СВЕТА ПЕТКА – КРСНА СЛАВА И ЗАШТИТА ВЈЕРНИХ

БЕОГРАД, 20. октобра (Светигора прес) - Уочи празника Преподобне мајке наше Петке, издавачка кућа Светигора пред своје вјерне читаоце, из своје богате ризнице, износи осму по реду књигу – илустровану монографију из едиције „Светитељи“ са називом „Света Петка – крсна слава и заштита вјерних“.

Рађена, попут претходних монографија, са пуно детаља и слика, књига, у овом времену, представља јединствен документ о животу најомиљеније српске светитељке, објашњава како је у народу дошло до мијешања култова четири светитељке са именом Параскева (Параскева Мученица, Параскева Преподобномученица – Римљанка, Парскева Великомученица Иконијска и Преподобна Параскева Српска – Света Петка) и како је највјероватније словенско име ове пустиножитељке – Петка, за коју није, у постојећој литератури, било могуће наћи податак да је примила монашки чин, једноставно промијењено у грчко Параскева.

На почетку књиге налази се поглавље „Из хронологије српске светости“, гдје се у односу на друге српске светитеље, мање или више знане, одређује, у историјском слиједу, и мјесто и вријеме када је живјела Света Петка Српска.
А она је, по свој прилици, живјела крајем 10. и у првој половини 11. вијека. Послије престављења, по неким животописима упокојила се у младости, а по некима у дубокој старости, њене Часне мошти су много пута преношене: од Цариграда до Трнова, од Трнова до Београда, па опет до Цариграда и мјеста Јаш у Румунији, свуда дочекиване са благодарношћу и радошћу, зрачећи кроз вријеме и обогаћујући собом народе и покољења на Балкану и широм православне васељене све до данашњег дана. Велика се милост Божија, због богоугодног живота светитељкиног, пројавила преко њених моштију које у тим преношењима и путовањима кроз простор и вријеме остадоше цјеловите и нетакнуте. О томе се детаљно говори у поглављима: „Житија Свете Петке“, „Пренос моштију“ и „ Света Петка у свом времену“.

О односу српског народа према Светој Петки, која је била брза помоћница у невољама, историјском метежу и личним искушењима, свједоче ријечи средњовјековних писаца молитви, бројна чуда, личне исповијести и дивна прича „Три виђења Свете Петке“, написана пред Други свјетски рат, која говори о националном и вјерском духу традиционалне српске породица као нераскидивој вези међу нараштајима, значају Крсне славе и уопште Светитеља у животима обичних људи.

На крају књиге дат је списак постојећих цркава и црквишта посвећених Светој Петки код нас, а њих је негдје око 250, што говори о дубокој укоријењености њеног култа и великој љубави коју Срби имају према овом „миомирисном цвијету пустиње“, како је у свом Уводном слову Свету Петку назвао митроплолит Амфилохије.

Представљање књиге одржаће се у Танјуговом Прес-центру (ул. Кнез Михаилова бр. 6) у Београду, 22. октобра у 12 часова.

Учествују:

- Архиепископ Цетињски и Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије

- Директор и главни уредник Вечерњих новости г. Манојло Вукотић

- Протојереј-ставрофор Радомир Поповић, старешина храма Свете Петке у Београду

- Глумица Тања Бошковић, свечар Св. Петке.

Представљање књиге ће водити новинар Сања Лубардић.