раду епископа Саве Вуковића имају литургика и црквено-национална историја. У те две основне групе подељени су и списи приређени за ову књигу. Први, богословско-литургички део отварају теолошке расправе у ужем смислу речи (о Васкрсу и Благовестима), а другим, историјским делом књиге, доминирају прилози о црквеним личностима и њиховим даровима које су несебично и самопрегорно делили са верујућим народом. Сећамо се да је блажене успомене владика Сава у последњим годинама живота, поново, много радио на литургичким питањима (расправе о слављењу Божића и богослужбеној употреби кондака Романа Слаткопевца настале су у последњој години његовог живота), као и на систематизовању података о значајним личностима из историје Карловачке митрополије. Због „маловремености живота“ много је остало недокончаног, али када погледамо колико информација у овде сакупљеним чланцима имамо о монасима Карловачке митрополије – ето те енциклопедије коју је владика тако приљежно спремао. Не нагађајући зашто докторска дисертација о Типику архиепископа Никодима није објављена за живота, односно зашто је данас готово непозната, подсећамо да се у раду Први превод Јерусалимског типика код Срба о Никодимовом типику расуђује на највишем академском нивоу уз оцене које никако нису застареле, што је свакако и смисао дисертације. Заиста је привид да се у више радова понављају неке чињенице или оцене, јер њихово истицање служи да се увек саопште нови подаци који су одрђени тим важним константама из историје наше Цркве.

Јубилеји, који и у савременим друштвима одређују културу сећања, били су чест повод настанка радова покојног владике Саве, што је истакнуто и у њиховим насловима. И након површног увида у ове текстове, јасно је да аутору није стало до пуке пригодности или понављања стереотипних и конвенционалних оцена о догађајима и личностима. Пре је реч о прилици да се, најпре изнесу недовољно познате чињенице, а потом критички и трезвено истакне стварни смисао јубилеја у црквеној и националној историји. Или да се укаже, ангажованом речју одговорног црквеног јерарха, на непримеран однос световних моћника према Цркви. Овај критички став, који нажалост није чест ни у савременој историографији, илуструје владичино истицање архимандрита Илариона Руварца, оца критичког поимања историје код Срба, као непревазиђеног узора историчарима, или то што није прећутао да су мемоари патријарха Гаврила Дожића фалсификат. Видеће се, уосталом, у већини историјских прилога, да су извори, за којима је тако посвећено трагао, алфа и омега његовог научног метода.

Сарадници епископа Саве често су били затечени његовим познавањем графичко-штампарских вештина, односно процеса припремања рукописа за штампу. Зато су у његовој кући графичари увек били добродошли. Међутим, није могао да сакрије љутњу када је нешто, небитно ко је аутор, аљкаво и лоше одштампано. За то што су и његови радови, понекад, „у ритама“ штампани, други сносе одговорност и то је, приликом приређивања ове књиге, представљало знатну тешкоћу. Неки уочени пропусти су спорадично исправљени, али не треба крити нелагодност што су вероватно учињене и нове омашке. Добронамернима ће бити подстицај за свестраније проучавање дела владике Саве.

О смислу хришћанског сећања на умрле речито говоре на почетку истакнуте речи Апостолских установа. Надамо се да и овај прилог, под високим покровитељством Његовог преосвештенства Господина Јована, садашњег епископа шумадијског, а кроз поновно обелодањивање значајног сегмента делатности блаженопочившег владике Саве Вуковића, може постати део црквеног, једино смисленог, прослављања десетогодишњице његовог упокојења.

Н. Јованчевић

САДРЖАЈ
књиге Изабрани богословско-историјски радови
епископа Саве Вуковића

БОГОСЛОВСКО-ЛИТУРГИЧКИ СПИСИ
Гле, крстом дође радост свему свету
Син Божји постаје Син Дјеве
Хиландарско просвећење
Слављење празника Телесног рођења Господа, Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа
Богослужбена употреба Романових кондака данас
Први превод Јерусалимског типика код Срба
Заамвоне молитве
Свештеничке униформе и одежде
Свете мошти
Како је у XI веку на Атону решен спор о посту
Велики прокимени
Византијске позајмљенице у службама светога Саве
Подударност тропара светих Прокопија и Исидора са тропаром преподобног Симеона Мироточивог
Три различита тропара и кондака светог праведног Стефана, деспота српског
Неуспешни покушај издавања „Србљака“ између два светска рата
О „Србљаку“ Српске књижевне задруге

ЦРКВЕНА ИСТОРИЈА – СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ПАТРИЈАРШИЈА
Хришћанско просвећивање српског народа
Српски патријарси
Епархије и епископи Српске православне Цркве од 1920. до 1970. године
Једнодушна воља за уједињењем. Обнова јединства Српске патријаршије 1918-1920. године
Васпостављање редовног стања у Српској патријаршији
Реорганизација Српске православне Цркве преко Саве и Дунава после Велике сеобе Срба 1690. године
Стварање нове више јерархије после насилног уклањања митрополита српског Михаила
Српски питомци на Халци у XIX и XX веку
„Крвава литија“ у Београду 19. јула 1937. године
Стање Српске православне Цркве првих година после Другог светског рата
Успостављање канонских веза између Српске и Румунске православне Цркве после Другог светског рата
Одузимање матичних књига од Српске православне Цркве
Рад на ревизији и исправкама Светог писма Старог и Новог завета на српском језику
Покушај патријарха српског Викентија да се објави потпуна историја Српске православне Цркве

СРПСКЕ ЦРКВЕНЕ ОБЛАСТИ И ЦРКВА У РАСЕЈАЊУ
Да ли је Карловачка митрополија била аутокефална
Да ли је Јефтимије Дробњак постао епископ бачки пре или после Сеобе
Декрет цара Фрање Јосифа којим потврђује избор за патријарха Георгија Бранковића
Два писма патријарха константинопољског Јоакима III патријарху српском Лукијану
Покушај стварања Мађарске православне Цркве у току Другог светског рата
Спасавање и збрињавање српске деце (из Шарварског логора) током Другог светског рата
Српска православна епархија темишварска
Прилог проучавању такозване Хрватске православне Цркве
Стара Карловачка богословија није премештена у Загреб
Попуњавање Епархије далматинско-истријске 1912. године
Мешање Земаљске владе у Сарајеву у унутрашње послове Српске православне Цркве
Избор архимандрита Фирмилијана за митрополита скопског 1899. године
Исељавање Срба у Америку
Стогодишњица култа светог Саве у Америци
Допринос Михаила Пупина приликом организовања Српске Цркве у Америци
Како је дошло до васпостављања Епархије будимљанске 1947. године
Улога вероисповедних школа у очувању вере и нације
Оснивање и први дани Шумадијске епархије
Арондација Епархије шумадијске
Како је текло грађење Нове јагодинске цркве крајем XIX века
„Доправка“ конатичке цркве

СРПСКИ МАНАСТИРИ
Брига Српске православне Цркве о подмлатку манастира Хиландара од 1920. до 1990. године
Хиландарска писма епископа Мелентија митрополиту, односно патријарху српском Димитрију
Облигација хиландарског проигумана Атанасија из 1747. године
Настојатељи манастира Гргетега
Рад патријарха српског Варнаве на обнови манастира Тресија и Павловца на Космају

ЦРКВЕНЕ ЛИЧНОСТИ
Успомена на патријарха Германа
Мисија јеромонаха др Николаја Велимировића у Америци 1915. године
Четири писма епископа Николаја Велимировића
Старање епископа жичког Николаја о Српској православној Цркви после Другог светског рата
Покушај епископа жичког Николаја да се посмртни остаци Михајла Пупина пренесу у манастир Светога Саве у Либертивилу
Ослобађање патријарха српског Гаврила и епископа жичког Николаја
Измирење патријарха Гаврила Дожића са епископима Николајем Велимировићем и Иринејем Ђорђевићем
Пет писама патријарха српског Гаврила из изгнанства
Патријарх Гаврило и Богословски факултет
Један запис о смрти и сахрани митрополита Стефана Стратимировића
Карловачка богословија за време ректорства Илариона Руварца
Писма архимандрита Илариона Руварца архимандриту, а потом епископу бачком, Митрофану Шевићу
Краткотрајно службовање архимандрита Илариона Руварца у Темишвару
Библиографија др Иринеја Ћирића, епископа новосадско-бачког
Сећање на златоустог владику – епископа браничевског Хризостома
Две сахране епископа будимског Георгија
Радослав Грујић – племенити научник и свештеник Бога живога
Архимандрит Кипријан Керн
Филарет Гранић – свештеномонах чија је схима била доиста анђелска
Архипастирство епископа Платона Атанацковића
Уместо воштанице на гробу епископа Стефана Ластавице
Николај Димитријевић, епископ темишварски (1728-1744)
Два века трајања једне књиге. О Житију светих Симеона и Саве у издању епископа пакрачког Кирила Живковића из 1794. године
Свети Стефан Пиперски
Гроб епископа рашко-призренског Серафима је сачуван

Извор: Епархија шумадијска/Српска Патријаршија

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: