НОВИ БРОЈ СВЕТИГОРЕ

Уочи празника Светог Луке и Светог Петра Цетињског, изашао је из штампе нови број – 195. по реду, часописа Светигора – образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске.

Празнику светог Петра је посвећена бесједа Његове Светости Патријарха Павла, која је изговорена прије 11 година, затим текст под називом „О улози црквених поглавара у историји Црне Горе“ Радослава Јагоша Вешовића. Празнику светог Луке је посвећен занимљив чланак „Култ светог Луке, као првог хришћанског љекара на локалитету данашње Црне Горе“ мр Зорице Митровић.

Пар текстова говори о другом великом октобарском празнику – светој Петки. Весна Никчевић пише о поријеклу светитељке и њеном имену. У издању Светигоре изашла је нова књига из едиције „Светитељи“, а посвећена је управо овој светитељки. Ту је и текст о Крстовдану, затим есеј о светој Екатарини. Нови број Светигоре, такође доноси бесједу Епископа диоклијског Јована изречену на празник Рождества Пресвете Богородице.

Насловна страна информише о великом догађају, који је још једном потврдио братске везе Русије и Србије – уручење ордена Светог Саве предсједнику Руске Федерације Дмитрију Медведеву.

У сталној рубрици богословље, овога пута јеромонах Никодим (Богосављевић) пише о суштини сукоба исихаста и хуманиста у доба светога Григорија Паламе. Темом Јеванђелског милосрђа бави се Оливера Балабан, а у рубрици јеванђелско слово Ивана Јовановић говори о Причи о мудрим и лудим дјевојкама.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГА ПРВОГ КОЛА ИЗАБРАНИХ ДЈЕЛА МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА

БЕОГРАД, 30. октобра – Данас у подне, у свечаној сали на београдском Сајму књига, представљене су књиге првог кола Изабраних дјела Митрополита Амфилохија. Представљено је првих пет књига од укупно тридесет. Присутне је у име организатора поздравио Матеј Арсенијевић истичући технички карактер Изабраних дела, чија ће посљедња књига изаћи о Божићу 2011. године.

У име уређивачког одбора је говорио главни уредник Епископ Будимљанско-никшићки Г. Јоаникије који је истакао да књиге првог кола репрезентују читав Митрополитов опус, који је врло широк. Његова поезија извире из богословља и то искуственог, мистичког богословља. Владика Јоаникије је истакао да послије Светог Николаја Охридског и Жичког, Митрополит Амфилохије је дао резултате на свим пољима. На крају је истакао да је уређивачком одбору потребна помоћ свих.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ – ПУЦАЈ, РАТ ЈЕ ЗАВРШЕН

БЕОГРАД, 28. октобра – У уторак, 27. октобра од 17 часова одржана је промоција нове књиге у издању НВО „Открићемо истину“ из Будве на челу са г. Душаном Никлановићем – Пуцај, рат је завршен, аутора Сава Греговића – књига о страдању хиљада жена, дјеце, грађана, свештенства из Црне Горе на челу са Свештеномучеником Митрополитом Црногорско-приморским Јоаникијем Липовцем у збјегу кроз Босну, Хрватску и Словенију на самом крају Другог свјетског рата. Промоција је одржана на Београдском сајму књига 2009. године у Свечаној сали изнад хале бр. 14.

«СВЕТИГОРА» НА БЕОГРАДСКОМ САЈМУ КЊИГА

ЦЕТИЊЕ, 23. октобра (Светигора прес) – «Светигора», Издавачко-информативна установа Митрополије црногорско-приморске и ове године ће се представити на Београдском сајму књига.

Овога пута посјетиоци највеће књижевне смотре у региону моћи ће на «Светигорином» штанду, између осталих, да купе два капитална издања: првих пет књига изабраних дјела Високопреосвећеног Архиепископа цетињског Митрополита Црногорско-приморског Господина Амфилохија и књигу «Пуцај, рат је завршен» аутора Сава Греговића која се бави одступницом и страдањем са хиљадама имена страдалника, припадника великог народног збјега на злом путу од Везировог до Зиданог моста 1944/45. године.

СВЕТА ПЕТКА – КРСНА СЛАВА И ЗАШТИТА ВЈЕРНИХ

БЕОГРАД, 20. октобра (Светигора прес) - Уочи празника Преподобне мајке наше Петке, издавачка кућа Светигора пред своје вјерне читаоце, из своје богате ризнице, износи осму по реду књигу – илустровану монографију из едиције „Светитељи“ са називом „Света Петка – крсна слава и заштита вјерних“.

Рађена, попут претходних монографија, са пуно детаља и слика, књига, у овом времену, представља јединствен документ о животу најомиљеније српске светитељке, објашњава како је у народу дошло до мијешања култова четири светитељке са именом Параскева (Параскева Мученица, Параскева Преподобномученица – Римљанка, Парскева Великомученица Иконијска и Преподобна Параскева Српска – Света Петка) и како је највјероватније словенско име ове пустиножитељке – Петка, за коју није, у постојећој литератури, било могуће наћи податак да је примила монашки чин, једноставно промијењено у грчко Параскева.

На почетку књиге налази се поглавље „Из хронологије српске светости“, гдје се у односу на друге српске светитеље, мање или више знане, одређује, у историјском слиједу, и мјесто и вријеме када је живјела Света Петка Српска.

ИЗУЗЕТНО ИНТЕРЕСОВАЊЕ ЗА ЦРКВЕНИ КАЛЕНДАР „ГОДИНА СА СВЕТИТЕЉЕМ НИКОЛАЈЕМ ВЕЛИМИРОВИЋЕМ“

Црквени Календар који је под насловом „Година са светитељем Николајем Српским Велимировићем“ издао знаменити Сретењски Манастир из Москве наишао је на изузетно добар пријем руске православне читалачке јавности. За само 45 дана више од пола укупног 15.000 – тог тиража већ је завршио у домовима хиљада руских породица, што је за овако кратки рок веома ријетко, чак и у многољудној Русији.

Календар представља зборник мисли и поука светог Николаја Жичког за сваки дан у години и састављен је од стране изузетно доброг познаваоца историје Српске Православне Цркве и српског народа, јеромонаха Игњатија Шестакова. Отац Игњатије, који је уредник и најчитанијег руског православног сајта www.pravoslavie.ru и који је много пута до сада, ради што бољег упознавања са историјом Срба и Српске Православне Цркве лично посјетио Србију, Црну Гору, Републику Српску и многе друге српске крајеве, приликом штампања Календара користио је и многе оригиналне и ријетке фотографије Светог владике Николаја, као и разне фотографије српских манастира и светиња широм СПЦ које је лично направио.

П.Д.

НОВИ БРОЈ СВЕТИГОРЕ

Светигора 194

Уочи једног од дванаест највећих хришћанских празника – Успења Пресвете Богородице, изашао је из штампе септембарски број часописа Светигора, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. Светигора и овога пута доноси цијело богатство духовних и душекорисних текстова на скоро седамдесет страница.

С обзиром на поменути празник, на првој страни Светигоре је бесједа на Успеније Пресвете Богородице оца Јустина Поповића. Слиједи бесједа Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, изговорена 19. јула ове године у манастиру посвећеном светом Сергеју Радоњешком у Микулићима. Након тога, опет поводом празника Успенија Пресвете Богородице, или Љетње Пасхе, како још зову овај празник, јереј Никола Гачевић нас упознаје са култом Мајке Божје на острву Тиносу.

У КОЛАШИНУ ПРОМОВИСАНА КЊИГА О СТРАДАЊУ МИТРОПОЛИТА ЈОАНИКИЈА ЛИПОВЦА «БОГ МИ ЈЕ СВЈЕДОК»

Звучни запис

ЦЕТИЊЕ, 17 августа 2009. (Светигора прес) – У Колашину је синоћ промовисана књига Жељка Зиројевића «Бог ми је свједок», која говори о страдању Светог свештеномученика Јоаникија Липовца, Митрополита црногорско-приморског који је пострадао од безбожника у Аранђеловцу 1945. године.

О књизи су говорили Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије и аутор.

Цитирајући ријечи древног хришћанског писца и мученика Тертулијана «мученичка крв је сјеме за нове хришћане», Митрополит Амфилохије је рекао да је та изрека потврђена историјским збивањима кроз вјекове и историјском стварношћу. «Хришћанство је и почело са Голготом, са мучеништвом и страдањем. Христос је разапет, а и Он је рекао да не може ученик бити бољи од учитеља свог. И додао: ако Мене гоне и вас ће гонити, ако Мене приме и вас ће примити», подсјетио је Владика.

СА ПРОМОЦИЈЕ «СВЕТИГОРИНИХ» ЧАСОПИСА У НИКШИЋУ

Промоција часописа Светигора, Ћирилко и Орлић у Никшићу - ГАЛЕРИЈА

Звучни запис

ЦЕТИЊЕ, 12. августа (Светигора прес) – У Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу су 10. августа увече промовисани дјечји часописи «Ћирилко» и «Орлић», као и «Светигора», образник за вјеру, културу и васпитање, које издаје Митрополија црногорско-приморска у оквиру своје Издавачко-информативне установе «Светигора».

На промоцији су говорили Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Господин Јоаникије, уредник часописа «Светигора» јеромонах Кирило (Бојовић), проф. др Драго Перовић и Весна Тодоровић.

Владика Јоаникије је, отварајући промоцију, казао да је благослов радити са дјецом, подсјетивши на Господње ријечи: пустите дјецу к Мени, јер је таквих царство небеско. «Ћирилкова» мисија је, казао је он, да код најмлађих развија осјећај да је ћирилица њихово и писмо њихових очева, а да их «Орлић» призива на духовно узлијетање у православној вјери.

Др Драго Перовић говорио је о угрожености памћења у условима савремене технолошке цивилизације, у којој машина све више замјењује човјека.

Весна Тодоровић је говорила о концепцијским особинама ова два дјечја часописа.

У програму су учествовали и чланови никшићког хора Преподобне мати Ангелине, а дјеца полазници школе вјеронауке читали су одабране текстове из «Ћирилка» и «Орлића».

Р.В.

ПРЕВОД ДЈЕЛА СВЕТОГ КИРИЛА ЈЕРУСАЛИМСКОГ

Опус светоотачких дела на српском говорном подручју обогаћен је и знатно увећан ових дана преводом Катихеза, али и осталих аутентичних посланица Светог Кирила Јерусалимског, као и неких мањих списа чије ауторство још није потврђено или се оспорава.

Ради се о једном од најзначајнијих црквених књижевних споменика и светотајинских дела у Цркви уопште, насталом у четвртом веку, који се у патристици, иначе, због значаја и плодности, сматра златним веком хришћанске књижевности, а које се по први пут појављује на српском језику у преводу са старогрчког изворника, из едиције Мињове Патрологије, трудом Митрополита црногорског-приморског г. Амфилохија, дугогодишњег професора Катихетике са методиком наставе на Православном Богословском Факултету у Београду.

Посебна захвалност за појављивање овог изузетно важног дела, поред преводиоца, припада умировљеном Епископу захумско-херцеговачком г. Атансију Јевтићу, који га је приредио, проф. Цетињске Богословије г. Слобу Станишићу, као уреднику, те управи манастира Острога, на челу са Игуманом, Епископом диоклијским г. Јованом, који је носилац овог издања као издавач и штампарима Интерклиме из Врњачке Бање, који су се заједно трудили да ово издање, поред драгоценог садржаја, буде естетски и квалитативно на завидном нивоу.

Г. Гајић

О КАТИХЕЗАМА уопште

Катихезе Светог Кирила Јерусалимског откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вере на просветљиване- Оглашаване и на новопросветљене- Крштене. Сведоче шта се пре-носи и предаје и како се преноси. Будући да је наше време по много чему слично првим вековима Хришћанства – положај Цркве и однос других према њој – то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног значаја је за нас. Враћање извору увек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота.

У Пре(д) оглашењу Св. Кирило поздравља с добродошлицом оне који се спремају за просветљење (Крштење), подвлачи озбиљност њиховог корака, потребу покајања и молитве, слободног приступа и искрености. Настоји посебно на правилу тајности (disciplina arcani), чак и према обичним катихуменима. Тај дух тајанствености прожима све Катихезе, особито пет последњих.

Прва Катихеза пре Крштења говори о расположењу душе за Крштење. Позива нас да заборавимо сваку световну бригу, наше личне непријатеље, и да хранимо душу читањем Светог Писма. Друга Катихеза говори о покајању и о опроштају грехова, о демонима и о њиховим искушењима. Трећа говори о Крштењу и спасењу, обреду Крштења, његовом значају и дејству. Четврта резимира хришћанско учење, а Пета говори о природи и пореклу вере. Следећих дванаест Катихеза (6-18) тумаче јерусалимско Вјерују, врло блиско Никејском и Цариградском Символу вере.

Пет Мистагошких Катихеза (19-23) говоре о три Свете Тајне и њиховом вршењу, које су неофити примили уочи Пасхе. Две прве говоре о Крштењу (19-20), трећа о Миропомазању, четврта о учењу о Евхаристији, и пета о служењу Свете Литургије.

Кад је Светитељ изговорио своје поуке? Неки сматрају да је то било 347. или 348. године, док је још био прости свештеник (на основу Катихезе 6,20), пошто је 348. његов претходник Епископ Максим био још жив, ако је веровати Хроници блаженог Јеронима. Други, опет, сматрају да је то могло бити вероватно 350-те године, јер ништа у Катихезама не показује да је он говорио у име Епископа, када је он сам већ био Епископ.

www.spc.rs

СРЕТЕЊСКИ МАНАСТИР ИЗ МОСКВЕ ШТАМПАО ЈЕ И ПУСТИО У ПРОДАЈУ ЦРКВЕНИ КАЛЕНДАР ПОД НАЗИВОМ „ГОДИНА СА СВЕТИТЕЉЕМ НИКОЛАЈЕМ СРПСКИМ (ВЕЛИМИРОВИЋЕМ)“

У издању Сретењског манастира из Москве, изашао је Црквени Календар за 2010. годину под називом „Година са светитељем Николајем Српским (Велимировићем)“. Књига је изашла у тиражу од 15.000 примjерака што је поприлично велики тираж за прво издање једне овакве књиге. Иначе, Календар представља зборник мисли и поука светог Николаја Жичког за сваки дан у години.
При састављању Календара коришћени су преводи Светлане Луганске и Ане Евстратове које су у Русији највише и најбоље преводиле дјела светог Николаја Жичког на савремени руски језик. Аутор који је саставио и осмислио овај Календар-Зборник је сабрат Сретењсог Манастира и одлични познаваоц историје Српске Православне Цркве и српског народа, јеромонах Игњатије Шестаков, иначе магистар историјских наука и уредник најпосећенијег руског православног сајта http://www.pravoslavie.ru. Он је много пута обилазио разне епархије СПЦ и проходио српске земље а учествовао је и на неколико симпозиума и одржао значајна предавања на разне хришћанске теме у разним српским градовима. Приликом састављања Календара јеромонах Игњатије (Шестаков) је користио и веома ријетке иконе и фотографије владике Николаја а такође и оригиналне фотографије многих светиња Српске Православне Цркве.
Скоро сва дјела светог владике Николаја Велимировића у последњих десетак година преведена су на савремени руски језик и штампана у великим тиражима. Захваљујући тим преводима руски православни читатељи са огромном љубављу хране своје душе медоточивим поукама светога Николаја Жичког а на сваком кораку живота у Москви можете видјети како православни вјерници читају његове свете поуке. Дјела владике Николаја Жичког су у читавој Русији изузетно популарна и неколико стотина хиљада књига које је он написао већ су се рашириле по читавој Русији. Књиге светог владике Николаја Жичког су изузетно популарне и читају их не само они који су активно пришли Цркви Божијој и православној вјери већ и многи од оних који преко поука светог Николаја желе да упознају истинити богочовјечански пут спасења.
Сретењски манастир преко своје веома раширене издавачке дјелатности и у будућности планира продужити са штампањем дјела светог владике Николаја на руском језику, како би овај, са правом названи српски Златоуст, био још приступачнији руском човјеку.

Извор: http://www.pravoslavie.ru/news/31269.htm

„ТРГ ОД КЊИГЕ“ УГОСТИО СВЕТИГОРУ У ХЕРЦЕГ НОВОМ

”СВЕТИГОРА” на сајму књига ”Трг од књиге” у Херцег Новом - ГАЛЕРИЈА

…Светигорину периодику, са тежиштем на часописе и литературу намијењени најмлађој популацији представили су проф.Весна Тодоровић и књижевник Будимир Дубак.
Часопис “Ћирилко“, који је намијењен основцима “Светигора“ као издавачка кућа жели да очува не само писмо и језик, већ и представи дјеци да се њихова отаџбина налази свуда гдје могу чути сопствени језик, чуло се на промоцији. Часопис “Орлић“, како је појаснила Тодоровић, намијењен је омладинцима, који се суочавају са проблемима дроге, хомосексуализма, порнографије, зависности од Интернета, телевизије…, а који не успјевају да на овакве изазове новог времена нађу адекватне одговоре. Одговори које могу наћи у овом часопису су презентовани, на како је нагласила, дјеци на прихватљив и хришћански начин. Дубак је истакао да “Орлић“ помаже омладини средњошколске доби да се врате у своју вјеру у духовну вертикалу, а у своје душе усаде истински хришћанско витешки дух“. Како се чуло, Светигора намјерава да објављује и часопис “Коло“, који ће бити намијењен дјеци предшколског узраста. Ова издавачка кућа припрема за штампу изабрана дјела Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија у 20 књига, “Православни буквар“, и нову књигу из едиције Светитељи о Светој Петки.

К. Матовић

24. јул 2009.г. Дневни лист ДАН

НАЈАВА ПРОМОЦИЈЕ СВЕТИГОРИНИХ ЧАСОПИСА

ХЕРЦЕГ НОВИ, 22. Јул 2009. г. (Светигора прес) – Вечерас у 21 час на Тргу од књиге у Херцег Новом, на сајму књига биће представљени часописи Митрополије црногорско-приморске.

Часописи у издању издавачко-информативне установе Митрополије црногорско-прморске који ће бити промовисани су: нови двоброј часописа Светигора, обновљени часопис Орлић, за младе који истину траже, нови поучно-забавни часопис за дјецу Ћирилко и Коло – часопис за предшколски узраст, који је у припреми.

На промоцији ће говорити јеромонах Кирило Бојовић из Цетињског манастира, Весна Тодоровић и Будимир Дубак.

С.Ж.

НОВИ БРОЈ СВЕТИГОРЕ – ПЕТРОВДАН, ЈУН-ЈУЛ 2009.Г.

НОВИ БРОЈ СВЕТИГОРЕ 192-193

У продаји је петровски двоброј Светигоре – образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. Нови број је богатством тема и бројношћу текстова обухватио све важније догађаје који су се издешавали у Цркви православној и отачаству од духовског броја Светигоре.

Централни догађај у том периоду је био 620 година од Косовске битке. Светигора вас информише о томе како је Видовдан обиљежен на Газиместану, а преноси и дио бесједе Његовог високопреосвештенства Архиепскопа цетињског, Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија изговорену тога дана у Грачаници, као и бесједу Епископа Атанасија Јевтића „Да се служи света литурђија, овог света као и онога“ из књиге Свети кнез Лазар и косовски завјет.

Другог јуна Православна црква широм свијета, нарочито Руска загранична црква поменула је једног великог светитеља нашег времена – чудотворца Јована Шангајског. На три-четири странице можете се упознати са животописом овог подвижника Божјег. Другом Јовану, светом Јовану Владимиру посвећено је предавање јереја Јована Пламенца.

Нови број Свтигоре доноси информацију о међународној конференцији „Православна мисија“ која је одржана у Прагу, а на којој је расправљано о јубилеју значајном за читав словенски православни свијет – 1140 година од престављења светог Кирила Словенског.

Ова година у Русији је у знаку 200 година од рођења Николаја Васиљевича Гогоља. Тим поводом прочитајте нешто више о овом писцу – истинском хришћанину, који се заносио мишљу да се замонаши, у чланку др Ксеније Кончаревић. Рецепцијом ислама у Његошевом Горском вијенцу бави се протојереј Драган Станишић.

У рубрици Актуелно читате редове Јована Маркуша о односу државе према земним остацима Ивана Црнојевића. А актуелна дешавања из наше Цркве, отачаства, из Помијесних цркава и свијета сабрана су у хроникама на крају часописа.

Светигора посвећује одређен број чланака и породици. Овога пута се бави проблемом Дјеце на богослужењу. Поред тог практичног текста, прочитајте поучни трећи дио предавања др Антуна Лисеца „О разлозима против контрацепције, стерилизације, вјештачке оплодње и утробног чедоморства“, затим текст из медицине фармацеута Дагице Бојовић о биљним препаратима за сунчање.

Ту су занимљиви текстови о периоду искушеништва у манастиру, разговор са игуманијом манастира Жича мати Јеленом, који је направила сестра Амфилохија Драгојевић, затим репортажа која говори о Србима у Замбији, текстови из богословља, текст о сектама, награђени есеј матуранта Цетињске богословије Милана Вуковића „О значају дјела апостола Павла за живот Цркве“ и многи други текстови.

О тајни празника светог Петра и Павла, коме је и посвећен овај број Светигоре „Хрома је душа човјека који не вјерује у Бога“ казује бесједа Јустина Ћелијскога.
С.Ж.

О новом броју говори оперативни уредник Рајо Војиновић

У ПОДГОРИЦИ ПРОМОВИСАНА КЊИГА МИЛЕНЕ РАДЕВИЋ «КОСОВО – ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ»

10.Јун 2009.г Промоција књиге ”Косово - злочин без казне” у Подгорици - ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 11. јуна (Светигора прес) – У крипти подгоричког саборног храма Васкрсења Христовог синоћ је, у присуству великог броја грађана Подгорице, али и косовско-метохијских расељеника, промовисана књига Милене Радевић «Косово – злочин без казне».

Препоручујући књигу читаоцима Високопреосвећени Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије рекао је да је о Косову и Метохији више књига написано у последње три деценије него у току последњих вјекова, што је последица згуснутих догађаја на његовом простору након 1981. године.

«Стотине имена записаних у овој књизи су најдрагоцјенији документ и најпотресније свједочанство, и најснажнија оптужба против злочинаца. И не само против злочинаца непосредних од којих се имена неких знају, него против саучесника у злочину», нагласио је он.

«Сви знамо да је саучесника било не мало, а нарочито међу њих спадају они који данас управљају судбином Косова и Метохије, и судбином свијета. Ова књига је оптужба, не просто против бомбардовања из 1999. године, него против неморала и лицемјерја тзв. међународне заједнице која је учествовала у том злочину, најчешће перући руке на пилатовски начин».

«Косово је гроб више од 600 година, али гроб који носи у себи будућност, носи наду, носи силу Божју. И рађа нове косовске божуре, нови преображај, нови повратак. Носи нове изданке, ће неминовно – то је логика непогрешивог моралног закона – нићи обнова, прије свега наше душе, нашег народног бића. Хвала нашој Милени што је она допринијела и доприноси, и као човјек и као љетописац, и чувању памћења и обнови наше душе и нашег бића, обнови Косова и Метохије», рекао је Митрополит Амфилохије.

ИсторичарПредраг Вукић говорио је о историјској димензији косовског страдања и односу Црне Горе према Космету кроз историју и у наше вријеме.
«Оно што су арбанашки терористи радили Србима на Косову и Метохији, то би већина Цетињана сјутра радила Србима на Цетињу и у Црној Гори. Дух терора и насиља разлио се из арбанашких гудура и на ове просторе. Али, браћо и сестре, ни ми се не дамо. Као духовна дјеца Светог Саве, Светог кнеза Лазара и Владике Рада ми ћемо и у будућности следовати завјетним путевима наших предака, а самим тим и оних црногорских хероја који су 1912. године ослободили Косово и Метохију. Родиће се генерација која ће поново ослободити Косово и Метохију», поручио је он.

Говорили су и предједник Удружења киднапованих и несталих Љубиша Филиповић, рецензент књиге новинар Весна Девић и аутор Милена Радевић.

Представљање књиге уљепшало је појање дјечјег хора «Свети Козма Етолски» из Подгорице.

Р.В.

ПРЕДАВАЊЕ У БАРУ – „СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ, ЧУДОТВОРАЦ И ИСЦЈЕЛИТЕЉ“

БАР, 7. јун – Јеромонах Петар (Драгојловић), настојатељ манастира Врањина, одржао је на Тројичиндан, у недјељу, 07.06.2009.љ.Г. у Парохијском дому у Бару предавање на тему „ Свети Василије Острошки, чудотворац и исцјелитељ“. Предавање је било својеврсна промоција истоимене монографије о Острошком Чудотворцу коју је недавно, у рекордном тиражу од 100,000 примјерака објавила Информативно-издавачка установа Митрополије Црногорско-приморске „Светигора“. Уводничар сусрета је био јереј Јован Пламенац, главни уредник радио “Светигоре“.

Извор: www.pravoslavnacobar.org (сајт Црквене општине Бар)

ДУХОВСКИ БРОЈ ЧАСОПИСА СВЕТИГОРА

Из штампе је изашао Духовски број Светогоре, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. Нови број међу своје странице је смјестио најважније догађаје који су се збили за ових педесет дана између Васкрса и Духова.Насловна страна највише говори о самом садржају броја.
Бесједом коју је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије изговорио на Духове прије четири године, Светигора уводи читаоце у тајну овог празника, који је уједно и празник Цркве. У том свијетлу је текст оца нашег Јустина Поповића, који се бави учењем светог Василија о Духу светом у Цркви.

ДУХОВНА АКАДЕМИЈА У СЛАВУ И ЧАСТ СВЕТОГ ЈОВАНА ВЛАДИМИРА У ГОЛУБОВЦИМА

03.06.2009.г. Свечана Академија у част Св.Јована Владимира у Голубовцима - ГАЛЕРИЈА

ПОДГОРИЦА, 04. јуна (Светигора прес) –Синоћ је у препуној сали КИЦ «Зета» у Голубовцима одржана свечана духовна академија посвећена празнику Светог Јована Владимира, зетског краља-мученика.

Скуп је благословио и поздравним словом отворио Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије који је подсјетио да је Свети Јован Владимир међу ријетким Светитељима Цркве Божије који се на иконама сликају са главом у рукама.

«Народ који није изњесрио Светитеље је незрео, јер није испунио пуноћу свог историјског живљења», рекао је Владика Амфилохије. «Српски народ је – и то је велики дар – већ од самих почетака свог постојања на овим балканским просторима родио и оставио свете плодове, свете Божје људе који су његово достојанство, његова част, његова слава пред Богом и пред људима. Један од тих првих светих изданака јесте Свете Јован Владимир», казао је он.

Свечану празничну бесједу изговорио је протојереј проф. др Борис Брајовић. «Можда ово што ћу сада рећи многима неће бити мило, али ћу ипак рећи. Енциклопедија црногорског друштва је књига о дубоким и тешким подјелама, о симулакрумима, о свијету другостепених и трећестепених симулација стварности у којима се деформише и исправно и лажно, тако да ништа није онако како изгледа, али и не изгледа као да није ништа. Напротив, изгледа врло опасно и злокобно. Зато је обавеза свих хришћана да могући апокалиптични сценарио у Црној Гори предуприједе заједничким напорима», рекао је он.

«У кризи је оно спасоносно, али и оно опасно. Она је одувијек прилика да се ствари виде и промисле на нови начин. Економска и социјална криза је заједничка брига свих нас у Црној Гори. И оних који је производе и оних који је трпе, без обзира на идеолошке и социјалне профилације. Црна Гора не смије да буде бојно поље створено послије референдума, него наша отаџбина», подвукао је отац Борис.

«За сваког истинског хришћанина живот није највећа вриједност, јер да је највећа она би вјечно трајала, већ је то заједница с Богом. А ту нема компромиса: или си са Њим, или нијеси. Ми не чекамо боља времена, него се надамо Христу и Његовом другом доласку да нас одведе из ове долине суза. Ако Бог да, тамо да се у добру гледамо», поручио је протојереј Борис Брајовић.

У програму академије су Хор Светог Марка из Подгорице, дјеца са вјеронауке у Зети, дјеца из Музичке школе «Васа Павић» из Подгорице, Српско пјевачко друштво «Светосавац» из Подгорице, хор при подгоричком храму Васкрсења Христовог и плесна група Хора Светог Саве из Подгорице, као и фолклорни ансамбл «Свети Јован Владимир» из Бара.

С.Ж./Р.В.

У ПОДГОРИЦИ ПРОМОВИСАНА КЊИГА “ЦРНОГОРСКА ЛАЖНА ЦРКВА”

ЦЕТИЊЕ, 25. маја (Светигора прес) – У Духовном центру Црквене општине Подгорица синоћ је промовисана књига «’Црногорска’ лажна црква» аутора протојереја Велибора Џомића.

«Књига јесте, уствари, својеврсна спрдња на рачун онога што се дешава у Црној Гори», казао је Архијерејски намјесник бококоторски протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић. «Отац Велибор на један духовит начин говори на рачун оних о којима се не може говорити озбиљно. Јер, ко може узети за озбиљно нешто што није Црква», објаснио је он.

«Ми кажемо: вјерујем у једну, Свету, саборну и апостолску Цркву. Њу је основао Сам Господ и она није земаљска категорија. И сад замислите некакву организацију регистровану у полицијској станици. Они немају крштенице, него чланске карте са рубриком до 2020. Отац Велибор се шали и каже да им тада истичу таблице», рекао је он.

«Идеја да се роди ова књига припада Славици Јововић, бившој уредници београдског дневника ‘Глас јавности’, која ме је негдје у априлу 2007. године, након оног атака на Цетињски манастир замолила да једном недјељно, из свог угла, читалаштву у Србији, које је било збуњено слушајући све оно што долази из Црне Горе, пишем шта се то стварно овдје догађа», објаснио је отац Велибор Џомић генезу настанка ове књиге. «Ова књига је тако хроника седамдесет седмица живљења у Црној Гори и сусретања са разним аветлуцима који су се овдје догађали. Ја сам само држао оловку и биљежио оно што мисли и осјећа и што је став православног народа и Цркве кроз вјекове о таквим појавама», казао је он.

О књизи су још говорили историчар Жарко Лековић и карикатуриста Баћко Милачић.

Р.В.

У ПОДГОРИЦИ ПРОМОВИСАНА «СВЕТИГОРИНА» МОНОГРАФИЈА О СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ ОСТРОШКОМ

Књига Свети Василије Острошки Чудотворац и Исцјелитељ

ПОДГОРИЦА/ЦЕТИЊЕ, 13. маја (Светигора прес) – У Подгорици је данас представљена нова монографија из популарне «Светигорине» едиције «Светитељи» «Свети Василије Острошки Чудотворац и исцјелитељ».

Проф. др Слободан Томовић говорио је о есхатолошкој, оностраној димензији књиге. «Због те димензије мислим да ће ова монографија наићи на одзив у душама људи који имају вишак склоности и потребе за духовним животом. Мислим да ће она, својим дејствима и својим учинком, бити повод да се култ Светог Василија још више развије, да се многе нове богомоље подигну у његову част», рекао је он.

У ПОДГОРИЦИ ПРОМОВИСАНА КЊИГА О БЛАЖЕНОПОЧИВШЕМ АРХИМАНДРИТУ ЛАЗАРУ (АЏИЋУ) «ПОЛОЖИ НАДУ НА ГОСПОДА»

02.Мај 2009.г. Промоција књиге о о.Лазару Аџићу ”Положи наду на Господа” - крипта Саборног Храма Васкрсења Христовог у Подгорици - ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 03. маја (Светигора прес) – У крипти саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици синоћ је промовисана књига «Положи наду на Господа – духовна поетика оца Лазара» која је посвећена блаженом спомену на архимандрита Лазара (Аџића), бившег игумана манастира Острог, аутора монахиње Јелене (Станишић), настојатељице манастира Ћелија Пиперска. У склопу промоције приказан је и двадесетоминутни филм о животу и дјелању овог врлог слуге Божијег.

Бројној публици књигу су представили Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије, Преосвећени Епископ Захумско-херцеговачки и Приморски Господин Григорије, аутор филма мр Радомир Станишић и аутор књиге монахиња Јелена.

«Сигурно је да се писање и говорење о оцу Лазару неће завршити нити са овим свјетлописом нити са овим његовим кратким животописом», рекао је Владика Амфилохије. «Његова биографија се пише, његов спомен и његово дејство и присуство је, рекао бих, живље данас него јуче, а сјутра ће бити живље него ли данас», казао је он.

ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ ЧУДОТВОРАЦ И ИСЦЕЛИТЕЉ

Књига Свети Василије Острошки Чудотворац и Исцјелитељ

У издању ИИУ “СВЕТИГОРА“,  ових дана, је изашла из штампе монографија о Светом Василију Острошком, као седма књига у едицији „Светитељи“. Штампана у пуном колору, на луксузном папиру и у тиражу од сто хиљада примерака, заједно са претходним издањима из ове едиције, чини заиста импозантан, и за наше прилике просто невероватан, број од пола милиона књига, које су обогатиле  наше домове уносећи у њих светлост Христове науке и на најлепши могући начин везујући нас, савремене људе, за   наше Светитеље, наше славе и обичаје, наше претке и свеукупну православну- светосавску традицију и духовност.
Рађена мозаички, са пуно детаља и преко одабраних текстова о Светом Василију и о времену  пре и после земаљског живота његовог, књига истиче и сву сложеност и муку српског националног хода кроз историју, чија се  многозначност и борба да се опстане и  остане “свој и на своме“ прелама на најдубљи и најочигледнији начин кроз личност и делање великог острошког испосника и Божијег угодника Светог Василија, за кога је речено да ће бити „огледало земље српске о послетку дана“. Огромна је љубав народна према Светом Василију, о чему сведоче исповести о разним исцељењима и утехама људи који су, и ван рационалних очекивања, добили помоћ од Чудотворца и Исцелитеља Василија, ако су му се са вером и љубављу обратили. Потресне су у својој величанственој лепоти фотографије верника и поклоника, који као непрекидна река, погружено, често и босоноги по оштром камењу, са дубоким поштовањем и вером, по дану и по  ноћи, стари и млади, здрави и болесни, приступају Светитељевим Моштима.
Поред Уводног слова са пастирским беседама митрополита Амфилохија и владике Јована, књига има још девет поглавља: Свијет старог и новог Адама, Из свештене историје народа српског, Из старих српских љетописа, Животопис Светог Василија, Молитвословља Светом Василију, Изабрана чуда Светог Василија, Острошки манастир Пресвете Богомајке, Свети Василије и манастир Острог у народном предању и записима и Цркве посвећене Светом Василију Острошком.

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ У БЕОГРАДСКОМ „МЕДИЈА ЦЕНТРУ“

На представљању ове књиге, одржаном 29. априла 2009. у београдском „Медија центру“, су говорили Митрополит Црногорско- приморски г. Амфилохије (Радовић), игуман манастира Острога епископ Диоклијски г. Јован (Пурић), jедан од уредника Вечерњих новости  г. Станко Бацковић и књижевник г. Драган Лакићевић.
У своме слову о књизи и личности Св. Василија митрополит Амфилохије је, поред осталог, истакао: „Људи увијек другачији оду него што дођу у Острог, зато што се ту осјећа дјејство благодати, која им враћа наду и радост… У књизи је на благословен начин приказана личност овога Светитеља, у слици, ријечи и догађајима….Нико у српском народу не може, без икаквих промоција и пропаганде, сабрати толико људи као што то чини Свети Василије, већ вјековима…“ Епископ Диоклијски, г. Јован, представљајући књигу, рекао је, између осталога, да је ова монографија „књига која говори о озбиљности, мјери и умјетничком укусу, са јасним циљем да се истакне доброта, истина и лепота, обједињени у култу Острошког Светитеља“. За књижевника Драгана Лакићевића ова књиге је „читанка о Св. Василију Острошком, као о личности коју је Бог нарочито изабрао и послао да се јави у српском народу у тешком историјском времену“ и чијим је „чудесним деловањем Острог постао једно од средишта вјере и културе српског народа“.

ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА О СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ ОСТРОШКОМ

29.Април 2009.г. - Промоција књиге ”Свети Василије Острошки - Чудотворац и Исцјелитељ” у Београду - ГАЛЕРИЈА

29.Април 2009.г. Промоција Књиге Св.Василије Острошки Чудотоворац и Исцјелитељ у Београду - ГАЛЕРИЈА

Књига Свети Василије Острошки Чудотворац и Исцелитељ, ново издање Светигоре, Издавачко-информативне установе Митрополије црногорско-приморске, представљена је данас, у среду, 29.априла 2009. године у 14 часова у београдском Медија центру, Теразије 3, II спрат, Велика Сала. Књигу су представили Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, Његово Преосвештенство Епископ диоклијски Г. Јован, игуман манастира Острог, Александар Бацковић, извршни директор Вечерњих новости, и Драган Лакићевић, књижевник. Књига је рађена у сарадњи Светигоре и Вечерњих новости и седма је по реду у едицији Светитељи.

На почетку представљања ове значајне књиге говорио је г. Александар Бацковић који је истакао добру сарадњу са Издавачко-информативном установом Митрополије црногорско-приморске. Oн је говорио о техничким детаљима везаним за ову књигу и најавио нове пројекте. Други беседник, књижевник Драган Лакићевић говорио је о значају Светог Василија за српски, али и за људски род. Истакао је да ова књига представља хрестоматију са документима, легендама и записима о вери.

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије је у уводу књиге написао да је ово дело позив да сви живимо по вери. Он је истакао неке детаље из личног живота који су прожети Светим Василијем, а затим је описао сам празник Светог Василија у манастиру Острогу. Митрополит је живо описивао сва чуда приликом проношења кивота са моштима Светог Василија кроз Херцеговину и Црну Гору из 1996. године.

Епископ диоклијски Г. Јован, игуман манастира Острог, казао је: – Књигa коју имамо пред собом говори о: озбиљности, мери и уметничком укусу. Обликована је тако да можемо говорити о њеној иконичности. Она има јасан циљ, садржај, као и сами почетак… Сви принципи: Истина, доброта и лепота су приказани и показани, на првом месту зато што су они обједињени и сједињени у култу Светих. Наиме, реч је о училишту духовног живота. У култу Св. Василија, конкретно је показана култура духовности, која нас позива на оздрављење и исцељење. Наравно да та снага и моћ превазилазе наше могућности да је у потпуности изразимо. Како изразити тишину Божију?

29.Април 2009.г. Промоција Књиге Св.Василије Острошки Чудотоворац и Исцјелитељ у Београду - ГАЛЕРИЈА

Центар те светости и обожења је у Св. Служби. Ова књига нас уводи у језик те службе светости- позивајући нас да учествујемо у освештању времена и простора. Божанским присуством и нашим учешћем, догађа се чудо заједништва, ми би смо рекли, у овом случају, Острошко чудо. Ову мисао би подкрепили речима Св. Василија Великог, по коме је добио име и наш Св. Василије. „Светитељи се моле да гледају Божанску Лепоту до у вечности“. Овом књигом улазимо у унутарњу Лепоту Христа у лику Св. Василија Острошког. У Острогу траје непрекидни празник Славе Божије и све сија светлoшћу Христовом у прослави Св. Василија. Светлост Пасхе, Васкрсења Христовог нас обасјава посредовањем Св. Василија и његових моштију. У Острошкој Светињи, још овде, на нашем поклоњењу предокушавамо Царство Божије. Ево одговора за сву жеђ за вечношћу. Ево књиге која је сва иконична преко фрески, икона и моштију Острошке обитељи која изузетно слови о словесној чудесности. Овде се ишчитава Св. Писмо, словесна молитва Речи Божије у Острошкој греди. Молитва са сузама- пред иконама и моштима Св. Василија је јака и упућује на посебно присуство Светог Чудотворца, испуњујући нас спокојством и радошћу. Наш одговор на сву испуњеност Божијег присуства је уствари чудотворство.

Сами амбијент Светости уређује простор, освештава се време и простор. Светошћу Острога наша унутрашњост просветљена је. Острошко чудо тајинствено нас преображава и очишћује, дарујући нам велике дарове. О свему овоме сведочи ова књига. Порука и поука је јасна и то о: смирености; радости неба на земљи и о светлости која нам долази у сусрет. На крају овог кратког слова, похваљујемо труд људи Светигоре који су радили на овом уздарју Дара Божијег, дара Св. Василија. Oвим идемо у сусет празника Св. Василија- светлијих лица уз честитке Вечерњим Новостима.

„Светлост Христова освештава свакога, испуњавају се спокојством и радошћу. Она освештава, прима утеху и крепи.“ Ове речи Св. Јована Златоуста односе се на сваки храм, а посебно на Острошку Светињу.

СВЈЕТЛОСТ И РАДОСТ ВАСКРСА – НОВИ БРОЈ СВЕТИГОРЕ

Након вишенедјељног Великог поста, у освит највећег хришћанског празника- Васкрса дочекали смо двоброј образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске Светигора. Посланицом Његове Светости Патријарха српског гоподина Павла духовним чедима Српске цркве отворен је низ чланака који су посвећени радости Васкрса. Тајну празника разоткрива свети владика Николај Жички бесједом Христос је васкрсао себе ради нас, а тајну васкрслога Христа објашњава презвитер Борис Бобринскиј. То је тајна коју су посведочила све четири јеванђелиста. Своје редове тој тематици посветила је презвитера Ивана Јовановић.
Кад узмете часопис у руке видјећете и осјетити шаренило Васкрса, иако текстови који су директно посвећени Празнику над празницима нијесу систематизовани у смислу поређаности већ су посијани свуда по часопису, тако да се Васкерс осјећа на свакој страници, чију свеприсутност употпуњавају илистрације. Наћи ћете текстове као што су Монаштво у свијетлу Христовог васкрсења, затим О дочеку Васкрса у Русији. А на последњим страницама часописа најмлађи су оставили своје записе и цртеже посвећене овом Благдану.
7. априла на Благовијести напунило се 30 година од упокојења знаменитог српског и васељенског православног светитеља и просветитеља – светог Јустина Поповића. Тим поводом објављена је његова надахнута бесједа Богомајка сверадост наша која говори управо о Благовијестима. О Благовијестима, тачније Химни Богородице, која у суштини својој и јесте та блага вијест читате редове јерођакона Доситеја Хиландарца.
А Светигора своју благу вијест, углавном, преноси мирјанима. Више текстова је посвећено породици и мирском животу: од практичног чланка О избору брачног друга, преко предавања угледног професора Лисеца, које говори о разлозима против контрацепције и чедоморства, па до примјера из живота једне америчке православне породице – Сви смо једна породица у Христу. Наћи ћете текстове о искушењима савременог доба – наркоманији, магији; текст из медицине који је посвећен љековитости чајева.
Кроз хронике читаоци ће опширно бити упознати са актуелним дешавањима у православном свијету, Помијесним црквама и отачаственој Цркви. Једна од тих актуелности је сусрет новоизабраног руског Патријарха Кирила са делегацијом Српске православне цркве и предсједника Русије Д. Медведева са Архиепископом цетињским, Митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем почетком фебруара ове године у Москви. У том блоку можете прочитати и писмо које је Свјатјејши Патријарх руски Кирил упутио Његовој Светости Патријарху српском господину Павлу, поводом десет година од НАТО агресије и пет година од погрома на Србе на Космету.
На осамдесет и више страница могу се наћи и прикази, поезија (у овом броју су заступљени стихови Гара Јовановића), репортаже, свједочанства, чудеса, бесједе, чланци из богословља, чланци о језику и многи други. Како и приличи, нови број Светигоре је Празник над празницима дочекао богато и садржајно.

С.Живковић

ПРОМОЦИЈА САБРАНИХ ДЈЕЛА КРАЉА НИКОЛЕ – НАЈАВА

ЦЕТИЊЕ, 03. априла (Светигора прес) – Митрополија Црногорско-приморска организоваће у недјељу увеће промоцију сабраних дјела краља Николе Петровића са посебним освртом на роман ДЕСПА, који је недавно по први пут изашао из штампе.

На промоцији ће говорити Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије, др Мило Ломпар, др Лидија Томић, Весна Тодоровић, Радомир Уљаревић и Милутин Мићовић.

Промоција ће се одржати у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, са почетком у 18 часова.

Р.В.