ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 21. новембра (Светигора прес) – Епископ липецки и јелецки Руске Православне Цркве Преосвећени Господин Никон данас је посјетио Цетињски манастир.

Он је јутрос у Цетињском манастиру, поводом празника Светог архангела Михаила, са свештенством Црногорско-приморске Митрополије служио Свету архијерејску литургију.

У току литургије пререзани су славски колачи данашњих свечара, а игуман Цетињске обитељи Архимандрит Лука (Анић), који данас слави своју крсну славу, вјернима се обратио пастирском бесједом.

«Ми, људи на земљи, имамо слику за подстицање и достизање побожности, слику Светих анђела Божјих. Они су око престола Божјег и упијају славу Његову да би је проширили нама који је овдје на земљи гледамо као у огледалу, као у загонетки», рекао је отац Лука честитајући празник вјерницима.

«Њему бесмртном човјекољупцу анђелске силе приносе неућутни славопој у вјекове вјекова. Нама људима нека њихова небеска пјесма буде слика какав треба да буде и наш однос према Њему. Нека празник небеских сила буде празник нашег небеског призвања да кроз њих и заједно са њима прослављамо Бога Оца и Сина и Светога Духа», рекао је отац Лука.
Р.В.

ПОДГОРИЦА, 16. новембра (Светигора прес) – Поводом упокојења Блаженопочившег Архиепископа Пећког Митрополита Београдско-карловачког Патријарха Српског Господина Павла у уторак, сриједу и четвртак, 17. 18. и 19. новембра у Саборном Храму и Цркви Светог Ђорђа у Подгорици служиће се ЗАУПОКОЈЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ у 8 часова и ВЕЧЕРЊЕ СЛУЖБЕ СА ПОМЕНОМ у 18 часова, саопштава Црквена општина Подгорица.

ЦЕТИЊЕ, 16. новембра (Светигора прес) - Митрополија Црногорско-приморска обавјештава вјерни народ да ће бити организован одлазак за Београд на сахрану БЛАЖЕНОПОЧИВШЕМ ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ ГОСПОДИНУ ПАВЛУ,

Ванредни воз који превози путнике кренуће у СРИЈЕДУ,18.новембра 2009 г. из следећих градова:

БАР у 22.часа,

ПОДГОРИЦА у 23.часа,

КОЛАШИН у 00.25 часа,

МОЈКОВАЦ у 00.45,

БИЈЕЛО ПОЉЕ у 01.50 часа.

Повратак са Жељезничке станице у Београду је у четвртак 19.11. у 18.сати.

Превоз у оба правца је бесплатан добротом предузећа ”Жељезнички превоз Црне Горе” АД Подгорица и  ”Железнице Србије” Београд .

ЦЕТИЊЕ, 16. новембра (Светигора прес) – У Цетињском манастиру и свим храмовима Митрополије црногорско-приморске јутрос су служене Свете заупокојене литургије са малим поменом блаженопочившем Патријарху Српском Павлу.

Звоно са историјске Табље, са Цетињског манастира, Влашке цркве, Дворске цркве на Ћипуру, и осталих цетињских храмова, као и са свих храмова у Митрополији од јуче оглашавају Цетињу и читавој Црној Гори да jе уснуо у Господу 44-ти поглавар Српске Православне Цркве.

Звона ће Патријархово упокојење оглашавати све до четвртка, до сахране његових земних остатака у београдском манастиру Раковица.

У Цетињском манастиру и свим храмовима Митрополије ће у четвртак, на дан сахране, бити служене Заупокојене литургије са парастосом, а званичну делегацију Митрополије, која ће у Београду учествовати у чину опела и сахране, чиниће Архимандрит манастира Савина отац Варнава, Архијерејски намјесник бококоторски протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, подгорички парох и декан Богословског факултета у Фочи протојереј др Борис Брајовић и парох цетињски и ректор Богословије Светог Петра Цетињског протојереј Гојко Перовић.
Р.В.

ГАЛЕРИЈА

ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 15. новембра (Светигорапрес) – Одмах по добијању вијести да је Господ к себи призвао душу Његове Светости Патријарха српског Павла, братија Цетињског манастира, одржала је помен и огласила звонима упокојење Патријарха. Истовремено, Ректор и професори са ђацима Цетињске богословије и вјерним народом Цетињске парохије, одржали су помен у Богородичиној цркви на Ћипуру и огласили звона са ове и са Влашке цркве.

Ђаци Богословије огласили су упокојење Патријархово историјским звоном са Табље изнад Цетињског манастира, а потом, уз знак поштовања и љубави према блаженопочившем Патријарху, из манастирске трпезарије пренијели и поставили у манастирску цркву фотографију – портрет Патријарха Павла.

Заупокојена звона одјекују Цетињем и цијелом Црном Гором. Сутрадан ће се у свим храмовима Митрополије одржати заупокојене Литургије и молитве за покој душе Патријарха Павла.

Поглавар Српске православне цркве преминуо у 95. години, потврдио је митрополит Амфилохије. Патријарх Павле рођен је као Гојко Стојчевић 11. септембра 1914. године у селу Кућанци. Смрт патријарха Павла огроман и ненадокнадив губитак за српски народ, рекао председник Србије Борис Тадић.Патријарх српски Павле преминуо је јутрос у 95. године, потврдио је за РТС митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Радио телевизија Србије објавила је снимак митрополита, који је уплакан обавестио вернике да је управо сазнао да се „упокојио патријарх“.

 Митрополит Амфилохије саопштава вест о смрти патријарха Павла

Тадић: Ненадокнадив губитак за српски народ

Председник Србије Борис Тадић изјавио је у Београду да је смрт Његове светости патријарха српског господина Павла огроман и ненадокнадив губитак за српски народ. “Постоје људи који самим чином свог постојања повезују читав народ. Такав је био патријарх Павле“, изјавио је Тањугу председник Србије.

„Његов одлазак је и мој лични губитак“, рекао је Тадић.

Председник Србије је истакао да се у тешким и комплексним тренуцима кроз које је пролазила Србија увек консултовао са партијархом и добијао његово мишљење.

Патријарх Павле имао је огроман углед у читавом хришћанском свету, уживао је поштовање, како московског и васељенског патријарха, тако и римског папе, закључио је Тадић.

Са Саборне цркве огласила су се звона поводом смрти патријарха. У Патријаршији је Бети речено да се очекује долазак митрополита Амфилохија и да ће информације у вези са сахраном бити објављене на сајту СПЦ.

Поглавар СПЦ био је на Војно медицинској академији на лечењу од 13. новембра 2007. године.

Његова светост архиепископ пећки митрополит београдско-карловачки и патријарх српски Павле (световно Гојко Стојчевић) рођен је 11. септембра 1914. године у селу Кућанци, срез Доњи Михољац (тада у Аустроугарској, а сада у Хрватској) у земљорадничкој породици.

Гимназију је завршио у Београду, шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.

Рано је остао без родитеља – отац је отишао да ради у САД, тамо је добио туберкулозу и „вратио се кући да умре“ кад су дечаку биле три године, убрзо му је умрла и мајка.

Одгајила га је тетка. Увидевши да је дете „врло слабачко“, поштедела га је тешких послова и омогућила му да се школује: иако је мали Гојко био склон „предметима где не мора да меморише, као што су математика и физика“, иако је из веронауке имао двојку, утицај родбине је превагнуо и његов коначан избор био је богословија.

После завршене ниже гимназије у Тузли (1925-1929) и богословије у Сарајеву (1930-1936) дошао је у Београд где је уписао Богословски факултет.

Ту је ванредно завршио преостале разреде гимназије да би могао упоредо да упише и Медицински факултет. На Медицинском факултету је стигао до друге године студија, а Богословски је завршио и ту га затиче Други светски рат.

Да би се издржавао радио је на београдским грађевинама, што му није одговарало због слабог здравља. На позив свог школског друга Јелисеја Поповића одлази у овчарско-кабларске манастире где је провео остатак рата и где почиње свој монашки живот.

Сећање на патријарха Павла

Прво је био у манастиру Свете тројице у Овчару а потом вероучитељ деци избеглица у Бањи Ковиљачи. Тада се тешко разболео „на плућима“ и лекари су веровали да је то туберкулоза предвиђајући му још три месеца живота. Извесно време провео је у манастиру Вујан где се излечио и у знак захвалности је изрезбарио један дрвени крст и поклонио га манастиру. Замонашен је у манастиру Благовештењу 1946. године, када је унапређен у чин јерођакона.

Од 1949. до 1955. био је сабрат у манастиру Рача. Школску годину 1950/51. провео је као учитељ заменик у призренској Богословији св. Кирила и Методија. У чин јеромонаха унапређен је 1954, протосинђел је постао 1954, а архимандрит 1957. Од 1955. до 1957. године био је на постдипломским студијама на Богословском факулету у Атини.

Изабран је за епископа рашко-призренског 29. маја 1957. године, а посвећен је 21. септембра 1957. године, у београдској Саборној цркви. Чин посвећења обавио је патријарх српски Викентије. За епископа рашко-призренског устоличен је 13. октобра 1957. године, у призренској Саборној цркви.

Епископ обновитељ

У Епархији рашко-призренској градио је нове цркве, обнављао старе и порушене, посвећивао и монашио нове свештенике и монахе. Старао се о Призренској богословији, где је повремено држао и предавања из црквеног певања и црквенословенског језика.

Често је путовао, обилазио своју епархију и служио у свим местима. Са косовским егзодусом, призренска Богословија св. Кирила и Методија је привремено премештена у Ниш, а седиште Рашко-призренске епархије из Пећи у манастир Грачаницу.

Као епископ рашко-призренски сведочио је у Уједињеним нацијама пред многобројним државницима, о страдању српског народа на Косову и Метохији.

Бавио се и научним радом. Објавио је монографију о манастиру Девичу, „Девич, манастир Светог Јоаникија Девичког“ (1989, друго издање 1997).

У Гласнику Српске православне цркве, од 1972. године објављује студије из Литургике у облику питања и одговора, од којих је настало тротомно дело „Да нам буду јаснија нека питања наше вере И, ИИ, ИИИ“ (1998).

Приређује допуњено издање „Србљака“, које је Синод Српске православне цркве издао 1986. године. Такође, приређује „Христијанскије празники“ од М. Скабалановича.

Заоставштина

Аутор је и издања „Требника“, „Молитвеника“, „Дополнитељног требника“, „Великог типика“ и других богослужбених књига у издању Синода. „Питања и одговори чтецу пред преоизводством“ објављује 1988. године, а „Молитве и молбе“ 1990.

Заслугом патријарха Павла умножен је у 300 примерака „Октоих“ из штампарије Ђурђа Црнојевића.

Патријарх Павле дуго година је био председник Комисије Светог архијерејског синода за превод Новог завета, чији је први превод, који је црква одобрила, објављен 1984. године, а исправљено издање тог превода 1990. године.

Исто тако, био је председник Литургичке комисије при Светом архијерејском синоду, који је припремио и штампао „Службеник“ на српском језику.

Од када је српски патријарх, обновљено је и основано више епархија. Обновљена је Богословија на Цетињу 1992. године. Отворена је 1994. године Духовна академија Светог Василија Острошког у Фочи и Богословија у Крагујевцу 1997. године, као одсек Богословије Светог Саве у Београду.

Основана је и Информативна служба Српске православне цркве.

У Београду је 1993. године почела да ради Академија Српске православне цркве за уметности и консервацију, са неколико одсека (иконопис, фрескопис, конзервација).

Године 2002. настава веронауке је враћена у школе, као и Богословски факултет у оквире Београдског универзитета из кога су га комунистичке власти избациле 1952. године.

Имајући у виду заслуге патријарха српског Павла на научном богословском пољу, Богословски факултет Српске православне цркве у Београду, доделио му је 1988. године звање почасног доктора богословља.

Српски патријарх постао је 1990. године, када је на том месту наследио патријарха Германа. Био је 44. патријарх Српске православне цркве.

ИЗВОР: www.rts.rs

АТИНА, 13. новембра – Грчка Православна Црква је позвала хришћане широм Европе да се уједине у апелу против забране истицања распећа у школама у Италији.

Међународни суд за људска права је прошле седмице изгласао да присуство распећа крши права дјеце на слободу вјероисповиједања.

Грчка Црква страхује да ће италијански случај дати примјер. За следећу седмицу заказан је ванредни састанак Светог Синода на коме ће се разматрати ово питање.

Поглавар грчке Православне Цркве, Његово Блаженство Архиепископ Атински Јероним, као и представници Римокатоличке Цркве, сматра да Суд занемарује улогу Хришћанства у формирању идентитета Европе.

„Права треба да имају не само мањине, већ и већине“, казао је Архиепископ.

Један од епископа Грчке цркве, преосвећени Николај, је забринут да уколико се овако настави млади људи ускоро неће имати достојних символа који би их надахњивали и штитили.

„Спортски и поп идоли су јадна замјена“, казао је он.

Група за људска право „Хелсиншки монитор“ настоји да искористи италијански случај као примјер.

Ова група је већ захтијевала да се изнад судијске клупе у грчким судницама уклони икона Господа Исуса Христа, као и да се Јеванђеље више не користи приликом заклињања свједока.

„Хелсиншки монитор“ је позвао и синдикате да уложе приговор на вјерске символе у грчким школама.

Посјета Цетињском манастиру - ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 12. новембра (Светигорапрес) – Након учешћа на свечаној прослави празника Св. Арсенија I Сремца, другог Архиепископа српског, којом приликом је служио Бденије у Манастиру Ждребаонику,а сутрадан на сами празник с Његовим Високопреосвештенством Архиепископом цетињским Митрополитом Црногорско-приморским Г. Амфилохијем, Преосвећени Епископ Константин Средњоевропски, у оквиру своје посјете Митрополији Црногорско-приморској, служио је Свету Литургију 11. новембра у Манастиру Острог поред ћивота Св. Василија Острошког и био гост Епископа диоклијског Г. Јована, игумана Манастира Острог.

Из Манастира Острог Владика Константин се истог дана упутио ка Манастиру Ћелија Пиперска, гдје се поклонио ћивоту Преп. Стефана Пиперског. Игуманија манастира мати Јелена упознала је Преосвећеног са током обнове манастира у посљедње двије деценије и представила рукодјеље манастирског сестринства – иконопис, вез, израду биљних мелема и др.

Своје ходочашће Епископ Константин је наставио посјетом Цетињском манастиру, у којем се уз пратњу намјесника Манастира Архимандрита Луке, поклонио Десници Св. Јована Крститеља, Часном Крсту и Св. Петру Цетињском, обишавши том приликом и богату манастирску ризницу.

На крају свога боравка у Митрополији, посјетио је знаменити Манастир Подмаине у Будви. Манастирска братија је с радошћу показала Владици обновљени манастирски комплекс, изграђен на средњовјековним темељима, о чему најбоље свједочи капела са фрескама из тог периода. За срећан пут, монаси су епископу даровали књиге из богате издавачке дјелатности Манастира Подмаине, нешто од свога рукодјеља и манастирски мед.

П.К./И.Б.

АТИНА, 12. новембра – У Атини се данас завршавају тродневне академске консултације представника Православне Цркве и Јудаизма. Скуп је организован на иницијативу Васељенске Патријаршије, и уз свесрдну помоћ Јеладске Цркве и државе, у Атини од 10. до 12. новембра, под називом «Свет у кризи: етички изазови и верске перспективе», и у сарадњи Канцеларије Православне Цркве Васељенске Патријаршије при ЕУ и Међународног јеврејског Комитета за међурелигијске консултације.

Поред 20 представника свих помесних Православних Цркава, са изузетком Бугарске и Финске Цркве, и 13 јеврејских представника из различитих заједница, углавном професора из Израела, у раду конференције су учествовали и представници значајних организација из целог света.

Ове консултације представљају продужетак тридесетогодишње традиције дијалога православних хришћана и Јевреја, као природни наставак последњег сусрета у Јерусалиму 2007. године, чија је главна тема била питање Слободе.

Консултације ове врсте су имале тему која је разрађена у неколико целина о: Економској етици данас, Етици екологије и природног окружења, Хуманитарном раду на основу Православне и Јудејске традиције, као и о важним питањима: образовања, ксенофобије, тероризма, радикализма и екстремизма.

Служба Међуцрквених и иностраних односа
Светог Архијерејског Синода СПЦ

Извор: Званични сајт Српске Патријаршије

Крајем октобра 2009. г. у издању ИИУ Митрополије Црногорско-приморске ”Светигора” са Цетиња  и Института за теолошка истраживања Православног богословског факултета Универзитета у Београду објављена је књига под насловом ”Радосно пењање на Голготу”. Ова књигa је уствари Зборник списа и свjедочанстава о свештеноисповjеднику Варнави Настићу (1914-1964), епископу хвостанском, новопросијавшем светитељу Православне Цркве.

Овог новог Свештеноисповједника Цркве Христове Епископа Хвостанског Варнаву срео сам за живота први и посљедњи пут у прољеће 1961. љета Господњег, приликом његовог боравка у Манастиру Крушедолу, под присмотром полиције. Наиме, чувши да је послије дужег боравка у Манастиру Гомионици код Бања Луке дошао у Крушедол, отишао сам, заједно са његовим синовцем Антонијем Данила Настићем, мојим школским другом, да га посјетим. Настојатељ манастира у то вријеме био је јеромонах Стефан Чакић. У манастир смо стигли предвече. Срели смо га у манастирској гостопримници, узели благослов од њега, и кратко разговарали у присуству игумана, представивши се ко смо и да смо студенти теологије. Пред нама је стајао омањи човјек са похабаном мантијом, мршав, са једноставном панагијом на грудима. Очи су му зрачиле добротом, али и брижношћу. Живи и динамични покрети одавали су човјека одлучног. Извјесна нервоза у покретима, нарочито једне ноге, откривала је и показивала све оно што је он претрпио, у затвору, ломљењем ногу, а и оно што трпи у садашњем положају у коме се налазио под полицијском присмотром. Остао нам је утисак, по начину како и шта нам је говорио, да није имао пуног повјерења ни у самог игумана. Остала нам је у живом сјећању и јутарња Литургија у оближњем Сретењском манастиру, који је основала Св. мати Ангелина. Успут, идући према Храму на Литургију, живахним али одлучним покретима, као и ријечима: „Ја ћу то“, одбио је да му вежем одвезану пертлу на ципелама. Послије ручка нас је испратио далеко од манастирске капије, говорећи нам о потреби вјерности, особито нас богослова, вјером, ријечју и на дјелу – Христу Господу.

Радост и његова очинска брижност за нас, остају ми неизбрисиви у сјећању. Као и разговор који је био повод да се огријешим о овог дивног Христовог витеза и страдалника. Наиме, на моје питање о оцу Јустину Поповићу, кога сам тих година посјећивао у Манастиру Ћелијама, одговорио је: „Како је лијеп данашњи дан.“ Поново га упитах: да ли се виђа и да ли има контакта са оцем Јустином? Одговор је био још чуднији: „Видите ли, дјецо, како је дивно процвјетала ова трешња испред нас!“ Ућутао сам зачуђен. После краћег времена узели смо благослов од њега и праћени његовим погледом замакли за брдо. Кажем успут Антонију: „Чули ти какав чудан одговор даде Владика на моја питања?“ „Чух.“, одговори Антоније, такође затечен одговором. „Заиста изгледа“, додадох, „да су у праву они који тврде да је Владика нервно попустио.“ Јер, у то вријеме је по Патријаршији кружила прича да је Владика Варнава, од претрпљених невоља ментално пореметио, па зато не може бити постављен на Епархију. Опрости, свети Владико, моје огрјешење о Тебе! Гоњен и прогоњен Удбом, сигурно си помислио да је Удба послала и овог, теби непознатог, младог човјека, да те испитује о оцу Јустину, твом наставнику, прогнаном од комуниста са Универзитета, који се, као и ти, такође налазио у Манастиру Ћелијама под сталном присмотром полиције.

Свештеномученик Варнава Хвостански заиста јесте био луд, али „луд“ на начин Апостола Павла „Христа ради“. (1Кор. 4, 10) Ова књига, читаоче, коју држиш у рукама, која садржи његово житије, бесједе, списе, бројна писма, записе, и свједочења о њему, од његових познаника, пријатеља и савременика, јасно и очевидно потврђује да је љубав према Христу, и спремност на жртвовање тој љубави, била суштина његовог живота и свеукупног његовог животног подвига. Риједак је човјек и Хришћанин нашег времена, који би свим бићем могао као Епископ новоисповједник Варнава Настић, поновити знамените ријечи Апостола Павла: „Ко ће нас раставити од љубави Христове? Жалост или тјескоба, или гоњење, или глад, или голотиња, или опасност, или мач?… Јер сам увјерен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашем.“ (Рм. 8, 35. 38-39)

Још је рјеђи човјек у 20. вијеку код кога се та љубав за Христа распламсала од малих ногу, такорећи од утробе материне. То потврђује све оно што је написао и иза себе оставио од ране младости. Његова гимназијска писма, писма оцу, студентски записи и писма, свједоче цјеловиту усмјереност његову од младости богомислију и Христољубљу. Код њега нема младалачке колебљивости и трагања: он знаде и љуби Христа и свједочи Га ријечју и дјелом, спреман на жртву без остатка. Своје животно Вјерују он је најбоље дефинисао у својој првој архипастирској бесједи (1947), најјезгровитијој и најисповједнијој од свих бесједа наших архијереја од тада до данас. Заиста је његов животни пут, како је речено у тој бесједи, а пренијето у наслов ове књиге – радосно пењање на Голготу.

Као Епископа Владику Варнаву није Господ удостојио епархијског служења, иако је то желио свим срцем. Међутим, то га није омело да буде и постане Епископ апостолског кова, свесрпског и свеправославног васељенског зрачења, исповједничког свевременог свједочења Христа. Ако би тражили њему сличног међу древним исповједницима и мученицима Цркве Христове, сигурно би то био Св. Игњатије Богоносац. Исти дух и исти огањ вјере и вјерности Христу, иста „Распета Љубав“ прожима посланице Св. Игњатија, као и бесједе и писма Варнаве Хвостанског.

Свједочења сабрана у овој књизи ревносним трудом монаха мр Павла Кондића, заиста су само „каменчићи у мозаику“ животног дјела и подвига Владике Варнаве. Надати се да ће временом бити пронађена и сабрана и друга његова писма и записи. Али и ово што је сабрано довољно је да потврди основну истину Варнавиног живота и богословља: жива и живоносна личност Богочовјека Христа, оваплоћена и оваплоћивана у свеживотни подвиг саможртвеном љубављу.

Захвалимо Христу Господу што је у вијеку смућености, млакости и жртвовања лажним идејама и идолима – жртвоприношења молоховским божанствима, послао и подарио Цркви Божјој и нашем народу у свјетлоносној личности Варнаве Хвостанског „жртву живу свету Богу угодну“ (Рм. 12,1), на христолики начин принијету „за живот свијета“ (ср. Јн. 6, 51).

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ

На празник Преображења Господњег,
Љета Господњег 2009.
Цетиње

РЕЧ УРЕДНИКА

Mеђу корицама књиге коју држиш у рукама, драги читаоче, сабрано је много љубави. Заиста, љубав Божија која је водила Свештеноисповедника Варнаву током педесет година његовог земаљског битисања, озарила је и све нас који смо се удружили да узвратимо љубав на љубав овом верном сведоку Христовом. Ово није само збирка историјских докумената и сведочанстава о Варнави Хвостанском. Жеља која је руководила обликовање ове књиге јесте да се кроз ових 700 страна текста првенствено прикаже духовни профил савременог исповедника Православља и духовни плодови његовог подвига. Варнаву Хвостанског је Господ прославио и међу људима и међу анђелима на небесима. Није, дакле, потребно да га хвалимо а још мање да га правдамо пред климавим судом земаљске историје, њега – становника небеског Јерусалима.

Много више него што је написао у уводном слову ове књиге, Митрополит Амфилохије говорио је нама, монасима Цетињског манастира, о печату који је на његову душу утиснуо сусрет са Варнавом у Манастиру Крушедолу. Сусретали су се они и касније, посредно, преко сведочанстава особа Варнави блиских по духу и богољубљу, ревности за Дом Божији. Митрополит Амфилохије је од студентских дана сакупљао та сведочанства и она чине камен темељац ове књиге. Заиста блаословени камен темељац јер је читав потоњи рад на прикупљању Варнавиних списа, поготово током 2008-9. г. био плодоносан да је било могуће направити цвјетник који имаш у рукама, драги читаоче. Ево, из њега се можеш надисати миомириса духовног и напојити воде живе са непресахлог извора благодати Божије.

монах мр Павле Кондић

БЕОГРАД, 11. новембра – Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије примио је јуче у двору Архиепископије београдско-карловачке двојицу угледних богослова Московске Патријаршије -  Јурија Максимова, професора Мисионарског богословља на Московској духовној академији, и јереја Данила Сисојева, директора православне Мисионарске школе у Москви.

Гости су упознали Епископа Атанасија са резултатима мисије Православне Цркве међу онима који још нису упознали Христа или Га нису упознали на прави начин. Професор Максимов је представио своју нову књигу Хришћанство или ислам која управо помаже мухамеданцима да упознају Христа и Цркву Његову. Свештеник Данило је сажео рад своје школе на три степена: мисија – катихизација – уцрквљење живота. Владика Атанасије је поклонио гостима часопис вероучитеља Архиепископије београдско-карловачке Православни катихета.

Извор: Званични сајт Српске Патријаршије

БДЕНИЈЕ - ГАЛЕРИЈА

ЛИТУРГИЈА - ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 10. новембра (Светигора прес) – Светом архијерејском литургијом и резањем славског колача, данас је у манастиру Ждребаоник код Даниловграда прослављен празник Светог Арсенија Сремца, другог Архиепископа српског, чије Свете мошти почивају у овом манастиру.

Чинодејствовали су Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије и Преосвећена Господа Епископи средњеевропски Константин, будимљанско-никшићки Јоаникије и диоклијски Јован са свештенством Митрополије црногорско-приморске.

У току литургије Митрополит Амфилохије је у презвитерски чин рукоположио ђакона Илију Зекановића.

«Увјерен сам да ће Православна Црква у новим свјетским гибањима и токовима и да ће свједочити изворно Свето православље и васкрслога Христа», рекао је у архипастирској проповиједи Владика Константин. «Нека Свети Арсеније, наследник Светога Саве, буде ваш свагдашњи молитвеник пред Господом, цијелог православнога народа и свих оних који поштују Име Божје», рекао је он.

Након резања славског колача, вјернима се обратио Митрополит Амфилохије који је рекао да се «вјековима сабирамо око оних који су се око Бога сабрали, око Његовога трона Светога».

«Међу њих спада и Свети Арсеније, Светитељ и просветитељ српски. И док је ходио по земљи и појао Господу и био Његов живи свједок, а и након његовог упокојења у Пећкој лаври, па онда редом, како је његов народ бјежао и склањао се од зла, када су његове мошти ходиле и народ за њима ходио», рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Бденије уочи празника је служио Владика Константин уз присуство Митрополита Амфилохија и саслужење свештенства и вјерног народа Божијег. На богослужењима су појали ученици Цетињске богословије, а на бденију уочи празника, појао је и Архимандрит Никодимос Каварнос, један од водећих појаца византијске музике у Грчкој, који је претходних дана одржао концерте у Никшићу и Подгорици.

Р.В.

ИСТАНБУЛ, 10. новембар 2009. - Министарство културе и туризма Турске намјерава да дозволи да се једном годишње служи литургија у хришћанским храмовима на територији Републике, који сада имају статус музеја, саопштава сајт Amen.gr, цитирајући турску штампу.

У те храмове спада и црква Пресвете Богородице Сумеле. Прије неколико мјесеци, за вријеме посјете том древном византијском храму, грчки и руски туристи су хтјели да запале свијеће, али није им дозвољено. Тај случај је имао широк међународни одјек, што је резултирало тиме да министар културе Турске изјави да власти „уважавају свако религиозно убјеђење“, обећавши да ће се донијети неопходне законске измјене.

Сада историјски православни храмови у Турској имају статус музеја, на њиховим куполама нема крстова.
Раније је била донијета дозвола да се службе могу служити у јерменском храму на острву Ахтамар, на језеру Ван: на куполи тог храма ускоро ће се подићи крст.
Како претпостављају аналитичари, планиране мјере су изазване предстојећом децембарском оцјеном о спремности Турске да уђе у Европску унију.

http://www.sedmitza.ru/news/855310.html

ПЉЕВЉА, 10. новембра – На празник Светог Димитрија у Вруљи недалеко од Пљеваља Свету Архијерејску Литургију служили су Њихова Преосвештенства Епископи Милешевски Г. Филарет и Славонски Г. Сава.

Овом приликом архијереји су освештали новоизграђени парохијски дом величине 1000 м2, задужбину Лазе Чабаркапе, директора Рекс-кафе из Сопота.

У својој беседи Преосвећени Епископ Г. Филарет захвалио је дародавцу и ктитору парохијског дома, позвавши благочестиви народ да приђе заједничкој Чаши и да се чешће причешћује. Уносећи Христа у себе, постајемо сателесници са самим Господом, рекао је Владика Филарет.

Извор: Радио Милешева

ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 09. новембра (Светигора прес) – Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије синоћ је у манастиру Војнић у чин мале схиме замонашио послушницу манастира Веру Радетић давши јој монашко име Пелагија.

«Зов Господњи чула је наша новопострижена сестра Пелагија и одазвала се да прими јарам Господњи», рекао је Владика у архипастирској бесједи. «Тиме се она прибројала најизабранијим душама које је изњедрио род људски».

«Ове ноћи сестра Пелагија принијела је себе на жртву живу, примила је на себе шлем спасења, примила је у своје руке и мач духовни да њиме побјеђује све силе таме и овога свијета, мрака и смрти», рекао је Владика.

«Ове Свете ноћи она је младенац који се рађа и препорађа, и обнавља силом Духа Светога. Нека би, теби сестро и кћери Божја, Бог дао снаге да остатак свога живота у миру и покајању проведеш радована радошћу непролазном зато што те Господ изабрао за своју невјесту», рекао је Митрополит Амфилохије.

Монашењу је присуствовало бројно свештенство и монаштво Митрополије, као и велики број вјерног народа Божјега.

Р.В.

ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 09. новембра (Светигора прес) – У манастиру Подластва Грбаљска јуче је сахрањена монахиња Еликонида Дацовић, која се упокојила у Господу у 83-ој години живота.

Опело је са свештенством служио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије.

«Једна од душа која је, не само чула ријеч Господњу, него ју је и испунила је и наша блаженог спомена сестра Еликонида», рекао је Владика Амфилохије и додао да је она «свој живот принијела Господу на дар».

«Чула је ријеч Господњу да је Он смирен и кротак у срцу, да је Његово бреме лако и да су Њему слични они који узимају Његово бреме», казао је Владика.

«Тај Свети пут ношења крста Господњег, пут потпуног одрицања од овог свијета је онај пут којим је кренула наша сестра Еликонида. Красили су је пост и молитва. Трудила се да твори, да извршава оно што Господ говори и сада спремна излази пред Лице Божје. Помолимо се да је Господ приброји међу истинске Његове слушкиње и да је упокоји тамо гдје нема туге ни бола ни уздисаја, него гдје је радост Божја», рекао је Митрополит Амфилохије.

Монахиња Еликонида је свој монашки живот започела по манастирима у Србији, а у манастир Подластву је дошла прије четири деценије, 1969. године.

Р.В.

ВЕЛИКИ НОВГОРОД, 9. новембра – На дан рођења великог руског писца Фјодора Михаиловича Достојевског, 11. новембра у граду Стара Руса Новгородске области, који истраживачи пишчевог дјела називају „градом браће Карамазових“, почеће свечаности посвећене овом писцу, саопштава РИА Новости.

Достојевски је рођен 11. новембра (30. октобра) 1821. године у Москви. У Старој Руси је проживио 8 година свог живота,

вријеме када је написао „Нечисте силе“, почетак „Пишчевог дневника“, „Кротку“ и „Браћу Карамазове“. Управо је тај град, као кажу истраживачи дјела Достојевског, био мјесто радње догађаја „Карамазових“.

Програм ће почети панихидом у Георгијевског храму града. Након тога ће бити приказане представе које су рађене према дјелима Достојевског.

http://www.sedmitza.ru/news/853375.html

ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 8. новембра (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у цркви Светог Димитрија у подгоричком насељу Крушевац.

У архипастирској бесједи Владика је свим данашњим свечарима честитао крсну славу и захвалио архимадриту Никодиму Каварносу из Атинске Архиепископије који је донио благослов моштију Светог великомученика Димитрија.

«Нека је срећна и благословена слава овоме Светоме храму и свима данашњим свечарима», казао је Владика и пожелио да их Свети Димитрије «храни, да их брани и утврди у вјери православној, у вјерности Христу и љубави Божјој и узајамној».

«Нека Бог благослови нашег новог ђакона Илију, који је данас примио ђаконски чин. Он је, иначе, наш цетињски богословац, па је ево, с Божјом помоћу, стигао да данас овдје прими ђаконски чин, а ових дана ће примити и презвитерски да буде слуга Бога вишњега», рекао је он рукоположивши г. Илију Зекановића.

«Данас имамо посебну радост да је заједно са нама и високопреподобни Архимандрит Никодим, који је са благословом Атинског Архиепископа Јеронима дошао данас овдје да заједно са нама поје Господу и да нам донесе благослов, пошто је он из Јеладе, моштију Светог великомученика Димитрија. Сам Свети Димитрије га је послао да нам донесе благослов наших кумова, јер је нас Словене, преко Светих Кирила и Методија, крстио Свети Фотије Цариградски, па су онда и сви Грци наши кумови», рекао је Митрополит Амфилохије.
Р.В.

НИКШИЋ, 8. новембра – У недјељу 8. новембра 2009. године, на празник Светог Великомученика Димитрија, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско – никшићки Г. Јоаникије служио је са свештенством никшићког намјесништва Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Димитрија на Бршну код Никшића.

Прије службе, владика Јоаникије је у чин ипођакона рукопроизвео Николу Зечевића, студента теологије из Никшића, а затим је освештао нови иконостас у храму. У току службе, ипођакон Никола је рукоположен у чин ђакона.

Пререзан је и славски колач испред цркве, а након службе је приређена и трпеза љубави.

Извор: Епархија Будимљанско-никшићка

ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 07. новембра (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у цркви Светог апостола и јеванђелиста Луке у селу Гошићи у Кртолима.

Овај храм грађен је на темељима старије цркве која датира чак из осмог вијека, што га чини једним од најстаријих храмова у богослужбеној употреби на овим просторима. У цркви се као изузетна драгоцјеност чува једна свештеничка одежда која је поклон храму од Светог Петра Цетињског.

У данашњој архипастирској бесједи, Митрополит Амфилохије је рекао да није случајно вршење четрдесетнице након упокојења неког од хришћана. «Тада душа човјекова излази пред Лице Божје да положи рачуне, да би онда чекала онај последњи судњи дан у који ће Бог судити живима и мртвима».

«Сви који су се упокојили чуће глас Сина Божјег, изаћи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда. И то је основно правило, закон људскога живота овдје на земљи. И то је оно што не смијемо никада изгубити из вида», рекао је Митрополит црногорско-приморски.

«Ми смо бесмртна бића, која је Бог створио за вјечност, а не за пролазност. Смрт је нешто што је пролазно, а живот је оно што је вјечно. Када дође тај судњи Божји дан, све ће се обновити, васкрснути, изаћи пред Лице Божје, пред Господа Који ће судити живима и мртвима. Стога Црква Божија са таквим молитвама увијек испраћа упокојене и сјећа их се, не само за задушнице, као ми данас, него их се увијек сјећа у нади на васкрсење и живот вјечни», објаснио је Митрополит Амфилохије.

Владика је затим освештао новосаграђену ћелију, рекавши том приликом да су храмови Божји као маслине са дубоким коријеном који увијек изнова доносе плодове. «Такав један плод је ова ћелија саграђена вашим трудом, вашом вјером и жртвом. Нека вас Бог благослови, да наставите путем ваших дивних и часних предака, које данас спомињемо да их Господ упокоји у њедрима Авраама, Исака и Јакова, и нашега праоца Светог Симеона Мироточивога», рекао је он.

Потом је парох кртолски јереј Александар Брашанац поздравио Митрополита Амфилохија ријечима благодарности, након чега су најзаслужнијима за градњу ћелије подијељене захвалнице.
Р.В.

НИКШИЋ, 7. новембра – На празник Светог Мученика Арете, у петак 6. новембра 2009. године, архимандрит Никодимос Каварнос, појац из Атине са својим сарадницима у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу одржао је  концерт византијске музике.

Концерт је уприличен с благословом Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија и Архиепископа атинског Г. Јеронимa.

У поздравном слову старјешина Саборне цркве, јереј Слободан Јокић захвалио је гостима и вјерном народу који је дошао у великом броју да чује анђеоско појање.

„Најљепши инструмент који је Бог створио је глас људски, а када тај глас своју службу нађе у Цркви као појац, онда тај глас постаје још љепши, још савршенији. Појац у Цркви свом појању налази слику оног виђења пророка Исаије гдје анђели непрестано славослове Господа, наизмјенично без престанка: „Свет, свет, свет Господ Саваот“ – рекао је јереј Слободан.

У име владике Јоаникија, свештенства никшићке Саборне цркве и Црквене општине Никшић, о. Слободан је госту из Атине уручио скроман поклон, лик Светог Василија Острошког Чудотворца са исписаним тропаром, рад сестринства манастира Светог Апостола Лука из Жупе. Текстове професора теологије Јефтимија Приоволиса, читао је глумац Сретен Митровић.

Сутрадан, у суботу 7. новембра 2009. године, на Задушнице, Епископ Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Жупа код Никшића. Преосвећеном владици у Светом богослужењу саслуживао је Архимандрит Г. Никодимос Каварнос из Атинске архиепископије и неколико свештеника архијерејског намјесништва никшићког. Овом приликом у чин чтеца произведен је Никола Зечевић, студент теологије из Никшића.

Истог дана, у вечерњим часовима, Архимандрит Никодим је одржао концерт у Крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, пред многобројним посјетиоцима, којом приликом се захвалио свима заслужним за ово његово гостовање, нарочито протојереју Борису Брајовићу, пароху подгоричком, братству Саборног храма Св. Василија Острошког у Никшићу и Митрополиту Црногорско-приморском Амфилохију, од кога је добио благослов за гостовање.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

И.Б.

БАКУ, 7. новембра – Патријарх московски и целе Русије Г. Кирило, током своје посете Азрбејџану, сусрео се са патријархом Грузијским г. Илијом II. Сусрет двојице Поглавара одржан је у палати «Гулиштан» одмах након отварања симпосиона «Међуверски дијалог: од међусобног разумевања до сарадње», на којем су учествовали оба Поглавара.

Ово је први сусрет руског и грузијског поглавара од доласка Патријаха Кирила на чело Руске Цркве.

У изјави по завршетку сусрета, протопрезвитер Николај Балашов је истакао да су двојица Поглавара изразили уверење да «пријатељство, међусобно разумевање, али и братски односи двеју Цркава, представљају гаранцију успостављања односа двеју држава у потпуности». Напоменуо је, такође, да је црквени живот у Абхазији и Јужној Осетији била једна од тема о којој су дискутовали Патријарси Илија и Кирило, те да ће разговори, о овој и другим темама од заједничког интереса за Грузијску и Руску Цркву, бити настављени.

Извор: www.romfea.gr

Извор превода на српски: Званични сајт Српске Патријаршије

Патријарх румунски Даниел

БУКУРЕШТ, 6. новембра – Због брзог ширења епидемије свињског грипа, Румунска патријаршија је позвала свештенике и монахе да се моле за здравље, за безбједност, за мир и опроштај грјехова.

Осим тога, у сагласности са протоколом за сарадњу и духовно партнерство, који су потписали представници Цркве и Министарства здравља, у црквама ће се дијелити брошуре са информацијама о томе како се чувати од разних облика грипа и других болести.

Патријаршија је у специјалној прес-конференцији, позвала вјернике на превенцију и благовремено лијечење и обећала да ће припремити специјалне информативне програме за становништво.

http://www.sedmitza.ru/news/850669.html

АТИНА, 6. новембра – 6. новембра у манастиру Вазнесења Господњег у Драми (Грчка), свечано је обиљежена прва годишњица прослављена у лику светих и 60 година од престављења преподобног Георгија (Карслидиса) Новога Исповједника.

Празничном богослужењу су присуствовали многобројни поклоници из цијеле Грчке.

Преподобни Георгије је рођен 1901. године у понтијском малом мјесту Аргируполи у Малој Азији. 1919. године замонашен је у Грузији, у манастиру Живоносног Источника.

За вријеме бољшевистичких репресија био је затворен и осуђен на стријељање. Послије три пушчана метка, чудом је преживио и био ослобођен. 1929. године уз помоћ једне грчке породице отпутовао је за Грчку.

Од 1930. године преподобни Георгије је живио у селу Сирса близу Драме. 1934. године његови ученици граде манастир Вазнесења Господњег, гдје старац проводи остатак свог живота. Тешко болесном подвижнику, за све то вријеме помагала су његова духовна чеда, пошто се он није сам могао кретати. Преподобни Георгије се упокојио 1959. године.

Преподобног старца Георгија (Карслидиса) Новога Исповједника је одликовао подвижнички живот. Он је учио: „Волите све људе, још и непријатеље ваше. То је најосновније. Увијек имајте љубави, и према онима који вас не воле, и према онима који вас мрзе. Праштајмо и волимо све и када нам чине највеће зло. Тада ћемо бити истинска чеда Божја…“.

http://www.sedmitza.ru/news/850818.html