АТИНА, 12. новембра – У Атини се данас завршавају тродневне академске консултације представника Православне Цркве и Јудаизма. Скуп је организован на иницијативу Васељенске Патријаршије, и уз свесрдну помоћ Јеладске Цркве и државе, у Атини од 10. до 12. новембра, под називом «Свет у кризи: етички изазови и верске перспективе», и у сарадњи Канцеларије Православне Цркве Васељенске Патријаршије при ЕУ и Међународног јеврејског Комитета за међурелигијске консултације.

Поред 20 представника свих помесних Православних Цркава, са изузетком Бугарске и Финске Цркве, и 13 јеврејских представника из различитих заједница, углавном професора из Израела, у раду конференције су учествовали и представници значајних организација из целог света.

Ове консултације представљају продужетак тридесетогодишње традиције дијалога православних хришћана и Јевреја, као природни наставак последњег сусрета у Јерусалиму 2007. године, чија је главна тема била питање Слободе.

Консултације ове врсте су имале тему која је разрађена у неколико целина о: Економској етици данас, Етици екологије и природног окружења, Хуманитарном раду на основу Православне и Јудејске традиције, као и о важним питањима: образовања, ксенофобије, тероризма, радикализма и екстремизма.

Служба Међуцрквених и иностраних односа
Светог Архијерејског Синода СПЦ

Извор: Званични сајт Српске Патријаршије

Крајем октобра 2009. г. у издању ИИУ Митрополије Црногорско-приморске ”Светигора” са Цетиња  и Института за теолошка истраживања Православног богословског факултета Универзитета у Београду објављена је књига под насловом ”Радосно пењање на Голготу”. Ова књигa је уствари Зборник списа и свjедочанстава о свештеноисповjеднику Варнави Настићу (1914-1964), епископу хвостанском, новопросијавшем светитељу Православне Цркве.

Овог новог Свештеноисповједника Цркве Христове Епископа Хвостанског Варнаву срео сам за живота први и посљедњи пут у прољеће 1961. љета Господњег, приликом његовог боравка у Манастиру Крушедолу, под присмотром полиције. Наиме, чувши да је послије дужег боравка у Манастиру Гомионици код Бања Луке дошао у Крушедол, отишао сам, заједно са његовим синовцем Антонијем Данила Настићем, мојим школским другом, да га посјетим. Настојатељ манастира у то вријеме био је јеромонах Стефан Чакић. У манастир смо стигли предвече. Срели смо га у манастирској гостопримници, узели благослов од њега, и кратко разговарали у присуству игумана, представивши се ко смо и да смо студенти теологије. Пред нама је стајао омањи човјек са похабаном мантијом, мршав, са једноставном панагијом на грудима. Очи су му зрачиле добротом, али и брижношћу. Живи и динамични покрети одавали су човјека одлучног. Извјесна нервоза у покретима, нарочито једне ноге, откривала је и показивала све оно што је он претрпио, у затвору, ломљењем ногу, а и оно што трпи у садашњем положају у коме се налазио под полицијском присмотром. Остао нам је утисак, по начину како и шта нам је говорио, да није имао пуног повјерења ни у самог игумана. Остала нам је у живом сјећању и јутарња Литургија у оближњем Сретењском манастиру, који је основала Св. мати Ангелина. Успут, идући према Храму на Литургију, живахним али одлучним покретима, као и ријечима: „Ја ћу то“, одбио је да му вежем одвезану пертлу на ципелама. Послије ручка нас је испратио далеко од манастирске капије, говорећи нам о потреби вјерности, особито нас богослова, вјером, ријечју и на дјелу – Христу Господу.

Радост и његова очинска брижност за нас, остају ми неизбрисиви у сјећању. Као и разговор који је био повод да се огријешим о овог дивног Христовог витеза и страдалника. Наиме, на моје питање о оцу Јустину Поповићу, кога сам тих година посјећивао у Манастиру Ћелијама, одговорио је: „Како је лијеп данашњи дан.“ Поново га упитах: да ли се виђа и да ли има контакта са оцем Јустином? Одговор је био још чуднији: „Видите ли, дјецо, како је дивно процвјетала ова трешња испред нас!“ Ућутао сам зачуђен. После краћег времена узели смо благослов од њега и праћени његовим погледом замакли за брдо. Кажем успут Антонију: „Чули ти какав чудан одговор даде Владика на моја питања?“ „Чух.“, одговори Антоније, такође затечен одговором. „Заиста изгледа“, додадох, „да су у праву они који тврде да је Владика нервно попустио.“ Јер, у то вријеме је по Патријаршији кружила прича да је Владика Варнава, од претрпљених невоља ментално пореметио, па зато не може бити постављен на Епархију. Опрости, свети Владико, моје огрјешење о Тебе! Гоњен и прогоњен Удбом, сигурно си помислио да је Удба послала и овог, теби непознатог, младог човјека, да те испитује о оцу Јустину, твом наставнику, прогнаном од комуниста са Универзитета, који се, као и ти, такође налазио у Манастиру Ћелијама под сталном присмотром полиције.

Свештеномученик Варнава Хвостански заиста јесте био луд, али „луд“ на начин Апостола Павла „Христа ради“. (1Кор. 4, 10) Ова књига, читаоче, коју држиш у рукама, која садржи његово житије, бесједе, списе, бројна писма, записе, и свједочења о њему, од његових познаника, пријатеља и савременика, јасно и очевидно потврђује да је љубав према Христу, и спремност на жртвовање тој љубави, била суштина његовог живота и свеукупног његовог животног подвига. Риједак је човјек и Хришћанин нашег времена, који би свим бићем могао као Епископ новоисповједник Варнава Настић, поновити знамените ријечи Апостола Павла: „Ко ће нас раставити од љубави Христове? Жалост или тјескоба, или гоњење, или глад, или голотиња, или опасност, или мач?… Јер сам увјерен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашем.“ (Рм. 8, 35. 38-39)

Још је рјеђи човјек у 20. вијеку код кога се та љубав за Христа распламсала од малих ногу, такорећи од утробе материне. То потврђује све оно што је написао и иза себе оставио од ране младости. Његова гимназијска писма, писма оцу, студентски записи и писма, свједоче цјеловиту усмјереност његову од младости богомислију и Христољубљу. Код њега нема младалачке колебљивости и трагања: он знаде и љуби Христа и свједочи Га ријечју и дјелом, спреман на жртву без остатка. Своје животно Вјерују он је најбоље дефинисао у својој првој архипастирској бесједи (1947), најјезгровитијој и најисповједнијој од свих бесједа наших архијереја од тада до данас. Заиста је његов животни пут, како је речено у тој бесједи, а пренијето у наслов ове књиге – радосно пењање на Голготу.

Као Епископа Владику Варнаву није Господ удостојио епархијског служења, иако је то желио свим срцем. Међутим, то га није омело да буде и постане Епископ апостолског кова, свесрпског и свеправославног васељенског зрачења, исповједничког свевременог свједочења Христа. Ако би тражили њему сличног међу древним исповједницима и мученицима Цркве Христове, сигурно би то био Св. Игњатије Богоносац. Исти дух и исти огањ вјере и вјерности Христу, иста „Распета Љубав“ прожима посланице Св. Игњатија, као и бесједе и писма Варнаве Хвостанског.

Свједочења сабрана у овој књизи ревносним трудом монаха мр Павла Кондића, заиста су само „каменчићи у мозаику“ животног дјела и подвига Владике Варнаве. Надати се да ће временом бити пронађена и сабрана и друга његова писма и записи. Али и ово што је сабрано довољно је да потврди основну истину Варнавиног живота и богословља: жива и живоносна личност Богочовјека Христа, оваплоћена и оваплоћивана у свеживотни подвиг саможртвеном љубављу.

Захвалимо Христу Господу што је у вијеку смућености, млакости и жртвовања лажним идејама и идолима – жртвоприношења молоховским божанствима, послао и подарио Цркви Божјој и нашем народу у свјетлоносној личности Варнаве Хвостанског „жртву живу свету Богу угодну“ (Рм. 12,1), на христолики начин принијету „за живот свијета“ (ср. Јн. 6, 51).

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ

На празник Преображења Господњег,
Љета Господњег 2009.
Цетиње

РЕЧ УРЕДНИКА

Mеђу корицама књиге коју држиш у рукама, драги читаоче, сабрано је много љубави. Заиста, љубав Божија која је водила Свештеноисповедника Варнаву током педесет година његовог земаљског битисања, озарила је и све нас који смо се удружили да узвратимо љубав на љубав овом верном сведоку Христовом. Ово није само збирка историјских докумената и сведочанстава о Варнави Хвостанском. Жеља која је руководила обликовање ове књиге јесте да се кроз ових 700 страна текста првенствено прикаже духовни профил савременог исповедника Православља и духовни плодови његовог подвига. Варнаву Хвостанског је Господ прославио и међу људима и међу анђелима на небесима. Није, дакле, потребно да га хвалимо а још мање да га правдамо пред климавим судом земаљске историје, њега – становника небеског Јерусалима.

Много више него што је написао у уводном слову ове књиге, Митрополит Амфилохије говорио је нама, монасима Цетињског манастира, о печату који је на његову душу утиснуо сусрет са Варнавом у Манастиру Крушедолу. Сусретали су се они и касније, посредно, преко сведочанстава особа Варнави блиских по духу и богољубљу, ревности за Дом Божији. Митрополит Амфилохије је од студентских дана сакупљао та сведочанства и она чине камен темељац ове књиге. Заиста блаословени камен темељац јер је читав потоњи рад на прикупљању Варнавиних списа, поготово током 2008-9. г. био плодоносан да је било могуће направити цвјетник који имаш у рукама, драги читаоче. Ево, из њега се можеш надисати миомириса духовног и напојити воде живе са непресахлог извора благодати Божије.

монах мр Павле Кондић

БЕОГРАД, 11. новембра – Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије примио је јуче у двору Архиепископије београдско-карловачке двојицу угледних богослова Московске Патријаршије -  Јурија Максимова, професора Мисионарског богословља на Московској духовној академији, и јереја Данила Сисојева, директора православне Мисионарске школе у Москви.

Гости су упознали Епископа Атанасија са резултатима мисије Православне Цркве међу онима који још нису упознали Христа или Га нису упознали на прави начин. Професор Максимов је представио своју нову књигу Хришћанство или ислам која управо помаже мухамеданцима да упознају Христа и Цркву Његову. Свештеник Данило је сажео рад своје школе на три степена: мисија – катихизација – уцрквљење живота. Владика Атанасије је поклонио гостима часопис вероучитеља Архиепископије београдско-карловачке Православни катихета.

Извор: Званични сајт Српске Патријаршије

БДЕНИЈЕ - ГАЛЕРИЈА

ЛИТУРГИЈА - ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 10. новембра (Светигора прес) – Светом архијерејском литургијом и резањем славског колача, данас је у манастиру Ждребаоник код Даниловграда прослављен празник Светог Арсенија Сремца, другог Архиепископа српског, чије Свете мошти почивају у овом манастиру.

Чинодејствовали су Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије и Преосвећена Господа Епископи средњеевропски Константин, будимљанско-никшићки Јоаникије и диоклијски Јован са свештенством Митрополије црногорско-приморске.

У току литургије Митрополит Амфилохије је у презвитерски чин рукоположио ђакона Илију Зекановића.

«Увјерен сам да ће Православна Црква у новим свјетским гибањима и токовима и да ће свједочити изворно Свето православље и васкрслога Христа», рекао је у архипастирској проповиједи Владика Константин. «Нека Свети Арсеније, наследник Светога Саве, буде ваш свагдашњи молитвеник пред Господом, цијелог православнога народа и свих оних који поштују Име Божје», рекао је он.

Након резања славског колача, вјернима се обратио Митрополит Амфилохије који је рекао да се «вјековима сабирамо око оних који су се око Бога сабрали, око Његовога трона Светога».

«Међу њих спада и Свети Арсеније, Светитељ и просветитељ српски. И док је ходио по земљи и појао Господу и био Његов живи свједок, а и након његовог упокојења у Пећкој лаври, па онда редом, како је његов народ бјежао и склањао се од зла, када су његове мошти ходиле и народ за њима ходио», рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Бденије уочи празника је служио Владика Константин уз присуство Митрополита Амфилохија и саслужење свештенства и вјерног народа Божијег. На богослужењима су појали ученици Цетињске богословије, а на бденију уочи празника, појао је и Архимандрит Никодимос Каварнос, један од водећих појаца византијске музике у Грчкој, који је претходних дана одржао концерте у Никшићу и Подгорици.

Р.В.

ИСТАНБУЛ, 10. новембар 2009. - Министарство културе и туризма Турске намјерава да дозволи да се једном годишње служи литургија у хришћанским храмовима на територији Републике, који сада имају статус музеја, саопштава сајт Amen.gr, цитирајући турску штампу.

У те храмове спада и црква Пресвете Богородице Сумеле. Прије неколико мјесеци, за вријеме посјете том древном византијском храму, грчки и руски туристи су хтјели да запале свијеће, али није им дозвољено. Тај случај је имао широк међународни одјек, што је резултирало тиме да министар културе Турске изјави да власти „уважавају свако религиозно убјеђење“, обећавши да ће се донијети неопходне законске измјене.

Сада историјски православни храмови у Турској имају статус музеја, на њиховим куполама нема крстова.
Раније је била донијета дозвола да се службе могу служити у јерменском храму на острву Ахтамар, на језеру Ван: на куполи тог храма ускоро ће се подићи крст.
Како претпостављају аналитичари, планиране мјере су изазване предстојећом децембарском оцјеном о спремности Турске да уђе у Европску унију.

http://www.sedmitza.ru/news/855310.html

ПЉЕВЉА, 10. новембра – На празник Светог Димитрија у Вруљи недалеко од Пљеваља Свету Архијерејску Литургију служили су Њихова Преосвештенства Епископи Милешевски Г. Филарет и Славонски Г. Сава.

Овом приликом архијереји су освештали новоизграђени парохијски дом величине 1000 м2, задужбину Лазе Чабаркапе, директора Рекс-кафе из Сопота.

У својој беседи Преосвећени Епископ Г. Филарет захвалио је дародавцу и ктитору парохијског дома, позвавши благочестиви народ да приђе заједничкој Чаши и да се чешће причешћује. Уносећи Христа у себе, постајемо сателесници са самим Господом, рекао је Владика Филарет.

Извор: Радио Милешева

ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 09. новембра (Светигора прес) – Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије синоћ је у манастиру Војнић у чин мале схиме замонашио послушницу манастира Веру Радетић давши јој монашко име Пелагија.

«Зов Господњи чула је наша новопострижена сестра Пелагија и одазвала се да прими јарам Господњи», рекао је Владика у архипастирској бесједи. «Тиме се она прибројала најизабранијим душама које је изњедрио род људски».

«Ове ноћи сестра Пелагија принијела је себе на жртву живу, примила је на себе шлем спасења, примила је у своје руке и мач духовни да њиме побјеђује све силе таме и овога свијета, мрака и смрти», рекао је Владика.

«Ове Свете ноћи она је младенац који се рађа и препорађа, и обнавља силом Духа Светога. Нека би, теби сестро и кћери Божја, Бог дао снаге да остатак свога живота у миру и покајању проведеш радована радошћу непролазном зато што те Господ изабрао за своју невјесту», рекао је Митрополит Амфилохије.

Монашењу је присуствовало бројно свештенство и монаштво Митрополије, као и велики број вјерног народа Божјега.

Р.В.

ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 09. новембра (Светигора прес) – У манастиру Подластва Грбаљска јуче је сахрањена монахиња Еликонида Дацовић, која се упокојила у Господу у 83-ој години живота.

Опело је са свештенством служио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије.

«Једна од душа која је, не само чула ријеч Господњу, него ју је и испунила је и наша блаженог спомена сестра Еликонида», рекао је Владика Амфилохије и додао да је она «свој живот принијела Господу на дар».

«Чула је ријеч Господњу да је Он смирен и кротак у срцу, да је Његово бреме лако и да су Њему слични они који узимају Његово бреме», казао је Владика.

«Тај Свети пут ношења крста Господњег, пут потпуног одрицања од овог свијета је онај пут којим је кренула наша сестра Еликонида. Красили су је пост и молитва. Трудила се да твори, да извршава оно што Господ говори и сада спремна излази пред Лице Божје. Помолимо се да је Господ приброји међу истинске Његове слушкиње и да је упокоји тамо гдје нема туге ни бола ни уздисаја, него гдје је радост Божја», рекао је Митрополит Амфилохије.

Монахиња Еликонида је свој монашки живот започела по манастирима у Србији, а у манастир Подластву је дошла прије четири деценије, 1969. године.

Р.В.

ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 8. новембра (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у цркви Светог Димитрија у подгоричком насељу Крушевац.

У архипастирској бесједи Владика је свим данашњим свечарима честитао крсну славу и захвалио архимадриту Никодиму Каварносу из Атинске Архиепископије који је донио благослов моштију Светог великомученика Димитрија.

«Нека је срећна и благословена слава овоме Светоме храму и свима данашњим свечарима», казао је Владика и пожелио да их Свети Димитрије «храни, да их брани и утврди у вјери православној, у вјерности Христу и љубави Божјој и узајамној».

«Нека Бог благослови нашег новог ђакона Илију, који је данас примио ђаконски чин. Он је, иначе, наш цетињски богословац, па је ево, с Божјом помоћу, стигао да данас овдје прими ђаконски чин, а ових дана ће примити и презвитерски да буде слуга Бога вишњега», рекао је он рукоположивши г. Илију Зекановића.

«Данас имамо посебну радост да је заједно са нама и високопреподобни Архимандрит Никодим, који је са благословом Атинског Архиепископа Јеронима дошао данас овдје да заједно са нама поје Господу и да нам донесе благослов, пошто је он из Јеладе, моштију Светог великомученика Димитрија. Сам Свети Димитрије га је послао да нам донесе благослов наших кумова, јер је нас Словене, преко Светих Кирила и Методија, крстио Свети Фотије Цариградски, па су онда и сви Грци наши кумови», рекао је Митрополит Амфилохије.
Р.В.

ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 07. новембра (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у цркви Светог апостола и јеванђелиста Луке у селу Гошићи у Кртолима.

Овај храм грађен је на темељима старије цркве која датира чак из осмог вијека, што га чини једним од најстаријих храмова у богослужбеној употреби на овим просторима. У цркви се као изузетна драгоцјеност чува једна свештеничка одежда која је поклон храму од Светог Петра Цетињског.

У данашњој архипастирској бесједи, Митрополит Амфилохије је рекао да није случајно вршење четрдесетнице након упокојења неког од хришћана. «Тада душа човјекова излази пред Лице Божје да положи рачуне, да би онда чекала онај последњи судњи дан у који ће Бог судити живима и мртвима».

«Сви који су се упокојили чуће глас Сина Божјег, изаћи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда. И то је основно правило, закон људскога живота овдје на земљи. И то је оно што не смијемо никада изгубити из вида», рекао је Митрополит црногорско-приморски.

«Ми смо бесмртна бића, која је Бог створио за вјечност, а не за пролазност. Смрт је нешто што је пролазно, а живот је оно што је вјечно. Када дође тај судњи Божји дан, све ће се обновити, васкрснути, изаћи пред Лице Божје, пред Господа Који ће судити живима и мртвима. Стога Црква Божија са таквим молитвама увијек испраћа упокојене и сјећа их се, не само за задушнице, као ми данас, него их се увијек сјећа у нади на васкрсење и живот вјечни», објаснио је Митрополит Амфилохије.

Владика је затим освештао новосаграђену ћелију, рекавши том приликом да су храмови Божји као маслине са дубоким коријеном који увијек изнова доносе плодове. «Такав један плод је ова ћелија саграђена вашим трудом, вашом вјером и жртвом. Нека вас Бог благослови, да наставите путем ваших дивних и часних предака, које данас спомињемо да их Господ упокоји у њедрима Авраама, Исака и Јакова, и нашега праоца Светог Симеона Мироточивога», рекао је он.

Потом је парох кртолски јереј Александар Брашанац поздравио Митрополита Амфилохија ријечима благодарности, након чега су најзаслужнијима за градњу ћелије подијељене захвалнице.
Р.В.

БАКУ, 7. новембра – Патријарх московски и целе Русије Г. Кирило, током своје посете Азрбејџану, сусрео се са патријархом Грузијским г. Илијом II. Сусрет двојице Поглавара одржан је у палати «Гулиштан» одмах након отварања симпосиона «Међуверски дијалог: од међусобног разумевања до сарадње», на којем су учествовали оба Поглавара.

Ово је први сусрет руског и грузијског поглавара од доласка Патријаха Кирила на чело Руске Цркве.

У изјави по завршетку сусрета, протопрезвитер Николај Балашов је истакао да су двојица Поглавара изразили уверење да «пријатељство, међусобно разумевање, али и братски односи двеју Цркава, представљају гаранцију успостављања односа двеју држава у потпуности». Напоменуо је, такође, да је црквени живот у Абхазији и Јужној Осетији била једна од тема о којој су дискутовали Патријарси Илија и Кирило, те да ће разговори, о овој и другим темама од заједничког инетреса за Грузијску и Руску Цркву, бити настављени.

Извор: http://www.romfea.gr/index.php option=com_content&task=view&id=3423

Извор превода на српски: Званични сајт Српске Патријаршије

ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 06. новембра (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је јутрос са свештенством мало освећење и Свету архијерејску литургију у обновљеној цркви Светог апостола Томе у селу Жуковица у Медиговићима изнад Петровца.

«»Не можемо Бога исповиједити, ако га се не дотакнемо, ако се Он не дотакне нашега срца», рекао је Митрополит Амфилохије у архипастирској бесједи . «Зато и кажемо да је Он темељ на коме се гради наш живот. Оног тренутка кад човјек повјерује у Господа, он се у дубинама свога срца и свога ума дотакао Самога Господа. Иначе не би могао повјеровати», објаснио је Владика.

«У наше вријеме било је толико помрачених људи који су своје лажне идеје и лажне богове проповиједали и многе са правога пута помјерили. Онај који се одриче Бога, одриче се, не у Њему, него ван Њега, он је далеко од Њега, он се не дотиче Њега. И зато ни Бог не може њега препознати као Свога», нагласио је Митрополит Амфилохије.

«Свједоци Божјег присуства су и Божји храмови, попут овога овдје. Његовим подизањем ваши преци су исповиједили Живога Бога. Да није засијала у њиховом срцу вјера у Христа Бога нашега, не би се они ни сјетили да граде храм овакав какав су саградили», рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Историја храма протеже се до 14. вијека, а остаци фресака у олтарској апсиди везују се за 16. вијек.

Најзаслужнијима за обнову храма, господи Јефту Давидовићу, Младену Кременовићу и Бранку Анђелићу, као и Општини Будва уручене су захвалнице. Након Свете службе у дому Лазара Медиговића је за Митрополита Амфилохија и остале званице приређена трпеза хришћанске љубави.
Р.В.

ГАЛЕРИЈА

ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ. 05. новембра (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је јутрос са свештенстввом Литургију Светог апостола Јакова, првог Епископа јерусалимског у саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

Током Свете службе Владика је подсјетио на житије овог Светитеља, рекавши да је он био брат Господњи. «Свети апостол Јаков био је син Јосифа заручника из његовог првога брака и једини од те Његове браће по оцу који Му је био вјеран од самога почетка. Остало је чак предање, када су дјеца Јосифова дијелила имовину да нико од њих није хрио дати дио за Сина Пресвете Дјеве сматрајући да Он није њихов брат. Само је Јаков рекао да ће га он примити, као што је и учинио», рекао је он.

«Због његове дубоке вјере и вјерности Христу Господу, он је био први Епископ града Јерусалима. Завршио је свој земни живот мученички, јер су Јевреји тражили од њега да се попење на храм јерусалимски и да одатле говори против Христа. Он се попео, али је почео храбро и одлучно да свједочи име Христово, да је Христос Искупитељ и Месија Кога је чекао изабрани Божји народ», казао је Владика Амфилохије.

«Онда су га Јевреји гурнули са храма. Након пада био је још кратко у животу, и чуле су се његове ријечи сличне Христовим ријечима са Голготе: опрости им, Господе, јер не знају шта чине. У том тренутку један од присутних га је гађао и просуо његов мозак пред вратима храма јерусалимског. Тако је апостол Јаков, заједно са архиђаконом Стефаном постао први мученик и свједок крвљу», објаснио је Митрополит Амфилохије.

«Иза њега је остала посланица и ова литургија звана Јаковљева, која, како по свом садржају, тако и по начину служења, припада граду Јерусалиму, јер је сва сабранима око Светога града Јерусалима», казао је Владика.

У току литургије Владика је у чин презвитера рукоположио ђакона Миајла Бацковића.
С.Ж./Р.В.

ИСТАНБУЛ, 5. новембар 2009. – Патријарх константинопољски Вартоломеј је предложио да се створи нови православни центар за заштиту животне средине и свијета.

Сагласно његовом плану, центар у првом реду треба да се усредсреди на проблеме екологије и пратећих промјена у понашању и етици људи.

Патријарх Вартоломеј сматра да се нови центар може смјестити у историјском здању сиротишта на острву Бјујукада – једном од главних Принчевих острва у Мраморном мору, близу Истанбула. То сиротиште 1971. године су насилно затвориле турске власти. На основу одлуке Европског суда за људска права, очекује се његов повратак Православној цркви.

http://www.sedmitza.ru/news/848795.html

МОСКВА, 4. новембар 09, DECR - У Русији је објављена књига Архиепископа Волоколамског Илариона под насловом „Патријарх Кирил – Живот и поглед на свијет“. Књига представља одговор на многобројна питања, како црквених људи, тако и оних удаљених од Цркве, које интересује личност патријарха Московског и све Русије.

Свјатјејши патријарх Кирил је јавна личност. Распон његовог дјела је без преседана. Његова расуђивања о основним питањима данашњице добро су позната онима који постојано прате живот Цркве. Истовремено, нико се да сада није сјетио да систематизује његове мисли изражене у разним временима, пред разним аудиторијумима и разним поводима. Осим званичне листе заслуга и дужности, до сада није постојао детаљни животопис патријарха Кирила.

Ова књига има задатак да испуни празнине.

Књига се по први пут појављује на изложби форума „Православна Русија – к дану народног јединства“, која се одржава од 4. до 8. новембра у хали „Мањеж“ у Москви.

(photo by N. Manginas)

ВАШИНГТОН, 4. новембар 2009. – Предсједник САД, Барак Обама у својој радној резиденцији се срео са васељенским Патријархом Вартоломејем, саопштава Итар-Тасс. Како саопштава служба Бијеле куће, руководилац америчке администрације је изразио подршку мисији тог духовног пастира и изјаснио се за обнову рада православне богословске школе на острву Халки, коју су турске власти затвориле 1971. године. Он је такође, искористио могућност да потврди приврженост САД у борби са глобалним промјенама климе и поздравио је учешће Патријарха Вартоломеја у глобалном међуконфесионалном дијалогу.

Патријарх Вартоломеј је одржани сусрет оцијенио као користан. Било је ријечи уопште о људским правима и правима мањина, о религиозној слободи у Турској и у цијелом свијету. Патријарх је заблагодарио Бараку Обами за „подршку слободе”, коју православни вјерници имају у САД.

http://www.pravoslavie.ru/news/32540.htm

МОСКВА, 4. новембар 2009. – 4. новембра након завршетка Божанствене Литургије у Казанском саборном храму на Црвеном тргу, Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил предводио је празничну поворку, посвећену Дану народног јединства.

Учесници поворке су били студенти московских факултета, који су носили заставе држава које улазе под канонске границе Московске патријаршије и транспаренте. Ту је био и Централни војни оркестар Министарства одбране Руске Федерације, васпитаници Московског козачког корпуса, као и представници традиционалних религија Русије.

На тргу пред Мањежом, Поглавар Руске цркве је отворио Осму црквено-друштвену изложбу-форум „Православна Русија поводом Дана народног јединства“.

http://www.pravoslavie.ru/news/32542.htm

ЦЕТИЊЕ, 4. новембра 2009. (Светигорапрес) – Ових дана, за Лучиндан и Св. Петра Цетињског, заједно са распопом Мирашем Дедеићем, самопроглашеним „Митрополитом Црногорским“, за Православну Цркву непостојеће ЦПЦ, појавила се група наводних православних епископа. Званична РТЦГ и неки други медији су томе придали особиту важност, потпуно игноришући самог Св. Петра Цетињског и његов свети ћивот и свечаности у Цетињском манастиру, уз учешће пет православних Епископа, бројног свештенства и народа, као и Духовну академију Цетињске Богословије у Зетском дому на Цетињу и друге бројне службе у храмовима широм Црне Горе.

Осјећамо за своју дужност да у вези са овим ради истините информације саопштимо јавности следеће:

Ни један од приказаних тобожњих епископа не припада канонским Православним црквама у свијету. Тако, приказани бугарски епископ представља посљедњи остатак некадашњег бугарског раскола и као такав нема никакве везе са Бугарском Православном Црквом. Тобожњи украјински архиепископ не припада Украјинској Православној Цркви већ такође украјинској расколничкој групацији, ни од кога признатој у Православљу. То важи и за наводне свештенике из Молдавије, који такође припадају једној другој украјинској вјерској групацији „самопосвећених“. Што се тиче Дедеићевог Симеона, аустријског полицајца и непостојеће „Аргентинске православне Цркве“ (од ње постоји само банкарски чиновник аргентиномексиканац, самопроглашени Црногорац од Дедеића названи „Епископ Горазд“), и то је уствари Мирашевска пјестокупљевина, попут оних двојице руских пробисвијета „архиепископа“ којим се доскора китио, па их успут изгубио и попут недавно упокојеног тзв. Митрополита цијеле Италије Антонија дел Роса, који га се пред смрт одрекао и на пасје име испсовао.

У свему овоме двије ствари су жалосне и претужне за сваког иоле разумног човјека: прво, чињеница да ова Мирашевска позоришна комедија тако дубоко понижава Православну Цркву, како у Црној Гори, тако и у цијелом свијету; и друго, тужна чињеница да се свим овим комедијашењима, по ко зна који пут остварује горка истина Св. Петра Цетињског, изговорена за један број Црногораца његових савременика: Ви, каже он њима и њима сличнима данас у Црној Гори, праве и поштене одбацујете и не слушате их, а ако дође неки лажа и варалица, таковима вјерујете, за њима идете и клањате им се!

Није ли се ова горка истина Св. Петра и његово пророштво тако јасно и очевидно остварило над Црногорцима у непосредној прошлости: масовно су кренули за лажама и паралажама Марксом и Брозом, жртвовавши њиховој лажној идеологији своју вјеру и свој образ, претварајући ту безбожну идеологију – у религију. Посљедица тога је било крваво братоубилачко коло, од „пасјих гробаља“ и „кечиних јама“ до крвавог словеначког прољећа (1945) и Голих отока, до нових и најновијих раскола и диоба. Ова мирашевска племенско-партијска вјерска организација није ништа друго него посљедица тих диоба и раскола и покушај да се њима затрује и расцијепи само биће и душа народа Црне Горе – његова Црква Светопетровска Христова. Но, тврда је вјера и ћивот Светог Петра и његов „олтар прави на камен крвави.“ Као и у његово вријеме, као и вазда, тако и данас он позива Црногорце на слогу и братско мирење, на разум и лијечење од крвних освета и раскола, на узајамно праштање и слободу у истини живог Христа Бога, која једина ослобађа…

ИЗ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

ПИРЕЈ, 3. новембра 2009 – Савјетовање представника свих помјесних Православних Цркава на тему Савремене јереси – поријекло, пројаве и њихово поимање почело је 2. новембра у Пиреју, Грчка. У име Српске Православне Цркве у савјетовању активно учествује Његово Преосвештенство Епископ јегарски др Порфирије, викар Епископа Бачког.

Савјетовање ће трајати до 4. новембра.

Неке од тема о којима ће бити ријечи на Савјетовању су: Савремени облици пастирског суочавања са новим јересима, Шта јереси чини привлачним, Разликовање аутентичног духовног искуства и прелести, Обавјештење о најновијим квази-духовним покретима на свјетској сцени и друге.

Извор: Званични сајт Српске Патријаршије

ТИРАНА, 3. новембра 2009. – Његова Светост патријарх Александријски и све Африке Теодор II стигао је у суботу 31. октобра у званичну посјету Православној Цркви Албаније. Патријарха су на аеродрому Мајка Тереза дочекали чланови светог Синода предвођени Његовим Блаженством Архиепископом Тиране и цијеле Албаније Анастасијем.

Патријарха са делегацијом је у порти храма Баговијести, са цвијећем и уз појање тропара, дочекало мноштво вјерног народа.

Архиепископ Анастасије је госту упутио ријечи добродошлице и присјетио се њиховог првог сусрета, када је патријарх Теодор био студент прве године на Богословском факултету у Атини, као и година када је он сам био мисионар у Африци. Такође се присјетио прича из живота чланова делегације, које је познавао као дјецу и касније као своје студенте у Атини.

У оквиру вишедневне посјете Патријарх Теодор ће се састати са Предсједником Албаније, Премијером, Предсједником Скупштине, министром спољних послова, градоначелником Тиране, као и са више других званичника и дипломата у Албанији.

ГРАЧАНИЦА, 3. новембра 2009. – Само пар дана након посете највишег представника Руске државе, председника Дмитрија Медведева, посету Србији најавио је и високи представник Руске Цркве – Његово високопреосвештенство Архиепископ волоколамски Иларион (Алфејев).

Архиепископ Иларион дошао је по службеној дужности, као председник Одељења за спољне односе Московског патријархата, али и по тежњи свога срца, како сам сведочи, да буде присутан тамо где људи тешко живе. Од свих Помесних Цркава Архиепископ Иларион одлучио је да најпре посети Српску Православну Цркву, и то њену страдалну Епархију рашко-призренску и косовско-метохијску, и да са њеним канонским Епископом, преосвећеним Господином Артемијем, посети светиње на Косову и Метохији, колико је то могуће постићи за четири дана.

Првог дана Архиепископ је са својим домаћином допутовао са аеродрома у манастир Грачаницу, где је привремено смештена Епископија. Ту је поздравио сестринство манастира, службенике Епископије и присутне вернике, а остатак вечери је провео у разговорима са Владиком Артемијем.

Другог дана су високи гост и његов домаћин са својим пратиоцима посетили манастир Бањску, где их је поздравио игуман протосинђел Симеон. Успут су посетили храм светог Илије у Вучитрну, који се званично води да је обновљен у организацији Савета Европе, али је Архиепископ одмах констатовао да је храм далеко од тога да се може назвати обновљеним. У повратку за Грачаницу посетили су оскрнављени храм светог Јована Крститеља у Самодрежи, а затим Газиместан.

Трећег дана су посетили манастир Високе Дечане, где их је дочекао игуман Теодосије, викар епископа Артемија. У повратку из Дечана Архиепископ Иларион и владика Артемије са пратњом посетили су два порушена храма у Ђаковици – храм Успења Пресвете Богородице, и храм Свете Тројице у центру Ђаковице, који је потпуно уклоњен са лица земље и на његовом месту је направљен парк. Увече је владика Артемије за високог госта у Епископији приредио представљање српских православних светиња на Косову и Метохији, на коме су били присутни и шефови руске и грчке канцеларије у Приштини.

Четвртог дана су двојица архијереја са својим пратиоцима кренули у посету Пећкој Патријаршији. Успут су посетили разрушени храм Свете Тројице у Петричу.

У Пећкој Патријаршији архијереје је дочекала игуманија Февронија са сестрама. Архиепископ Иларион и владика Артемије дуго су разгледали цркве и разговарали о историјату манастира. У манастиру је приређен ручак, а после ручка су се архијереји са пратиоцима задржали у разговору са игуманијом и сестрама.

Пред полазак је Архиепископ волоколамски Иларион у Пећкој Патријаршији свечано уручио владици Артемију поклон – предивну панагију, рекавши:

«Ваше Преосвештенство, драги Владико, у овој древној Пећкој Патријаршији желим још једном да Вам од свег срца захвалим за широкогрудо гостопримство које сте ми указали ових дана. Хтео бих у знак сећања на ову посету да Вам уручим ову свету панагију. Нека Вас Пресвета Богородица чува на многа и блага лета. Сећајте се мене у Вашим светим молитвама».

Владика Артемије, видно тронут, одговорио је уваженом госту на руском језику:

«Велико хвала, драги Владико, веома сам ганут Вашом љубављу. И веома сам захвалан на овој Вашој посети, јер сам уверен да ћете Ви не само у Русији, него и у целом свету бити сведок истине о ономе што се догађа овде на Косову и Метохији. Ви сте видели наше велике светиње – Грачаницу, Дечане и Пећку Патријаршију, видели сте и друге наше храмове, разрушене и оне који се обнављају, али уствари нису обновљени. Видите и у каквим условима ми овде живимо и чувамо нашу православну веру. Захвални смо Вама, Руској Православној Цркви и руском православном народу. Нека Вас Господ чува на многаја љета!»

У току своје посете Архиепископ Иларион дао је интервју Информативној служби Епархије рашко-призренске, који је објављен на епархијском сајту на руском и српском језику.

На Архиепископа Илариона посебно снажан утисак оставила је посета срушеним и оскрнављеним српским православним светињама. Код сваке такве светиње заједно са владиком Артемијем и пратиоцима отпојао је тропар храма или молитве за покој душа Срба који су страдали или сахрањени на том месту. На улазу у оскрнављени храм светог Јована Крститеља у Самодрежи руски архијереј је дуго стајао као скамењен, и после је признао владици Артемију да је то на њега оставило најдубљи утисак. Такође, приликом посете минираном храму Свете Тројице у Петричу Архиепископ Иларион дуго је ћутке ходао по рушевинама православног српског храма, покушавајући да сагледа сву дубину трагедије нашег народа на овој светој српској земљи. На крају је високи гост из Русије рекао да ће му ова посета заувек остати у сећању.

«Ово што сте видели само је делић свега онога што се дешавало и дешава на Косову и Метохији» – рекао је владика Артемије своме уваженом госту. «Као што је Господ казао Својим светим апостолима: "Идите по свему свету и сведочите Јеванђеље", тако и Ви, драги Владико, идите по свему свету и сведочите ово што сте овде видели». Овим речима је владика Артемије на приштинском аеродрому испратио Архиепископа Илариона са Косова и Метохије, показавши за четири дана пример српског гостопримства и указавши му част какву заслужује представник Руске Православне Цркве и братског руског народа.

Информативна служба Епархије рашко-призренске

Извор: Званични сајт Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске

МОСКВА, 2. новембар 2009. – 1. новембра у Букурешту је отворена међународна конференција „Свети Василије Велики – отац и учитељ Цркве“, саопштава Богослов.ру.

Конференцију је отворио Блажењејши Патријарх румунски Данило. На адресу учесника пристигли су поздрави од Константинопољске, Московске и Бугарске патријаршије, као и од Грчке православне цркве. Међу учесницима конференције су Митрополит пергамски Јован (Зизјулас), Митрополит навпактски Јеротеј (Влахос), протојереј Константин Коман, протојереј Џон МакГакин, професори Стилианос Пападопулос, Емилијан Попеску, Фолкер Дрекол, Јован Лиманс и други.

У току рада конференције, биће отварање изложбе, посвећене рукописима светог Василија Великог, као и презентација књиге Митрополита пергамског Јована (Зизјуласа) „Евхаристија, епископ, Црква. Јединство Цркве у Божанственој Евхаристији и епископи од I -III вијека“.

Конференција ће трајати до 4. новембра.

http://www.pravoslavie.ru/news/32515.htm

КИЈЕВ, 2. новембра 2009. – Од ове недеље у православним храмовима у Украјини, против ширења грипа A H1N1, служиће се „Молебно пјеније у вријеме погубних епидемија и смртоносних зараза“. Циркуларно писмо са благословом поглавара Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије, митрополита Владимира, упућено је свим епархијама.

Украјинска Црква позива клир и све вјерне на молитву за што скорији престанак ширења епидемије и опоравак обољелих.

ЦЕТИЊЕ, 2. новембар 2009. - У временском размаку од свега неколико дана, Управа Народног Музеја Црне Горе на Цетињу је, кроз поступке њеног директора г. Павла Пејовића, показала невиђену непринципијелност у свом раду, а сва је прилика, и отворену нетрпељивост према Православној Митрополији Црногорско-приморској.

Недавно се десио инцидент на отварању изложбе „Трагови школства у Црној Гори – 140 година од оснивања Богословско-учитељске школе и Ђевојачког института у Црној Гори“, када је Управа Музеја од Митрополије тражила (и добила) десетак експоната које је укључила у поставку, а истовремено на свечаност отварања позвала лица која су јавно искључена из Цркве, и која незаконито ремете црквени живот. Као што смо већ објавили, позивнице за представнике Митрополије стизале су доста неуредно и прилично неблаговремено. Сматрали смо, да би се све то, уз доста добре воље, могло подвести под неупућеност или незаинтересованост г. Пејовића и његових најближих сарадника за црквена канонска питања, и да у крајњем није постојала нека зла намјера према Митрополији.

Међутим, догађаји који су услиједили доказаће сасвим супротно.

На тражење Управе Цетињске Богословије, из септембра мјесеца, да јој се одобри коришћење сале „Иван Црнојевић“ у Народном Музеју, за потребе прославе школске славе, Светог Петра Цетињског (31. октобра ове године), Управа Музеја је одговорила дописом у коме са жаљењем констатује да сљедећи новоусвојена начела рада, из марта мјесеца текуће године, поменуту салу не може уступити никоме осим државним органима, и то у посебним околностима (у усменом разговору г. Пејовић је посебно апострофирао да сала не може бити уступана „вјерским заједницама“).

Невољно смо примили к знању овај извјештај о новонасталој ситуацији у начину рада Народног Музеја. Накнадно смо добили одлуку Управе Музеја, од марта мјесеца о.г., супротну тврдњи директора, којом се само одређује надокнада за коришћење сале! Уз помоћ добрих људи, пронашли смо друго рјешење за наше потребе, иако школску славу богословије, већ 15 година уназад, прије доласка г. Пејовића за директора, прослављамо управо у сали Владиног Дома.

На сами дан Светог Петра Цетињског дочекало нас је ново непријатно изненађење. Сала у Владином Дому, мимо начела изложених у поменутом допису директора Пејовића, за дан када је требало организовати школску славу, уступљена је НВО „ЦПЦ“!

Чињеница је да Цркви неће много штетити ако своје свечаности обавља мимо свих сала и дворана овога свијета, али којим ријечима да похвалимо друштво и његове институције који свој развој базирају на оваквој нетрпељивости и евидентном недостатку осјећаја за правду и принципе? Ком то народу треба овакав Народни Музеј?

ИЗ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 01. новембра (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас са свештенством Свету службу Божију у цркви Светог Петра Цетињског у Спужу.

У литургијској бесједи Владика је говорио о Светим пророцима којих се Црква Божија сјећа на данашњи дан, Светом пророку Јоилу, Светом Петру Цетињском, Светом Јовану Рилском и Светом Прохору Пчињском.

«Као да читамо књигу пророка Јоила о страшним страдањима изабраног Божјег народа, када читамо посланице Светога Петра Цетињскога. То показује да историјом и људским животом заиста господаре духовни и морални закони. Тамо гдје људи одступају од пута који води у живот, од Божјега пута, гдје људи одступају од закона који је Бог уградио у људску природу, долази до човјекове пропасти».

«Увијек је то тако било, па и данас је тако. И тако ће бити до краја свијета и вијека. Све су то пророци Божји Јоил, Петар, Јован Рилски и Прохор Пчињски, и многи други с њима, видјели и предвидјели».

«Зашто плаче Свети Петар над двадесетим вијеком? Плаче над Црном Гором. Зато што је она крвна освета из његова времена пустошила земљу као скакавци. У још горем издању се она појавила у Црној Гори у вријеме другог свјетског поклања и послије њега. Ових дана је изашла из штампе једна књига под називом «Пуцај, рат је завршен» о крвавом словеначком прољећу 1945. године. У њој се на најстрашнији начин описује шта се догађало с нама, какво распеће носимо у себи. Каква је то страшна мржња међу браћом која се појавила! Оцеубилачка и братоубилачка мржња чији трагови до дан данас трају, а несмирена крв невино побијене браће и данас вапи пред престолом Божјим».

«А Свети Петар је на Ивановим коритима почетком деветнаестог вијека видио шта ће се с нама догодити у двадесетом вијеку кад је рекао да плаче над Црном Гором двадесетог вијека. Уста његова су говорила премудрост», казао је Владика Амфилохије.

Током Свете литургије Владика је у брачну заједницу увео слуге Божије Игора и Ивану, а након литургије он је спушким улицама предводио празничну литију.

Домаћин овогодишње славе Зоран Жарић је припремио празничну трпезу за све вјернике у згради започетог парохијског дома, а кумство је по старом обичају предао домаћину следеће славе Мирчети Марковићу.

С.Ж./Р.В.