СА КЊИЖЕВНЕ ВЕЧЕРИ ПОВОДОМ СЕДАМДЕСЕТОГ РОЂЕНДАНА И ПЕДЕСЕТ ГОДИНА КЊИЖЕВНОГ СТВАРАЛАШТВА МАТИЈЕ БЕЋКОВИЋА

ГАЛЕРИЈА

ПОДГОРИЦА, 27. децембра (Светигора прес) – У крипти Саборног храма Васкрсења Христовог у Подгорици синoћ су представљене антологија поезије и монографија Матије Бећковића.

О књигама, које су штампане поводом седамдесет година живота и педесет година књижевног рада, говорили су Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије и пјесник и издавач Селимир Радуловић.

СВЕТИГОРА ПОСВЕЋЕНА ПАТРИЈАРХУ ПАВЛУ

Из штампе је изашао нови децембарски 196. број Светигоре, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. На насловној страни је почивши поглавар Српске православне цркве, Његова Светост Патријарх српски, господин Павле.

Трећина часописа је посвећена Његовој Светости, почев од животописа, па до репортаже са сахране. Ту су опроштајни говори мјестобљуститеља патријарашког трона Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, васељенског Патријарха Вартоломеја, предсједника Србије Бориса Тадића, посланица руског Патријарха Кирила,

ПРЕДСТАВЉЕН НОВИ БРОЈ ПРАВОСЛАВЉА ПОСВЕЋЕН ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ ПАВЛУ

БЕОГРАД, 9. децембра – Најновији број Православља, новина Српске Патријаршије, посвећен блаженопочившем Патријарху српском Павлу, представљен је 7. децембра пред бројном публиком у Великој сали Коларчеве задужбине.

Ово запажено издање посвећено је животу и делима Патријарха Павла, као и упокојењу и сахрани Његове Светости. Текстове представљене на 80 страница новина, прати велики број фотографија које су својеврсна илустрација Патријарховог живота, али и незапамћеног испраћаја улицама Београда до Раковичког манастира у чијој је порти сахрањен.

НОВА КЊИГА ПРОТОЈЕРЕЈА ВЕЛИБОРА ЏОМИЋА

ПОДГОРИЦА, 10. децембра (Светигора прес) – Ових дана је, у издању издавачких предузећа „Штампар Макарије“ из Београда и „Октоих“ из Подгорице, објављена нова књига Протојереја мр Велибора Џомића са насловом „СРБСКА ЦРКВА, ЉОТИЋ И ЉОТИЋЕВЦИ“. Уводно слово је написао умировљени Епископ Захумско-Херцеговачки др Атанасије (Јевтић), а рецензенти су млади и идеолошки неоптерећени историчари др Вукић Илинчић и мр Жарко Лековић.

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ "ПУЦАЈ, РАТ ЈЕ ЗАВРШЕН" У БЕРАНАМА

БЕРАНЕ, 6. децембра - Са благословом Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија у Дому културе у Беранама одржана је промоција књиге „Пуцај, рат је завршен“ аутора Сава Греговића.

Уводно слово је одржао владика Јоаникије а о књизи су говорили: проф. др Чедомир Вукмановић, син свештеномученика јереја Луке Вукмановића, протојереј мр Велибор Џомић, Владо Никлановић, професор историје Горан Киковић, Славиша Губеринић, као и сам аутор.

НОВИНЕ СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ “ПРАВОСЛАВЉЕ” ПОСВЕЋЕНЕ БЛАЖЕНОУПОКОЈЕНОМ ПАТРИЈАРХУ ПАВЛУ

БЕОГРАД, 3. децембра – Најновији број новина Српске Патријаршије „Православље“, који је јуче изашао из штампе, посвећен је Патријарху Павлу. На осамдесет страница исписан је сажетак Патријарховог живота и његовог пастирског рада, прво као Архијереја рашко-призренског, а затим и као Првојерарха Српске Цркве у данима великог искушења и мучеништва српског народа.

На јучерашњи дан, 1990. године, Патријарх Павле је изабран за 44. поглавара Српске Православне Цркве. „Првенство међу себи равнима видим у величини смирења, а први је онај који је спреман да буде слуга свима“, изјавио је у свом првом интервјуу за лист „Православље“ Патријарх Павле.

Представљање посебног издања Православља – Коларац, 7. децембар

Најновији број „Православља“, објављен поводом његовог упокојења и на 19-тогодишњицу избора на трон Светог Саве,

РАДОСНО ПЕЊАЊЕ НА ГОЛГОТУ ВАРНАВЕ ХВОСТАНСКОГ

Крајем октобра 2009. г. у издању ИИУ Митрополије Црногорско-приморске ”Светигора” са Цетиња  и Института за теолошка истраживања Православног богословског факултета Универзитета у Београду објављена је књига под насловом ”Радосно пењање на Голготу”. Ова књигa је уствари Зборник списа и свjедочанстава о свештеноисповjеднику Варнави Настићу (1914-1964), епископу хвостанском, новопросијавшем светитељу Православне Цркве.

Овог новог Свештеноисповједника Цркве Христове Епископа Хвостанског Варнаву срео сам за живота први и посљедњи пут у прољеће 1961. љета Господњег, приликом његовог боравка у Манастиру Крушедолу, под присмотром полиције. Наиме, чувши да је послије дужег боравка у Манастиру Гомионици код Бања Луке дошао у Крушедол, отишао сам, заједно са његовим синовцем Антонијем Данила Настићем, мојим школским другом, да га посјетим. Настојатељ манастира у то вријеме био је јеромонах Стефан Чакић. У манастир смо стигли предвече. Срели смо га у манастирској гостопримници, узели благослов од њега, и кратко разговарали у присуству игумана, представивши се ко смо и да смо студенти теологије. Пред нама је стајао омањи човјек са похабаном мантијом, мршав, са једноставном панагијом на грудима. Очи су му зрачиле добротом, али и брижношћу. Живи и динамични покрети одавали су човјека одлучног. Извјесна нервоза у покретима, нарочито једне ноге, откривала је и показивала све оно што је он претрпио, у затвору, ломљењем ногу, а и оно што трпи у садашњем положају у коме се налазио под полицијском присмотром. Остао нам је утисак, по начину како и шта нам је говорио, да није имао пуног повјерења ни у самог игумана. Остала нам је у живом сјећању и јутарња Литургија у оближњем Сретењском манастиру, који је основала Св. мати Ангелина.

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ “ПУЦАЈ, РАТ ЈЕ ЗАВРШЕН” У ПОДГОРИЦИ

ПОДГОРИЦА, 6. новембра – У четвртак, 5. новембра 2009. године у Крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, која је била претијесна да прими све заинтересоване, представљена је књига проф. Сава Греговића „Пуцај, рат је завршен“.

О књизи су, поред Високопреосвећеног Архиепископа цетињског Митрополита Црногорско-приморског Господина Амфилохија, који је написао и предговор за ову књигу, говорили проф. др Чедомир Вукмановић, један од учесника “злог пута”, син свештеномученика јереја Луке Вукмановића, те др Владимир Јовићевић, протојереј мр Велибор Џомић, др Александар Стаматовић, књижевник Будимир Дубак, као и чланови уређивачког одбора јереј Предраг Шћепановић и Славиша Губеринић.

НОВИ БРОЈ СВЕТИГОРЕ

Уочи празника Светог Луке и Светог Петра Цетињског, изашао је из штампе нови број – 195. по реду, часописа Светигора – образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске.

Празнику светог Петра је посвећена бесједа Његове Светости Патријарха Павла, која је изговорена прије 11 година, затим текст под називом „О улози црквених поглавара у историји Црне Горе“ Радослава Јагоша Вешовића. Празнику светог Луке је посвећен занимљив чланак „Култ светог Луке, као првог хришћанског љекара на локалитету данашње Црне Горе“ мр Зорице Митровић.

Пар текстова говори о другом великом октобарском празнику – светој Петки. Весна Никчевић пише о поријеклу светитељке и њеном имену. У издању Светигоре изашла је нова књига из едиције „Светитељи“, а посвећена је управо овој светитељки. Ту је и текст о Крстовдану, затим есеј о светој Екатарини. Нови број Светигоре, такође доноси бесједу Епископа диоклијског Јована изречену на празник Рождества Пресвете Богородице.

Насловна страна информише о великом догађају, који је још једном потврдио братске везе Русије и Србије – уручење ордена Светог Саве предсједнику Руске Федерације Дмитрију Медведеву.

У сталној рубрици богословље, овога пута јеромонах Никодим (Богосављевић) пише о суштини сукоба исихаста и хуманиста у доба светога Григорија Паламе. Темом Јеванђелског милосрђа бави се Оливера Балабан, а у рубрици јеванђелско слово Ивана Јовановић говори о Причи о мудрим и лудим дјевојкама.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГА ПРВОГ КОЛА ИЗАБРАНИХ ДЈЕЛА МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА

БЕОГРАД, 30. октобра – Данас у подне, у свечаној сали на београдском Сајму књига, представљене су књиге првог кола Изабраних дјела Митрополита Амфилохија. Представљено је првих пет књига од укупно тридесет. Присутне је у име организатора поздравио Матеј Арсенијевић истичући технички карактер Изабраних дела, чија ће посљедња књига изаћи о Божићу 2011. године.

У име уређивачког одбора је говорио главни уредник Епископ Будимљанско-никшићки Г. Јоаникије који је истакао да књиге првог кола репрезентују читав Митрополитов опус, који је врло широк. Његова поезија извире из богословља и то искуственог, мистичког богословља. Владика Јоаникије је истакао да послије Светог Николаја Охридског и Жичког, Митрополит Амфилохије је дао резултате на свим пољима. На крају је истакао да је уређивачком одбору потребна помоћ свих.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ – ПУЦАЈ, РАТ ЈЕ ЗАВРШЕН

БЕОГРАД, 28. октобра – У уторак, 27. октобра од 17 часова одржана је промоција нове књиге у издању НВО „Открићемо истину“ из Будве на челу са г. Душаном Никлановићем – Пуцај, рат је завршен, аутора Сава Греговића – књига о страдању хиљада жена, дјеце, грађана, свештенства из Црне Горе на челу са Свештеномучеником Митрополитом Црногорско-приморским Јоаникијем Липовцем у збјегу кроз Босну, Хрватску и Словенију на самом крају Другог свјетског рата. Промоција је одржана на Београдском сајму књига 2009. године у Свечаној сали изнад хале бр. 14.

«СВЕТИГОРА» НА БЕОГРАДСКОМ САЈМУ КЊИГА

ЦЕТИЊЕ, 23. октобра (Светигора прес) – «Светигора», Издавачко-информативна установа Митрополије црногорско-приморске и ове године ће се представити на Београдском сајму књига.

Овога пута посјетиоци највеће књижевне смотре у региону моћи ће на «Светигорином» штанду, између осталих, да купе два капитална издања: првих пет књига изабраних дјела Високопреосвећеног Архиепископа цетињског Митрополита Црногорско-приморског Господина Амфилохија и књигу «Пуцај, рат је завршен» аутора Сава Греговића која се бави одступницом и страдањем са хиљадама имена страдалника, припадника великог народног збјега на злом путу од Везировог до Зиданог моста 1944/45. године.

СВЕТА ПЕТКА – КРСНА СЛАВА И ЗАШТИТА ВЈЕРНИХ

БЕОГРАД, 20. октобра (Светигора прес) - Уочи празника Преподобне мајке наше Петке, издавачка кућа Светигора пред своје вјерне читаоце, из своје богате ризнице, износи осму по реду књигу – илустровану монографију из едиције „Светитељи“ са називом „Света Петка – крсна слава и заштита вјерних“.

Рађена, попут претходних монографија, са пуно детаља и слика, књига, у овом времену, представља јединствен документ о животу најомиљеније српске светитељке, објашњава како је у народу дошло до мијешања култова четири светитељке са именом Параскева (Параскева Мученица, Параскева Преподобномученица – Римљанка, Парскева Великомученица Иконијска и Преподобна Параскева Српска – Света Петка) и како је највјероватније словенско име ове пустиножитељке – Петка, за коју није, у постојећој литератури, било могуће наћи податак да је примила монашки чин, једноставно промијењено у грчко Параскева.

На почетку књиге налази се поглавље „Из хронологије српске светости“, гдје се у односу на друге српске светитеље, мање или више знане, одређује, у историјском слиједу, и мјесто и вријеме када је живјела Света Петка Српска.

ИЗУЗЕТНО ИНТЕРЕСОВАЊЕ ЗА ЦРКВЕНИ КАЛЕНДАР „ГОДИНА СА СВЕТИТЕЉЕМ НИКОЛАЈЕМ ВЕЛИМИРОВИЋЕМ“

Црквени Календар који је под насловом „Година са светитељем Николајем Српским Велимировићем“ издао знаменити Сретењски Манастир из Москве наишао је на изузетно добар пријем руске православне читалачке јавности. За само 45 дана више од пола укупног 15.000 – тог тиража већ је завршио у домовима хиљада руских породица, што је за овако кратки рок веома ријетко, чак и у многољудној Русији.

Календар представља зборник мисли и поука светог Николаја Жичког за сваки дан у години и састављен је од стране изузетно доброг познаваоца историје Српске Православне Цркве и српског народа, јеромонаха Игњатија Шестакова. Отац Игњатије, који је уредник и најчитанијег руског православног сајта www.pravoslavie.ru и који је много пута до сада, ради што бољег упознавања са историјом Срба и Српске Православне Цркве лично посјетио Србију, Црну Гору, Републику Српску и многе друге српске крајеве, приликом штампања Календара користио је и многе оригиналне и ријетке фотографије Светог владике Николаја, као и разне фотографије српских манастира и светиња широм СПЦ које је лично направио.

П.Д.

НОВИ БРОЈ СВЕТИГОРЕ

Светигора 194

Уочи једног од дванаест највећих хришћанских празника – Успења Пресвете Богородице, изашао је из штампе септембарски број часописа Светигора, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. Светигора и овога пута доноси цијело богатство духовних и душекорисних текстова на скоро седамдесет страница.

С обзиром на поменути празник, на првој страни Светигоре је бесједа на Успеније Пресвете Богородице оца Јустина Поповића. Слиједи бесједа Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, изговорена 19. јула ове године у манастиру посвећеном светом Сергеју Радоњешком у Микулићима. Након тога, опет поводом празника Успенија Пресвете Богородице, или Љетње Пасхе, како још зову овај празник, јереј Никола Гачевић нас упознаје са култом Мајке Божје на острву Тиносу.

У КОЛАШИНУ ПРОМОВИСАНА КЊИГА О СТРАДАЊУ МИТРОПОЛИТА ЈОАНИКИЈА ЛИПОВЦА «БОГ МИ ЈЕ СВЈЕДОК»

Звучни запис

ЦЕТИЊЕ, 17 августа 2009. (Светигора прес) – У Колашину је синоћ промовисана књига Жељка Зиројевића «Бог ми је свједок», која говори о страдању Светог свештеномученика Јоаникија Липовца, Митрополита црногорско-приморског који је пострадао од безбожника у Аранђеловцу 1945. године.

О књизи су говорили Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије и аутор.

Цитирајући ријечи древног хришћанског писца и мученика Тертулијана «мученичка крв је сјеме за нове хришћане», Митрополит Амфилохије је рекао да је та изрека потврђена историјским збивањима кроз вјекове и историјском стварношћу. «Хришћанство је и почело са Голготом, са мучеништвом и страдањем. Христос је разапет, а и Он је рекао да не може ученик бити бољи од учитеља свог. И додао: ако Мене гоне и вас ће гонити, ако Мене приме и вас ће примити», подсјетио је Владика.

СА ПРОМОЦИЈЕ «СВЕТИГОРИНИХ» ЧАСОПИСА У НИКШИЋУ

Промоција часописа Светигора, Ћирилко и Орлић у Никшићу - ГАЛЕРИЈА

Звучни запис

ЦЕТИЊЕ, 12. августа (Светигора прес) – У Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу су 10. августа увече промовисани дјечји часописи «Ћирилко» и «Орлић», као и «Светигора», образник за вјеру, културу и васпитање, које издаје Митрополија црногорско-приморска у оквиру своје Издавачко-информативне установе «Светигора».

На промоцији су говорили Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Господин Јоаникије, уредник часописа «Светигора» јеромонах Кирило (Бојовић), проф. др Драго Перовић и Весна Тодоровић.

Владика Јоаникије је, отварајући промоцију, казао да је благослов радити са дјецом, подсјетивши на Господње ријечи: пустите дјецу к Мени, јер је таквих царство небеско. «Ћирилкова» мисија је, казао је он, да код најмлађих развија осјећај да је ћирилица њихово и писмо њихових очева, а да их «Орлић» призива на духовно узлијетање у православној вјери.

Др Драго Перовић говорио је о угрожености памћења у условима савремене технолошке цивилизације, у којој машина све више замјењује човјека.

Весна Тодоровић је говорила о концепцијским особинама ова два дјечја часописа.

У програму су учествовали и чланови никшићког хора Преподобне мати Ангелине, а дјеца полазници школе вјеронауке читали су одабране текстове из «Ћирилка» и «Орлића».

Р.В.

ПРЕВОД ДЈЕЛА СВЕТОГ КИРИЛА ЈЕРУСАЛИМСКОГ

Опус светоотачких дела на српском говорном подручју обогаћен је и знатно увећан ових дана преводом Катихеза, али и осталих аутентичних посланица Светог Кирила Јерусалимског, као и неких мањих списа чије ауторство још није потврђено или се оспорава.

Ради се о једном од најзначајнијих црквених књижевних споменика и светотајинских дела у Цркви уопште, насталом у четвртом веку, који се у патристици, иначе, због значаја и плодности, сматра златним веком хришћанске књижевности, а које се по први пут појављује на српском језику у преводу са старогрчког изворника, из едиције Мињове Патрологије, трудом Митрополита црногорског-приморског г. Амфилохија, дугогодишњег професора Катихетике са методиком наставе на Православном Богословском Факултету у Београду.

Посебна захвалност за појављивање овог изузетно важног дела, поред преводиоца, припада умировљеном Епископу захумско-херцеговачком г. Атансију Јевтићу, који га је приредио, проф. Цетињске Богословије г. Слобу Станишићу, као уреднику, те управи манастира Острога, на челу са Игуманом, Епископом диоклијским г. Јованом, који је носилац овог издања као издавач и штампарима Интерклиме из Врњачке Бање, који су се заједно трудили да ово издање, поред драгоценог садржаја, буде естетски и квалитативно на завидном нивоу.

Г. Гајић

О КАТИХЕЗАМА уопште

Катихезе Светог Кирила Јерусалимског откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вере на просветљиване- Оглашаване и на новопросветљене- Крштене. Сведоче шта се пре-носи и предаје и како се преноси. Будући да је наше време по много чему слично првим вековима Хришћанства – положај Цркве и однос других према њој – то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног значаја је за нас. Враћање извору увек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота.

У Пре(д) оглашењу Св. Кирило поздравља с добродошлицом оне који се спремају за просветљење (Крштење), подвлачи озбиљност њиховог корака, потребу покајања и молитве, слободног приступа и искрености. Настоји посебно на правилу тајности (disciplina arcani), чак и према обичним катихуменима. Тај дух тајанствености прожима све Катихезе, особито пет последњих.

Прва Катихеза пре Крштења говори о расположењу душе за Крштење. Позива нас да заборавимо сваку световну бригу, наше личне непријатеље, и да хранимо душу читањем Светог Писма. Друга Катихеза говори о покајању и о опроштају грехова, о демонима и о њиховим искушењима. Трећа говори о Крштењу и спасењу, обреду Крштења, његовом значају и дејству. Четврта резимира хришћанско учење, а Пета говори о природи и пореклу вере. Следећих дванаест Катихеза (6-18) тумаче јерусалимско Вјерују, врло блиско Никејском и Цариградском Символу вере.

Пет Мистагошких Катихеза (19-23) говоре о три Свете Тајне и њиховом вршењу, које су неофити примили уочи Пасхе. Две прве говоре о Крштењу (19-20), трећа о Миропомазању, четврта о учењу о Евхаристији, и пета о служењу Свете Литургије.

Кад је Светитељ изговорио своје поуке? Неки сматрају да је то било 347. или 348. године, док је још био прости свештеник (на основу Катихезе 6,20), пошто је 348. његов претходник Епископ Максим био још жив, ако је веровати Хроници блаженог Јеронима. Други, опет, сматрају да је то могло бити вероватно 350-те године, јер ништа у Катихезама не показује да је он говорио у име Епископа, када је он сам већ био Епископ.

www.spc.rs

СРЕТЕЊСКИ МАНАСТИР ИЗ МОСКВЕ ШТАМПАО ЈЕ И ПУСТИО У ПРОДАЈУ ЦРКВЕНИ КАЛЕНДАР ПОД НАЗИВОМ „ГОДИНА СА СВЕТИТЕЉЕМ НИКОЛАЈЕМ СРПСКИМ (ВЕЛИМИРОВИЋЕМ)“

У издању Сретењског манастира из Москве, изашао је Црквени Календар за 2010. годину под називом „Година са светитељем Николајем Српским (Велимировићем)“. Књига је изашла у тиражу од 15.000 примjерака што је поприлично велики тираж за прво издање једне овакве књиге. Иначе, Календар представља зборник мисли и поука светог Николаја Жичког за сваки дан у години.
При састављању Календара коришћени су преводи Светлане Луганске и Ане Евстратове које су у Русији највише и најбоље преводиле дјела светог Николаја Жичког на савремени руски језик. Аутор који је саставио и осмислио овај Календар-Зборник је сабрат Сретењсог Манастира и одлични познаваоц историје Српске Православне Цркве и српског народа, јеромонах Игњатије Шестаков, иначе магистар историјских наука и уредник најпосећенијег руског православног сајта http://www.pravoslavie.ru. Он је много пута обилазио разне епархије СПЦ и проходио српске земље а учествовао је и на неколико симпозиума и одржао значајна предавања на разне хришћанске теме у разним српским градовима. Приликом састављања Календара јеромонах Игњатије (Шестаков) је користио и веома ријетке иконе и фотографије владике Николаја а такође и оригиналне фотографије многих светиња Српске Православне Цркве.
Скоро сва дјела светог владике Николаја Велимировића у последњих десетак година преведена су на савремени руски језик и штампана у великим тиражима. Захваљујући тим преводима руски православни читатељи са огромном љубављу хране своје душе медоточивим поукама светога Николаја Жичког а на сваком кораку живота у Москви можете видјети како православни вјерници читају његове свете поуке. Дјела владике Николаја Жичког су у читавој Русији изузетно популарна и неколико стотина хиљада књига које је он написао већ су се рашириле по читавој Русији. Књиге светог владике Николаја Жичког су изузетно популарне и читају их не само они који су активно пришли Цркви Божијој и православној вјери већ и многи од оних који преко поука светог Николаја желе да упознају истинити богочовјечански пут спасења.
Сретењски манастир преко своје веома раширене издавачке дјелатности и у будућности планира продужити са штампањем дјела светог владике Николаја на руском језику, како би овај, са правом названи српски Златоуст, био још приступачнији руском човјеку.

Извор: http://www.pravoslavie.ru/news/31269.htm

„ТРГ ОД КЊИГЕ“ УГОСТИО СВЕТИГОРУ У ХЕРЦЕГ НОВОМ

”СВЕТИГОРА” на сајму књига ”Трг од књиге” у Херцег Новом - ГАЛЕРИЈА

…Светигорину периодику, са тежиштем на часописе и литературу намијењени најмлађој популацији представили су проф.Весна Тодоровић и књижевник Будимир Дубак.
Часопис “Ћирилко“, који је намијењен основцима “Светигора“ као издавачка кућа жели да очува не само писмо и језик, већ и представи дјеци да се њихова отаџбина налази свуда гдје могу чути сопствени језик, чуло се на промоцији. Часопис “Орлић“, како је појаснила Тодоровић, намијењен је омладинцима, који се суочавају са проблемима дроге, хомосексуализма, порнографије, зависности од Интернета, телевизије…, а који не успјевају да на овакве изазове новог времена нађу адекватне одговоре. Одговори које могу наћи у овом часопису су презентовани, на како је нагласила, дјеци на прихватљив и хришћански начин. Дубак је истакао да “Орлић“ помаже омладини средњошколске доби да се врате у своју вјеру у духовну вертикалу, а у своје душе усаде истински хришћанско витешки дух“. Како се чуло, Светигора намјерава да објављује и часопис “Коло“, који ће бити намијењен дјеци предшколског узраста. Ова издавачка кућа припрема за штампу изабрана дјела Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија у 20 књига, “Православни буквар“, и нову књигу из едиције Светитељи о Светој Петки.

К. Матовић

24. јул 2009.г. Дневни лист ДАН

НАЈАВА ПРОМОЦИЈЕ СВЕТИГОРИНИХ ЧАСОПИСА

ХЕРЦЕГ НОВИ, 22. Јул 2009. г. (Светигора прес) – Вечерас у 21 час на Тргу од књиге у Херцег Новом, на сајму књига биће представљени часописи Митрополије црногорско-приморске.

Часописи у издању издавачко-информативне установе Митрополије црногорско-прморске који ће бити промовисани су: нови двоброј часописа Светигора, обновљени часопис Орлић, за младе који истину траже, нови поучно-забавни часопис за дјецу Ћирилко и Коло – часопис за предшколски узраст, који је у припреми.

На промоцији ће говорити јеромонах Кирило Бојовић из Цетињског манастира, Весна Тодоровић и Будимир Дубак.

С.Ж.

НОВИ БРОЈ СВЕТИГОРЕ – ПЕТРОВДАН, ЈУН-ЈУЛ 2009.Г.

НОВИ БРОЈ СВЕТИГОРЕ 192-193

У продаји је петровски двоброј Светигоре – образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. Нови број је богатством тема и бројношћу текстова обухватио све важније догађаје који су се издешавали у Цркви православној и отачаству од духовског броја Светигоре.

Централни догађај у том периоду је био 620 година од Косовске битке. Светигора вас информише о томе како је Видовдан обиљежен на Газиместану, а преноси и дио бесједе Његовог високопреосвештенства Архиепскопа цетињског, Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија изговорену тога дана у Грачаници, као и бесједу Епископа Атанасија Јевтића „Да се служи света литурђија, овог света као и онога“ из књиге Свети кнез Лазар и косовски завјет.

Другог јуна Православна црква широм свијета, нарочито Руска загранична црква поменула је једног великог светитеља нашег времена – чудотворца Јована Шангајског. На три-четири странице можете се упознати са животописом овог подвижника Божјег. Другом Јовану, светом Јовану Владимиру посвећено је предавање јереја Јована Пламенца.

Нови број Свтигоре доноси информацију о међународној конференцији „Православна мисија“ која је одржана у Прагу, а на којој је расправљано о јубилеју значајном за читав словенски православни свијет – 1140 година од престављења светог Кирила Словенског.

Ова година у Русији је у знаку 200 година од рођења Николаја Васиљевича Гогоља. Тим поводом прочитајте нешто више о овом писцу – истинском хришћанину, који се заносио мишљу да се замонаши, у чланку др Ксеније Кончаревић. Рецепцијом ислама у Његошевом Горском вијенцу бави се протојереј Драган Станишић.

У рубрици Актуелно читате редове Јована Маркуша о односу државе према земним остацима Ивана Црнојевића. А актуелна дешавања из наше Цркве, отачаства, из Помијесних цркава и свијета сабрана су у хроникама на крају часописа.

Светигора посвећује одређен број чланака и породици. Овога пута се бави проблемом Дјеце на богослужењу. Поред тог практичног текста, прочитајте поучни трећи дио предавања др Антуна Лисеца „О разлозима против контрацепције, стерилизације, вјештачке оплодње и утробног чедоморства“, затим текст из медицине фармацеута Дагице Бојовић о биљним препаратима за сунчање.

Ту су занимљиви текстови о периоду искушеништва у манастиру, разговор са игуманијом манастира Жича мати Јеленом, који је направила сестра Амфилохија Драгојевић, затим репортажа која говори о Србима у Замбији, текстови из богословља, текст о сектама, награђени есеј матуранта Цетињске богословије Милана Вуковића „О значају дјела апостола Павла за живот Цркве“ и многи други текстови.

О тајни празника светог Петра и Павла, коме је и посвећен овај број Светигоре „Хрома је душа човјека који не вјерује у Бога“ казује бесједа Јустина Ћелијскога.
С.Ж.

О новом броју говори оперативни уредник Рајо Војиновић

У ПОДГОРИЦИ ПРОМОВИСАНА КЊИГА МИЛЕНЕ РАДЕВИЋ «КОСОВО – ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ»

10.Јун 2009.г Промоција књиге ”Косово - злочин без казне” у Подгорици - ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 11. јуна (Светигора прес) – У крипти подгоричког саборног храма Васкрсења Христовог синоћ је, у присуству великог броја грађана Подгорице, али и косовско-метохијских расељеника, промовисана књига Милене Радевић «Косово – злочин без казне».

Препоручујући књигу читаоцима Високопреосвећени Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије рекао је да је о Косову и Метохији више књига написано у последње три деценије него у току последњих вјекова, што је последица згуснутих догађаја на његовом простору након 1981. године.

«Стотине имена записаних у овој књизи су најдрагоцјенији документ и најпотресније свједочанство, и најснажнија оптужба против злочинаца. И не само против злочинаца непосредних од којих се имена неких знају, него против саучесника у злочину», нагласио је он.

«Сви знамо да је саучесника било не мало, а нарочито међу њих спадају они који данас управљају судбином Косова и Метохије, и судбином свијета. Ова књига је оптужба, не просто против бомбардовања из 1999. године, него против неморала и лицемјерја тзв. међународне заједнице која је учествовала у том злочину, најчешће перући руке на пилатовски начин».

«Косово је гроб више од 600 година, али гроб који носи у себи будућност, носи наду, носи силу Божју. И рађа нове косовске божуре, нови преображај, нови повратак. Носи нове изданке, ће неминовно – то је логика непогрешивог моралног закона – нићи обнова, прије свега наше душе, нашег народног бића. Хвала нашој Милени што је она допринијела и доприноси, и као човјек и као љетописац, и чувању памћења и обнови наше душе и нашег бића, обнови Косова и Метохије», рекао је Митрополит Амфилохије.

ИсторичарПредраг Вукић говорио је о историјској димензији косовског страдања и односу Црне Горе према Космету кроз историју и у наше вријеме.
«Оно што су арбанашки терористи радили Србима на Косову и Метохији, то би већина Цетињана сјутра радила Србима на Цетињу и у Црној Гори. Дух терора и насиља разлио се из арбанашких гудура и на ове просторе. Али, браћо и сестре, ни ми се не дамо. Као духовна дјеца Светог Саве, Светог кнеза Лазара и Владике Рада ми ћемо и у будућности следовати завјетним путевима наших предака, а самим тим и оних црногорских хероја који су 1912. године ослободили Косово и Метохију. Родиће се генерација која ће поново ослободити Косово и Метохију», поручио је он.

Говорили су и предједник Удружења киднапованих и несталих Љубиша Филиповић, рецензент књиге новинар Весна Девић и аутор Милена Радевић.

Представљање књиге уљепшало је појање дјечјег хора «Свети Козма Етолски» из Подгорице.

Р.В.

ПРЕДАВАЊЕ У БАРУ – „СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ, ЧУДОТВОРАЦ И ИСЦЈЕЛИТЕЉ“

БАР, 7. јун – Јеромонах Петар (Драгојловић), настојатељ манастира Врањина, одржао је на Тројичиндан, у недјељу, 07.06.2009.љ.Г. у Парохијском дому у Бару предавање на тему „ Свети Василије Острошки, чудотворац и исцјелитељ“. Предавање је било својеврсна промоција истоимене монографије о Острошком Чудотворцу коју је недавно, у рекордном тиражу од 100,000 примјерака објавила Информативно-издавачка установа Митрополије Црногорско-приморске „Светигора“. Уводничар сусрета је био јереј Јован Пламенац, главни уредник радио “Светигоре“.

Извор: www.pravoslavnacobar.org (сајт Црквене општине Бар)

ДУХОВСКИ БРОЈ ЧАСОПИСА СВЕТИГОРА

Из штампе је изашао Духовски број Светогоре, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. Нови број међу своје странице је смјестио најважније догађаје који су се збили за ових педесет дана између Васкрса и Духова.Насловна страна највише говори о самом садржају броја.
Бесједом коју је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије изговорио на Духове прије четири године, Светигора уводи читаоце у тајну овог празника, који је уједно и празник Цркве. У том свијетлу је текст оца нашег Јустина Поповића, који се бави учењем светог Василија о Духу светом у Цркви.