ЗВАНИЧНИ САЈТ Митрополије Црногорско-приморске
ФОТО ГАЛЕРИЈЕ Митрополије Црногорско-приморске
ВИДЕО ПРИЛОЗИ Митрополије Црногорско-приморске
РАДИО СВЕТИГОРА Митрополије Црногорско-приморске
ЗВАНИЧНИ САЈТ Српске Православне Цркве
Научни скуп поводом 790 година Митрополије
Морача у очима европских аутора XIX и XX вијека
МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ПРЧЊУ И ПОЗВАО НА ОБНОВУ ЦРКВЕ НА ЛОВЋЕНУ
Објављено од стране Светигора на 20. јун 2012.
ГАЛЕРИЈА – Прчањ
ЦЕТИЊЕ, 17. јуна (Светигора прес) – Данас се молитвено обиљежава спомен на Свештеномученика Јоаникија (Липовца), митрополита црногорско-приморског и свештеномученике и мученике пострадале с њим од стране безбожне власти.
Високопресвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије је са свештенством служио Свету службу Божију у цркви Светог Петра Цетињског у Прчњу код Котора, поводом двадесет година од освећења ове цркве подигнуте као сјећање на прије четрдесет година порушену цркву Светог Петра Цетињског на Ловћену, која је и њена архитектонска реплика.
На литургији су појала дјеца са вјеронауке коју при овом храму држе которски свештеници.
У току Свете службе Митрополит Амфилохије је у чин ђакона рукоположио дипломираног теолога Драгослава Ракића.
„У овом храму се оваплотила она ловћенска црква Светог Петра Цетињскога, разорена и оскрнављена прије четрдесет година“, рекао је Митрополит Амфилохије у литургијској проповиједи.
„Ми се данас сјећамо и Светога Петра Цетињскога и сјећамо се тога храма мученичкога, распетога, голготскога храма који је својим страдањем уградио себе у Христову Голготу.А кроз себе је уградио у Христову Голготу и сву Црну Гору“, рекао је Владика.
Он је подсјетио да је прошло четрдесет година од „страшног злочина над Светим Петром Цетињским, јер је тај храм био први подигнут у његову част“.
„Као и страдање Митрополита Петра Другог Петровића Његоша, и страдање тог храма је знамење прошлога вијека, а и знамење нашега вијека. Страдање те црквице је истовјетно са страдањем онога коме је посвећена, као и са страдањем онога који је посветио и у њој био сахрањен“.
„Погажено је завјештање Петра Другог Петровића Његоша. А то је нешто најсрамније што може да се догоди једном времеу и једном народу“, поручио је Митрополит Амфилохије.
Митрополит Амфилохије је рекао да је о могућности обнове цркве Светог Петра Цетињског на Ловћену већ разговарао са предсједником Црне Горе Филипом Вујановићем.
„Обраћамо се и премијеру Лукшићу, тражимо и захтијевамо, молимо и надамо се, да ће то бити испуњено у мјери разума и пробуђене савјести да се поводом 200 годишњице рођења Петра Другог Петровића Његоша, који се родио 1813. године, обнови и црква Светог Петра Цетињског на Ловћену“, казао је Митрополит Амфилохије.
Митрополит Амфилохије је казао да на Ловћену има мјесто гдје црква може да поново буде изграђена и да се у њој по завјештању Петра Другог Петровића Његоша похране његови земни остаци.
„Помолимо се Господу да просвијетли наше главаре да схвате колики је страшан злочин извршен против Светог Петра Цетињксог и против Петра Другог Петровића Његоша, против Ловћена и против завјештања и против Светиње“, казао је митрополит Амфилохије.
Говорећи о Светом Митрополиту Јоаникију, Владика је рекао да му се ни данас не зна гроба ни мрамора.
«Трагамо за њим годинама, тамо око Аранђеловца гдје је мученички пострадао. Проналазимо страдање како је то његово страдање било не мало, не само док је одступао заједно са својим народом и свештенством, него и касније када је враћен у Аанђеловац, гдје је сав био у ранама. Сав његов живот је био испуњен богољубљем и човјекољубљем», рекао је Митрополит Амфилохије.
На крају Светог богослужења Владика Амфилохије је вјерницима подијелио иконице Светог Јоаникија Црногорског и Бокешког.
Породица Липовац је у родној кући Светог Јоаникија у Столиву приредила празничну трпезу хришћанске љубави.
ГАЛЕРИЈА – Парастос у Бањи
Један од присутних свештеника, протојереј-ставрофор Милојко Топаловић, поријеклом из Рудог, исричао је занимљиву причу о Митрополиту Јоаникију. Током повлачења према Словенији, Митрополит Јоаникије је извјесно вријеме боравио у родној кући оца Милојка, код његовог оца коме је дао бројанице уз благослов да један од његових синова упише Богословију.
Отац Милојко је први након рата уписао богословску школу, а Светитељев благослов је толико уродио плодом да је Рудо до данас изњедрило преко седамдесет свештеника и једног Епископа.
Митрополит Амфилохије данас је посјетио и манастир Бању код Рисна гдје је служио парастос на годишњицу упокојења монахиње Евангелије.
И.Б./Р.В.
Александра рече
…Добро каже наш Отац Момо Кривокапић да је то једини гроб на свијету гдје се наплаћују улазнице,ја бруке и срамоте драги народе,дајте да сви устанемо против тога,да се организујемо као и на Румији,дајмо крај том светогрђу!
Зар може једном владики да нема Крста на гробу и да буде како ваља и долукује оваквом пророку и човјеку какав је био Његош.
Послушајте у емисији “Огледало” шта каже наш мудри и свагда добри Отац Момчило Кривокапић,од милоште нам звани Момо!
Па ево само како људи не виде да нас Бог стално опомиње кроз све,кроз читав наш живот,како живјесмо,,тако и скончали ваљда,па докле више безумља,што пркосе Богу?Зар на онакве потресне ријечи нашег Мирополита да Артемије напише на свом сајту онаквим ријечима,да не кажем каквим,на ријечи истинске и са сузама,када плаче и небо,а из душе једног честитиог човјека и један Митрополит,хришћанин,какав је наш Митрополит др Амфилохије, свјетски теолог,а има ли човјека да не зна од Америке до Аустралије или уздуж и попријеко Владику Атанасија и Митрополита нашег?
Ми смо сви читава војска вјерних,има нас хвала Богу,а који идемо за овим људима,слушајући Ријеч Господњу,а слиједећи Христа и трудећи се да живимо заповијестима Божијим.
Али у Бога се надати и у нове и младе генерације,а ево како се глас наше Радио “Светигоре” шири по цијелој Васељени и све добре људе спаја:
Стефан Ибришимовић: 53. глава пророка Исаије
http://www.bogoslovija.org/
Најбоље оцијењени писмени рад из Светог Писма Старог Завјета у трећем разреду, рађен 26. маја 2012. год., написао је ученик Стефан Ибришимовић.
“Пророк кроз Страдајућега и Убијенога наговјештава Вјечнога и Васкрслога и то је тајна самог људског постојања и у томе је Богодано достојанство човјековог живота у Христу…”
Преузми текст у PDF формату (величина 325 KB):
Фотографија: Бранимир Пушоња.
Објавити
20.06.2012 – 07:19
Бранка (цитирати)
Текст је диван, душа богољубива, а још дивнија мајка, анђеле, која те је родила.
Драга у Христу сестро Александра, упознах Вас кроз коментаре на сајту Светигоре, а волела бих и личносне поруке да разменим са Вама. И радост, и љубав у Господу, за небозарне и небопарне орлове и крајеугаоне камен-станце светосавске Цвкве наше – миле владике Амфилохија и Атанасија, на чему Вам посебно благодарим.
20.06.2012 – 12:16
Бранка (цитирати)
Први пут сам погрешно написала назив електронске адресе. Треба: branka.zebeljan@gmail.com
20.06.2012 – 19:22
Александра (цитирати)
Нека би Дух Свети Животворни увијек и изнова као и до сада напајао и надахњивао све нас једнако, да и даље свијетлимо свјетлошћу Христовом која просвећује све и сва, да и даље будемо као Таворски бедем и град који на гори стоји и свима бива уздање и радост,као Хришћани и као људи и да будемо као и током цјелокупног нашег несебичног служења Цркви- благословени, здрави и радосни у Духу Светоме Богу Живоме, коме се непрестано поклањамо у Цркви Божијој, а нарочито дајмо сваку подршку овој дивној,младој ријеци нараштаја који долазе у ову духовну установу,уче,живе,стичу знање и одлазе даље на своје путеве,незаборављајући своје професоре и овај штедри,честити колектив.
Нека нас Господ укријепи на томе путу свједочења јеванђелске истине у овим временима која траже велике подвиге и велике свједоке Христове, да нам и даље звук Радија Светигора буде радост, утјеха и благослов Божији на путу Господњем којим сви идемо, бивајући једни са другима и радујући се једни другима.
Свако истинско добро колективу Богословије у Србињу,а хвала Господу да ми је даровао овакву дјецу и хвала Вама за сестринске ријечи које су заиста предивне.Дивно је бити мајка хришћанка!
Амин,Боже дај!
У Христу Богу,
из Тузле,
Александра Ибришимовић.
Милутин Осмајлић рече
Нашим данашњим главарима у Црној Гори треба да буду смјернице, да донесу мудру одлуку о обнови капеле на Ловћену, и ријечи епископа Николаја изговорене 21. септембра 1925. године, на Цетињу, поводом преноса Његошевих моштију са Цетиња на Ловћен, у присуству краља Александра, епископа, свештеника и бројног народа. Епископ Николај је, између осталог, сабирајући све бесмртнике које је одњихала Црна Гора кроз вјекове, рекао: ” Ми се клањамо Светом Краљу Владимиру, и клањамо се Црној Гори, што нам је дала великога и светога Краља! Ми се клањамо Великоме Немањи и Светоме Сави, и многобројним краљевима из те династије. И опет се клањамо Црној Гори, што нам је дала такве владаоце из те династије! Ми се клањано Кнезу Лазару и Црној Гори и Приморју, што су нам дали таквог светог мученика за крст часни и слободу златну! Ми се клањамо јуначини Краљевићу Марку и клањамо се Црној Гори, што је обрадовала нашу историју таквим заточником правде и истине! Клањамо се Балшићима и Црнојевићима, и опет се клањамо Црној Гори, што је одњихала такве витешке главаре! Клањамо се Владикама од Данила до Петра Другог, и опет се клањамо Црној Гори, што нас је обдарила таквим карактерима и узоритим вођама народа! Ми се клањамо Светоме Петру Цетињскоме, Светоме Василију Острошком, Арсенију Хумском и осталим светитељима, и клањамо се Црној Гори, што нам је подигла такве молитвенике пред престолом Божјим! Ми се клањамо безброју мученика великоугодних жртава, које нам је Црна Гора дала, из чије је крви никло цвијеће за данашња наша покољења! Ми се клањамо мукама Црне Горе, ранама синова њених, сузама и јауку мајки и удовица њених, клањамо се крви посјечених младенаца. Ми се клањамо гусларима и пјевачима народним, који опјеваше страдања и муке, побједе и славу Црне Горе, и не дадоше да се угаси пламен њене славе и јунаштва кроз вјекове и вјекове! Ми се још једном клањамо Великоме Духу Петра Другог Петровића – Његоша, који нам откри овај златни мајдан витештва, који нам откри Црну Гору и срце њено, и душу њену разнесе по цијелом нашем народу!”