СВЕТИГОРА ПРЕС – SVETIGORA PRESS

Информативна Агенција Митрополије Црногорско-приморске – News Agency of Metropolitanate of Montenegro

ИЛИНДАНСКИ САБОР НА СИЊАЈЕВИНИ

Posted by Светигора на 5. августа 2011.

ГАЛЕРИЈА

ДАНИЛОВГРАД, 4. августа – На празник Св. Пророка Илије Тесвићанина, 2. августа ове године, одржан је традиционални црквено-народни Сабор код храма Св.Василија Острошког Чудотворца на планини Сињајевини,који је у народу познатији као црква Ружица.

Књаз и Господар Црне Горе Никола I Петровић Његош је, због заслуга у ослободилачким ратовима против Турака, дао Бјелопавлићима право на издиг на ову планину далеке 1881. године. Од тада бјелопавлићке породице издижу преко љета са својим стадима на овај катун.

Године 1894. својим трудом и љубављу подигли су храм и посветили га острошком чудотворцу Св. Василију. Већ више од 120 година, општи народни сабор код ове светиње одржава се за Илиндан.

За вријеме полувјековне безбожне комунистичке тираније ова светиња је била запуштена и потпуно урушена. У зидинама храма пландовала је стока. Међутим, и поред свега народ се и даље у великом броју за Илиндан окупљао на овом освештаном мјесту чувајући, колико се могло у том смутном времену, традицију својих предака.

Прву послијератну Св. Литургију на зидинама порушеног храма служили су 1982. године, тада јеромонаси и професори Богословског факултета у Београду, а данас најугледнији архијереји наше цркве, Амфилохије Радовић и Атанасије Јевтић. Тада је полако, још увијек са страхом, почело да се говори о њеној обнови. Тачно послије десет година, на Илиндан 1992. године, Високопреосвећени Г. Амфилохије, сада већ као Митрополит Црногорско-приморски, обавио је свечано освећење цркве Ружице, обновљене трудом, љубављу и прилозима Бјелопавлића и других добротвора. Од тада прослава Илиндана,како и доликује, почиње саборном молитвом и Св. Причешћем.

Овогодишње сабрање започето је Св. архијерејском Литургијом, коју је служио Високопреосвећени Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије са свештенством и народом. Да ова Св. Служба Божија, у препуном храму, буде што љепша и торжественија допринио је мјешовити црквени хор из престонога града велике и братске нам Русије, Москве, на челу са њиховим духовником о. Илијом. Они са благословом Свјатјејшег Патријарха Московског и све Русије Г. Кирила, ових дана бораве у посјети светињама Митрополије Црногорско-приморске. Након Св. Причешћа храм је опходила Литија, а затим је пререзан славски колач. Овогодишњи домаћин славе био је г. Слободан Вуксановић из Мартинића, а благослов и обавезу да наредне године буде кум храма, испред братства Томашевића, преузео је г. Ратко Томашевић из Даниловграда.

– Свети Илија је био истински заштитник праве вјере. Борио се против безбожника, многобожаца и пагана оног времена. Он је поука и порука свима да се не смијемо клањати лажним идолима. Таквих је у прошлим временима било и код нас, а и ово вријеме није ослобођено оних које желе да помуте људску свијест и савјет, вјеру праву – рекао је Митрополит, износећи сјећање на запуштену и напуштену цркву на Ружици која данас, љубављу вјерника и другог благочестивог народа, блиста пуним сјајем. Митрополит је изразио посебну захвалност руском Патријарху Кирилу који је, на челу са оцем Валеријем, упутио црквени хор који је дефинисао као најљепши дар овој светковини.

– Ово је уједно и потврда да смо ми истински чувари праве вјере и цркве Христове, Светога пророка Илије – закључио је Митрополит, истичући лијепим примјер Слободана Вуксановића из Мартинића који је, као домаћин славе приредио трпезу љубави. Ову улогу за наредно окупљање преузело је братство Томашевића из Даниловграда.

Након богате славске трпезе, коју је припремио домаћин славе са својом породицом, услиједило је народно весеље које је потрајало до ноћи.

Одржано је и такмичење у витешким дисциплинама: бацању камена с рамена и скоку у даљ. Најбољи у витешким играма били су Данило Ристић у бацању камена, Марија Богавац и Радован Чобељић у скоку у даљ у женској и мушкој конкуренцији.

Илинданском сабору на Сињајевини, на коме се поред Бјелопавлића окупљају и Ускоци, Шаранци, Дробњаци, Морачани, Ровчани, Мојковчани и многи други,присуствовало је ове године више хиљада људи.

С.З. и Дневни лист ДАН (3. август 2011.)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: