ЗВАНИЧНИ САЈТ Митрополије Црногорско-приморске
ФОТО ГАЛЕРИЈЕ Митрополије Црногорско-приморске
ВИДЕО ПРИЛОЗИ Митрополије Црногорско-приморске
РАДИО СВЕТИГОРА Митрополије Црногорско-приморске
ЗВАНИЧНИ САЈТ Српске Православне Цркве
Научни скуп поводом 790 година Митрополије
Морача у очима европских аутора XIX и XX вијека
ПОЗИВ МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА НА ТРОСТРУКУ ОБНОВУ ЦРНЕ ГОРЕ
Објављено од стране Светигора на 6. мај 2012.
ЦЕТИЊЕ, 6. маја (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије позвао је данас са прославе Ђурђевдана на Његушима, поводом 200-те годишњице од рођења Владике Рада на троструку обнову Црне Горе: храма Светог Ђорђа на Његушима – задужбине Тома Маркова, оца Петра Другог Петровића Његоша и Светородне лозе Петровића, обнову храма Светог Петра Цетињског на Ловћену и на обнову Краљевине Црне Горе.
По ријечима Митрополита Амфилохија након благосиљања славског колача у цркви Светог великомученика Георгија у Његушком селу Ераковићи, Црна Гора се налази на распећу од када је нестало Краљевине.
„Насушна је потреба да се, поводом 200-те годишњице Митрополита Петра Другог Петровића Његоша обнови овај Свети храм, задужбине Тома Маркова, оца Петра Другог Петровића Његоша и Светородне лозе Петровића“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
Митрополит Амфилохије је рекао да је истим поводом неопходна и значајна обнова храма Светог петра Цетињског на Ловћену.
„Ловћен је оскрнављен, Ловћен је понижен, оскрнављен је спомен петра Другог петровића Његоша, погажено је његово завјештање. И крајње је вријеме да се црква коју је он пројектовао и која је подигнута по његовом завјештању да буде у њој похрањен, посвећена његовом стрицу, прва црква подигнута у част Светог Петра Цетињскога – обнови и врати на мјесто на коме је била постављена“, нагласио је Mитрополит Амфилохије.
Митрополит Амфилохије је подсјетио на народну изреку: Без краља ништа не ваља.
„Да би се све то обновило, неопходно је обновити краљевину Црне Горе, јер онда када је нестало краљевине, Црна Гора се нашла на распећу, и 1918. и када је убијен унук краља Николе, син Зоркин Александар Карађорђевић у Марсељу. Од тада је кренуло низ брдо и Црној Гори и ондашњој Краљевини Југославији, да би послије уништења краљевине 1945. године безбожници и невјерници заузели власт, а плодови тога видимо који су и какви су“, објаснио је Владика.
„Развезало се клупко европских и свјетских вјетрова, разорили су народ и његову душу угрозили – и ми смо се данас нашли на овом беспућу. Према томе – обнова храма светородне династије Петровића, обнова цркве Светога Петра Цетињскога на Ловћену, а и обнова на прави и истински начин Црне Горе. Без краља ништа не ваља“, поручио је Архиепископ цетињски.
„Нека Бог подари мудрости и разума – а требаће много мудрости и разума – да се крене том с обновом, јер је једино кроз њу и преко ње могуће да дође до истините и праве обнове Црне Горе“, закључио је митрополит Амфилохије.
Р.В.
Александра рече
___________________+++___________________
Христос Васкрсе +Ваистину Васкрсе!
Нека је све у славу Божију,а сваки пут када слушамо ријечи далеког,дубоког духовног вида нашег Митрополита др Амфилохија који каже и између осталог да ће требати још много мудрости за све,или како каже наш духовни тврдошки цвијет Владика др Атанасије да јесу буре и вихорови,али ми нисмо сламке,дакле свако вријеме има своје људе,догађаје и носи неке нове тренутке живота,уписујући кроз себе и око себе ту пројаву светости која лежи дубоко у сваком од нас.Дивно је бити човјек,дивно је бити другоме пријатељ,узвишено је бити Хришћанин!
Често се питам,како је могуће да нигдје у мојој родној Тузли нема имена светитеља који се школовао баш овдје у гимназији,дружио се са Мешом Селимовићем и Исметом Мујезиновићем,наш блаженопочивши Патријарх Павле…како је могуће да има биста Грете Гарбо или неког црнца Кинга,нека их,слава Богу,али нећу ни да мислим ни да прљам ум нечистим да нема имена светог човјека,ради неким других разлога,осим можда мање пажње за све то,…како је могуће да жена душевни болесник има оружје у кући,но какве су то куће које имају оружје и за шта им то треба,а испекла печеницу и у очи крсне славе Ђурђевдана у Крајини и убила два своја рођена сина и себе,Господе Боже,…како је то могуће ако човјек истински вјерује и то су те нажалост славе које славе трпезе,јер кад искушења наиђу,а наилазе свима,нема га који није у овом животу лишен смрти,бола и туге,дакле гдје та вјера и колика је она заправо?
Једни само претачу из шупљег у празно,довели на нашем просторе неке стране организације,па то тамо траје од немила до недрага,свијет пере своје руке од овај јадни народ,којем свашта сервирају и још ако су подложни томе,како многи и јесу,ето свега и свачега злог.
Што би била љепше цоца-цола од нашег домаћег сока,а која га кућа прави,ријеткост је то видјети,али има,зато и има болесних на све стране,људи обољевају од болести савременог доба,јер воле да буду “савремени”.
Добро каже наш Његош:”Тајна човјеку,човјек је највиша!”.
Годинама слушам Митрополита др Амфилохија на Радио “Светигори”,читам његове предивне књиге,поред високе теологије,нарочито су лијепе и душекорисне књиге путописа и свугдје гдје је био,његово богато искуство и далеки духовни вид,или дјела Владике др Атанасија,која остају за вјечност и кроз те свете и Богом дате људе,који живе,раде и проповиједају Божију Ријеч у нашем времену,шта човјек може рећи,него ли слава Богу за све и бескрајно им хвала што у свима нама жељнима Христа и науке Његове помажу нам сваким даном да наша душа и на том превоју нађе оно богато зрно,“царскога рода“ које ће родити силом истине Божије и познања вјере и Богопознања.
Свети Ава Јустин је рекао: Наше молитвољубље појачавава Богољубље и наш дух увијек буде крепак на све оно што је искушење ,а да ради будемо вршити Закон Божији и радовати се свакој ријечи Божијој.Христос Господ,Спаситељ и Син Божији нам поручује:Ви сте свјетлост свијету!
И свети Јован Богослов је многима био чудан и несхватљив јер је стално позивао на љубав.Стално је говорио својим ученицима на Патмосу:Дјецо,волите се!И они се тада побунише да он само једну заповијест Божију пропагира ,а друге он не признаје и он им рече:Љубав је пуноћа свега и она је изнад свих заповијести.И ко буде љубио Бога и свога ближњега –све је заповијести испунио.Управо је то граница коју данас треба да зна сав свијет и сав доминион(слободни човјек)и који треба да зна сва васиона ,а то је да без комуникације једних са другима и да без комуникације једних према другима не може бити истинске љубави и истинског јеванђелског живота.
Често ми пријатељи из цркве кажу како ја само волим Митрополита и Владику Атанасија,а ја одговарам како то може бити само и зар је то само,а ко ће да ми забрани да их истински волим,ја од срца волим Христа у њима,а којег пројављују својим дјелима и животима,а колико има њихових дивних ученика,владика,свештеника,монаха,вјроучитеља,колика је то војска људи која дише Христом и својим животима потврђује и упућује на пут спасења,на пут који нам је Господ дао.
Слушајући и читају њихова дјела и гледајући њихов живот,који је христолик и боголик,спознала сам у једном тренутку свог живота неки нови живот,који је ван овога,који је скроман,скрушен и Богу одан,а опет са људима у вези,јер кад изађемо из великих школа,нжалост ми смо многи били научени да имамо титуле и да смо неко и нешто и тако живиш годинама у заблуди,далеко од небеског свијета у неком савременом,материјалном свијету који узма човјека и нема га.Тешко оном кога Бог заборави,а увијек сам дјеци говорила,да могу бити не знам шта,све школе свијета изучити,ако нема Бога у њима,све је узалуд,дакле:”Пазите само на једно у животу,да вам Бог никад своја врата не затвори,пазите на свој живот,ријечи,дјела и мисли,а све друго ће бити,ако Бога у себи имате!”
Кроз читав човјеков живот потребно је непрестано сагледавање величине и силе, али и милости и доброте Божије и Његовог дејства у нашим животима и молитвена пажња и трезвеност које дају право, истинско и непомрачено расуђивање и мудрост које треба да буду украс хришћана. Непрестана молитва(непрестано стајање пред Богом и пред ближњим), труд, подвиг, пост, молитва и све добродјетељи и покајање и изнад свега, као круна, као кров, као финиш хришћанског живота-Причешће Живим Господом!
Каква је радост кад Сунце засија и обасја тијела људска, а тек каква ли је неупоредиво већа и дивнија радост када се нетварна Божија свјетлост преображавајућа дотакне срдаца људских и испуни душе људске?
Ништа није вјечно осим Бога који нас чини вјечнима и непролазнима у
радости заједнице са Њим! Господ дјелује у овоме свијету и преко људи, који су својим подвигом освештали и уздигли изнад свјетовног и приземног себе,а онда се и Господ непрестано прославља у њима и њима Бог даје велике дарове. Рецимо, да зраче свјетлошћу, топлином љубави и жртве и радошћу у Духу Светом. А како је говорио наш блаженопочивши Патијарх Павле,да је Црква лађа у којој се спасавамо, али ми не знамо да ли ће и када Бог за ту лађу привезати неки чамац да се и други спасавају.
Живот у Христу је највећа благодат за сву творевину!
Слава Богу за све,
из Тузле,
Ваша редовна слушатељка Радио “Светигоре”.
У прилогу:http://www.youtube.com/watch?v=nl9fnuMWGjg&feature=related
Ако је Бог с нама,ко онда против нас?
____________________+++__________________