ПРОСЛАВА ВИДОВДАНА У ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОЈ МИТРОПОЛИЈИ

ЦЕТИЊЕ, 30. јуна (Светигора прес) – У свим храмовима Црногорско-приморске Митрополије и ове године је свечано и литургијски прослављен Видовдан и 620-та годишњица Косовске битке.

Свету архијерејску литургију у манастиру Подластва Грбаљска служио је Преосвећени Епископ диоклијски игуман манастира Острог Господин Јован.

Након литургије Владика је служио помен Косовским јунацима као и 81 Грбљанину, Будванину, Маињанину, Поборанину и Кртољанину који су пострадали од безбожника у Другом свјетском рату и чији земни остаци почивају у манастирској порти.

Видовдан је прослављен и у манастиру Светог Николаја на Врањини Светом литургијом, Светим Крштењима, поменом косовским витезовима и дјечијим квизом знања из вјеронауке.

Најприје су у манастирском храму светога Николаја крштена двојица браће из Горичана, Предраг и Ненад Ђуретић из Голубоваца, а затим је уз присуство манастирске братије и гостију који су дошли из Зете, Крушевца, Краљева и Чачка служена Света литургија.

Литургију је служио настојатељ Манастира Врањина јеромонах Петар (Драгојловић) који се у току службе Божије окупљеним вјерницима обратио пригодном бесједом у којој је истакао духовну важност Видовдана за српски народ и величину и значај светолазаревског опредељења за Царство Небеско.

Потом је одржан трећи врањински дјечији квиз знања из вјеронауке на коме је учествовало преко 20-оро дјеце из неколико зетских села.

Сва дјеца окупљена на Видовдан у Манастиру Врањина добили су видовданске поклон пакетиће а побједник квиза, Милован Сенић из Шушуња и другопласирани Лука Микулић из Горичана добили су и специјалне награде.

У љетњој башти барског дома културе одржано је Видовданско вече које је отворио парох барски протојереј Ђорђе Кнежевић а видовданску бесједу одржао је књижевник Желидраг Никчевић.

Изведен је и богат културно-умјетнички програм у коме је учествовало Фолклорно друштво «Свети Јован Владимир» и етно-састав «Дарови Светог Јована Владимира».

Асим Сарван је на крају вечери са пријатељима приредио концерт.

Уочи празника у Подгорици је, у порти цркве Светог Ђорђа, одржана традиционална манифестација «Велико видовданско пјесничко бдење» која је окупила око тридесетак пјесника из Црне Горе.

Они су казивали своје стихове, а учествовао је и хор Светог апостола и јеванђелиста Марка из Подгорице.

По одлуци жирија манифестације у саставу Радован М. Караџић, Вишња Косовић и јереј Предраг Шћепановић овогодишњи добитник «Видовданске повеље» је књижевник из Подгорице Гаро Јовановић.

Р.В.

ВИДОВДАН НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Обележавање Видовдана у Грачаници прате бројне културне манифестације које почињу петнаестак дана пре самог празника. У склопу ових манифестација одржавају се промоције књига, концерти, изложбе фотографија и слика, наступи младих песника. Последње две вечери пред сам празник – Видовдан увек су резервисане за два најпосећенија догађаја који се одржавају у порти манастира Грачаница: „Избор Косовке девојке“ и „Видовданско песничко причешће“.

„Избор Косовке девојке“ одржан је у петак, 26. јуна. Поред одлучивања о најлепшој Косовки програм овог догађаја је својим највећим делом обухватао наступе фолклорних ансамбала, солиста на хармоници и хора из Тетова.

У суботу 27. јуна одржано је „Видовданско песничко причешће“.

Манифестацији је претходило бденије које је служио Епископ милешевски Филарет уз саслуживање већег броја свештенослужитеља. Бденију су присуствовали Миторполит црногорско-приморски Амфилохије, Епископ рашко-призренски Артемије, викарни Епископ липљански Теодосије, ректор Призренске богословије протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, министар вера у Влади Србије Богољуб Шијаковић и бројни верници.

„Видовданском песничком причешћу“ поред горе поменутих архијереја присуствовали су и министар за Косово и Метохију Горан Богдановић, министар за културу Небојша Брадић, министар вера Богољуб Шијаковић, саветник председника Србије Млађан Ђорђевић, државни секретар у Министарству за Косово и Метохију Оливер Ивановић као и представници локалне власти.

Програм је отпочео чином резања славског колача који је извршио Епископ Артемије.

У недељу ујутру, у манастиру Грачаници, Свету Архијерејску Литургију служио је Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, уз саслужење епископа: рашко-призренског Г. Артемија, милешевског Г. Филарета, липљанског Г. Теодосија и свештеника и свештеномонаха Епархије рашко-призренске. У манастирској порти окупило се мноштво верног народа из свих крајева Косова и Метохије, Србије, Црне Горе и Републике Српске, уз престолонаследника Александра Карађорђевића, са супругом Катарином, министри у Влади: проф. др Богољуб Шијаковић, Горан Богдановић, Небојша Брадић, Млађан Ђорђевић, саветник председника Републике Србије Бориса Тадића, Звонко Стевић, државни секретар.

После Свете Литургије, на Газиместану, Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије служио је парастос, уз саслужење епископа Г. Артемија и Г. Теодосија, пред десетак хиљада људи.

Обележавање Видовдана и шестодвадесетогодишњице од Косовског боја на страдалном Косову и Метохији протекло је без инцидената, али уз јако обезбеђење КФОР-а и КПС-а.

Извор: www.spc.rs

ТУРСКА РАЗМАТРА МОГУЋНОСТ ПОНОВНОГ ОТВАРАЊА БОГОСЛОВИЈЕ НА ХАЛКИ

АНКАРА, 29. јун 2009. (SETimes) - Турски министар културе Ертугрул Гунај је изјавио да Турска планира да поново отвори Православну Богословију на острву Халки надомак Истанбула, готово четири деценије после њеног затварања.

Он је у недељу 28. јуна рекао: „Богословија се тренутно не уклапа у наш универзитетски систем, али биће израђена нова формула… Не постоји политички проблем“.

Богословија на Халки, једина образовна установа за обучавање Православног клира у Турској, затворена је 1971. године након усвајања закона по којем су више образовне установе пале под контролу државе.

Грчка и Европска Унија већ дуги низ година захтијевају поновно отварање овог богословског училишта, чиме би Турска показала поштовање права хришћанске мањине.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

21. јун 2009 - Цетињски манастир; Литургија - ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 21. јуна (Светигора прес) – Високопреосвештени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету литургију у Цетињском манастиру.

У архипастирској проповиједи Владика је вјернике подсјетио да Црква данас прославља Светог Теодора Стратилата, чија честица моштију се чува у Цетињском манастиру. «Он је својом мученичком крвљу посвједочио вјерност Господу и Царству небеском, непролазном. То је велики дар Божји да су његове Свете мошти стигле и до нас», рекао је он.

«Да нас утврују у вјери и да нам свједоче да је заиста милост Божја на нама. И зато се радујемо милости Божјој и даровима Божјим којима нас је обдарио Господ, којим је обдарио Цркву Своју, којим непрекидно обдарује оне који се одазивају на његов позив», поручио је Митрополит Амфилохије.

«И ми спадамо међу те који су се одазвали на позив Господњи. Зато смо се и крстили, зато смо се и миропомазали, зато се и трудимо, не само да слушамо ријеч Божју него и да је творимо. Јер, праведност није код оних који слушају ријеч Божју, него код оних који је творе и испуњавају на начин на који су то чинили први Христови ученици и безбројни Његови свједоци кроз вјекове», закључио је Владика.

Р.В.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ЈУЧЕ НА УБЛИМА КОД ХЕРЦЕГ-НОВОГ ОСВЕШТАО ОБНОВЉЕНУ ЦРКВУ СВЕТОГ ГЕОРГИЈА

20. јун 2009 - Убли Херцегновски; Освећење Цркве Св. Георгија и Литургија - ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 21. јуна (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије освештао је јуче обновљену цркву Светог Георгија на Ублима код Херцег-Новог и у њој са свештенством служио Свету литургију.

Након литургије одржана је академија на којој су поред Митрополита Амфилохија говорили академик САНУ Војислав Становчић, проф. др Шпиро Вуковић и историчар Васко Костић.

20. јун 2009 - Ђеновићи; Вечерња у цркви Св. Спиридона и додјела ордена Спасоју Вукасовићу - ГАЛЕРИЈА

Сабору на Ублима присуствовао је и градоначелник Херцег-Новог Дејан Мандић.

Митрополит Амфилохије потом је посјетио цркву Свете Госпође на Ублима и манастир Савину.

Владика је синоћ у цркви Светог Спиридона у Ђеновићима служио свечану вечерњу службу и том приликом Спасоју Вукасовићу, члану ЦО Ђеновићи и дугогодишњем звонару и црквењаку овога храма, додијелио орден Светог Саве III степена којим га је на предлог пароха ђеновићког и Црквеног одбора, а на препоруку Митрополита Амфилохија, одликовао Свети архијерејски синод Српске Православне Цркве.

И.Б./Р.В.

170 ГОДИНА СРПСКОГ ПЈЕВАЧКОГ ДРУШТВА «ЈЕДИНСТВО»

ПОДГОРИЦА, 16. јуна (Светигора прес) – Српско пјевачко друштво «Јединство» из Котора ове године слави 170-ту годишњицу постојања. Тим поводом данас је у Подгорици уприличена конференција за медије, на којој су говорили секретар СПД «Јединство» Драган Ђурчић, диригент хора СПД «Јединство» ђакон Михаило Лазаревић и предједник хора СПД «Јединство» јереј Немања Кривокапић.

Драган Ђурчић подсјетио је на историјски пут овог значајног културног удружења, са традицијом којом се мало која институција у Црној Гори може похвалити. «Друштво је основала група бокешких трговаца Срба 1839. године, али је оно откад постоји било отворено за припаднике свих вјера и нација које живе у Котору. Они су то учинили користећи законске могућености створене након Метерниховог апсолутизма у тадашњој Аустрији. Грађанско удруживање Аустрија је дозвољавала само на плану културе», рекао је он.

«У Котору постоји Српски палац на тргу гдје су цркве Светог Луке и Светог Николе, велика зграда у којој је данас музичка школа. Српски палац је саграђен 1838. године као мјесто окупљања Срба. То је било вријеме националног уздизања, националног надахнућа и буђења. Ту је 1839. године настало Српско пјевачко друштво «Јединство», које је само годину дана млађе од панчевачкохг друштва, најстаријег у Аустро-Угарској царевини. Јужно од Саве и Дунава, најстарије је «Јединство», објаснио је он.

«То је било вријеме у којем су Срби и Хрвати заједнички дјеловали кроз славјанофилски корпус, али су Срби имали трговачку превласт у Котору. Зато је друштво – српско. Међутим у првом статуту Друштва пише да његовим чланом може постати сваки поштени и родољубиви грађанин. Појам поштења у статуту је дефинисан са десет Божјих заповијести а родољубље није, него се подразумијевало», нагласио је Ђурчић.

Иако је Друштво било пјевачко, у њему се у условима окупације под Аустријом водила национална политика, нарочито према тадашњој слободној Црној Гори. У тим условима оно је дјеловало у оквиру Буковинске, са сједиштем у Задру, а потом у оквиру Бококоторско-спичанске Православне Епархије чије сједиште је било у Котору. Поред пјевања, Друштво се под Аустријом бавило и свим врстама умјетничког живота. Тако је прва позоришна дружина на територији данашње Црне Горе основана у Котору.

САОПШТЕЊЕ СА ЧЕТВРТЕ ПРЕДСАБОРСКЕ СВЕПРАВОСЛАВНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ, ШАМБЕЗИ 6-12. ЈУН 2009. ГОДИНЕ

ЧЕТВРТА ПРЕДСАБОРСКА СВЕПРАВОСЛАВНА КОНФЕРЕНЦИЈА

Православни центар Васељенске Патријаршије

Шамбези, 6 – 12. јун 2009.

САОПШТЕЊЕ

Четврта предсаборска свеправославна конференција – коју је сазвао Његова Светост Васељенски Патријарх г. г. Вартоломеј, уз сагласност Блажењејших Предстојатеља помесних Православних Цркава, изражену на њиховом Свештеном Сабрању у Фанару од 10. до 12. октобра 2008. године – одржана је у Православном центру Васељенске Патријаршије у Шамбезију (Женева) од 6. до 12. јуна 2009.

Рад Конференције је отпочео свеправославном светом Литургијом на празник свете Педесетнице, а одвијао се под председништвом Његовог Високопреосвештенства митрополита пергамског г. Јована, представника Васељенског Патријарха, и уз садејство секретара за припрему Светог и Великог Сабора Православне Цркве, Високопреосвећеног митрополита швајцарског г. Јеремије. У раду Конференције су, на позив Његове Светости Васељенског Патријарха г. г. Вартоломеја, учествовали представници свих аутокефалних Православних Цркава.

Предстојатељи помесних Православних Цркава упутили су учесницима Конференције поздравне поруке, писмено или преко својих представника. Учесници Конференције су са своје стране послали телеграме свим предстојатељима помесних Цркава, иштући њихове молитве и благослов за посао који им предстоји.

Садржај рада Четврте предсаборске свеправославне конференције била је – сагласно вољи предстојатељâ и представникâ помесних Православних Цркава, израженој у Поруци са њиховог Свештеног Сабрања у Фанару (октобар 2008.) – дискусија о питању канонског организовања православне дијаспоре. Одговарајућа одлука о дневном реду донета је на почетку рада Конференције.

Конференција је размотрила документе које је Међуправославна припремна комисија припремила на својим заседањима у Шамбезију, одржаним од 10. до 17. новембра 1990. и од 7. до 13. новембра 1993. године, као и текст са закључцима конгреса православних канониста одржаног у Шамбезију од 9. до 14. априла 1995. године. У ове документе су унета разјашњења, допуне, исправке и додаци, па су онда једногласно одобрени.

Конференција је изразила заједничко хтење свих Православних Цркава да проблем канонског организовања православне дијаспоре буде решен у складу са еклисиологијом и са канонском традицијом и праксом Православне Цркве. Конференција је одлучила да се успоставе нова епископска сабрања у одређеним подручјима света ради регулисања стања у дијаспори, то јест међу православним верницима настањеним изван традиционалних граница помесних Православних Цркава. Председници тих сабрања биће епископи који имају првенство међу епископима Васељенске Патријаршије у датом региону, а у њиховом одсуству следећи епископи, по реду у диптисима Цркава. Чланови пак тих сабрања јесу сви епископи које све Православне Цркве признају као канонске, а који врше пастирску службу и имају надлежност над постојећим заједницама у сваком региону. Мисија епископских сабрања јесте да манифестују и унапређују јединство Православне Цркве, да заједнички врше пастирску службу међу православним верницима региона и да заједнички сведоче Православље пред светом. Одлуке епископских сабрања доносе се на основу начела консензуса Цркава које су у њима заступљене преко својих епископа.

Конференција је, претходно уневши потребна разјашњења, исправке и допуне, одобрила и нацрт Правилника о раду епископских сабрања којим се одређују основна начела њихове организације и њиховог функционисања.

Преостале теме за Свети и Велики Сабор, односно тема која се тиче начина проглашавања аутокефалије и аутономије, као и тема редоследа Цркава у диптисима, биће разматране на следећим заседањима Међуправославних припремних комисија, чији ће предлози бити поднети следећим Предсаборским свеправославним конференцијама на одобрење.

Шамбези (Женева), 12. јуна 2009.

Председник Кoнференције
+ Митрополит пергамски Јован

(превео и доставља епископ бачки Иринеј)

Извор: www.spc.rs

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У БРАТЕШИЋИМА

14.Јун 2009.г. Братешићи - Горњи Грбаљ - ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 14. јуна (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије освештао је данас обновљену цркву Светог Николе у селу Братешићи у Горњем Грбљу и у њој служио Свету Архијерејску Литургију.

«Овај храм су прије скоро двије стотине година саградили паметни људи», рекао је Владика у архипастирској бесједи вјерницима. «И нико неће рећи да тај храм ниче сам по себи. А има оних који уче тако чак и дјецу да је космос настао тек тако. Није тако. Иза свега постојећега постоји вјечна Божанска мудрост уграђена у све постојеће» рекао је он.

«Човјек ништа друго и не ради до што открива тајне и законе те вјечне Божанске мудрости. Јер, све што је човјек створио није ништа друго него копија онога што је Бог уткао у свеукупну творевину», објаснио је Митрополит Црногорско-приморски.

«Дакле, Светиња Божја, закон Божји уткан је у Божју творевину. Светиња Божја је уткана у људску природу и човјек је призван, не да остане при ономе што јесте, него да од онога што му је Бог дао, што је Бог уградио у њега, он то обликује и тиме господари», закључио је Митрополит Амфилохије.

У току Свете Литургије крштен је слуга Божји Миливоје, а након Службе организована је трпеза љубави.

Заслужнима за обнову цркве Светог Николе Владика је подијелио захвалнице одбора за обнову храма, а Митрополиту Амфилохију и онима најзаслужнијима за обнову ове Светиње додијељени су медаљони са угравираним ликом Светог Николаја Мирликијског.

Домаћин данашњег сабрања у Братешићима била је породица Ћетковић.

Р.В.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

ЦЕТИЊЕ, 14.Јуни 2009.г. -Интересна група антитеиста окупљена око анатемисаног и проклетству предатог бившег свештеника Мираша Дедеића већ годинама у Црној Гори лансира неистине са циљем да што већи број људи одбије од спасења кроз Цркву Христову.
Након по ко зна који пут поновљеног захтјева за повампирењем рушилачке методологије коју је османски окупатор вјековима и систематски примјењивао над православним црквама и манастирима не можемо да не закључимо да само обезбожене идеолошке групе и појединци могу у јавности иступати на такав начин.
Опет и опет понављамо да је на врху врху Румије све до 1571.г. постојала само Православна Црква Свете Тројице коју су порушили Турци након окупације тих простора. Вјерни православни народ, па и они некадашњи православци који су у међувремену примили ислам, одувијек су на православни празник Свете Тројице – Бога Љубави ходочастили на православно црквиште на врху Румије гдје су православни свештеници вршили обред и литију са изнешеним Крстом Светог Јована Владимира, који вјековима чува братство Андровића из Микулића. Заједно са православнима на исти православни празник на православно црквиште су излазили и муслимани и римокатолици и присуствовали обреду са стране. О томе постоји безброј писаних извора и историјских доказа који се у општој медијској харанги на Митрополију Црногорско-Приморску намјерно потискују у страну. Тај обичај се још увијек поштује и чува.
Изгледа да се данас једино у интерпретацијама домаћих безбожника обнова и градња вјековима порушених и оскрнављених православних храмова и манастира, као и служење светих литургија у њима, као суштински дио мисије Цркве Христове може називати „девастацијама, разарањима, поништавањима и атаковањима на идентитет“. Намјерно се пренебрегава чињеница да је управо Митрополија Црногорско-Приморска почетком 90-их година ХХ вијека, након доласка слободâ у нашу земљу, заједно са братством Андровића обновила изношење Крста Светог Јована Владимира на Румију. Отуда је ноторна неистина да је већ четири године прекинуто изношење Крста на Румију. Сасвим су јасни разлози који говоре зашто сљедбеници бившег свештеника не могу да виде тај свети и свештени чин који могу да посвједоче чувари Крста Светог Јована Владимира.
Судећи и по посљедњим атацима на Митрополију Црногорско-Приморску, свештенство, монаштво и вјерни народ не можемо, а да се не отмемо утиску да је полицијска организација под називом „ЦПЦ“ заправо и основана са задатком да преко медија непрестано атакује на светиње и ствара виртуелну слику о „вјерским неприликама у Црној Гори“. Та и таква мржња од неколицине препознатих ликова који веома често мијењају мјеста и звања како би се стицао погрешан утисак о бројности те дружине, на жалост, превазилази све до сада виђене и регистроване говоре мржње у Европи.
Жалосно је што овакве наступе користе и други са циљем да подгријевају мржњу и постављају националистичке и шовинистичке међаше у Црној Гори као грађанској држави. Зар је могуће да се Румија већ назива „албанском планином“ те да се при том од челника муслимана Албанаца у Скупштини и медијима својата хришћански Манастир Пречиста Крајинска, као и обновљени православни манастири на Скадарском језеру, који су били, као што су по нормама садашњег правног система Црне Горе и сада својина Митрополије Црногорско-Приморске. При том, Шестане од Митрополије као замишљеног и у јавности представљеног „непријатеља“ бране они који, као што се видјело, нису успјели да напуне ни једну шестину општинске сале у Бару.
На крају, не чуди никога да су Храм на Румији срушили Турци. Не чуди ни то да су неке храмове срушили у вријеме безбожника у Црној Гори. Оно што превазилази људску свијест и савјест јесте овај најновији позив на рушење обновљене Цркве Свете Тројице и то од оних који себе сматрају за „митрополите“ и за „вјернике“. Ако је то вјера шта је онда сатанизам?!

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО НА ПЕЛЕВОМ БРИЈЕГУ

13.Јун 2009.г. Манастир Св.Николе - Пелев Бријег - ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 13. јуна (Светигора прес) - Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас са свештенством Свету Службу Божију у Манастиру Светог Николе на Пелевом Бријегу у Братоножићима.

«Храм Светог оца нашег Николаја памти, не заборавља и буду саборно памћење», рекао је Митрополит Амфилохије у архипастирској бесједи након Литургије. «И чува се незаборав свих оних који су градили овај Свети храм, који су га обнављали и чували, који су у њему крштавани и миропомазани, који су у њему примали тијело и крв Христову», казао је он.

«Нас је овдје, хвала Богу, и данас доста, али ми смо само мали дио оног великог сабора који се вазнио на небеса и који данас овдје невидљиво заједно са нама стоји око престола овога Светога. Сви се они данас радују овоме светоме Сабору што се обнавља и наставља», нагласио је Владика.

Сабранима се обратио и отац Богић Фемић из Добановаца, који је дошао у Братоножиће да се поклони гробовима својих предака. «Поносни смо на своје прапретке и своје поријекло. Ако човјек има љубав према прецима имаће је и према потомцима», рекао је он.

«Његош каже: муж је бранич жене и ђетета, народ бранич Цркве и племена. Црква у датом моменту мора да се брани, јер је то наш аманет, наша Светиња. Они који не поштују своју Цркву, који су се удаљили од ње, њима треба казати – даље руке од Светиње. То морају да знају сви. А сви смо браћа, само што су неки удаљили, заборавили на своју прошлост», рекао је отац Богић Фемић, с којим су из Добановаца на данашњи сабор у Братоножићима дошли и чланови тамошњег хора «Свети Јован Владимир».

Отац Богић Фемић је Митрополиту Амфилохију уручио два црквена барјака за Манастир Светог Николе на Пелевом Бријегу, које је приложио за покој душа својих предака и здравље потомака.

Током Литургије Владика Амфилохије је миропомазао новокрштене слуге Божије Милоша, Милана, Анђелију и Снежану, а братство Станишића за богатом славском трпезом дочекало је више од 600 гостију.

Р.В.

У ПОДГОРИЦИ ПРОМОВИСАНА КЊИГА МИЛЕНЕ РАДЕВИЋ «КОСОВО – ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ»

10.Јун 2009.г Промоција књиге ”Косово - злочин без казне” у Подгорици - ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 11. јуна (Светигора прес) – У крипти подгоричког саборног храма Васкрсења Христовог синоћ је, у присуству великог броја грађана Подгорице, али и косовско-метохијских расељеника, промовисана књига Милене Радевић «Косово – злочин без казне».

Препоручујући књигу читаоцима Високопреосвећени Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије рекао је да је о Косову и Метохији више књига написано у последње три деценије него у току последњих вјекова, што је последица згуснутих догађаја на његовом простору након 1981. године.

«Стотине имена записаних у овој књизи су најдрагоцјенији документ и најпотресније свједочанство, и најснажнија оптужба против злочинаца. И не само против злочинаца непосредних од којих се имена неких знају, него против саучесника у злочину», нагласио је он.

«Сви знамо да је саучесника било не мало, а нарочито међу њих спадају они који данас управљају судбином Косова и Метохије, и судбином свијета. Ова књига је оптужба, не просто против бомбардовања из 1999. године, него против неморала и лицемјерја тзв. међународне заједнице која је учествовала у том злочину, најчешће перући руке на пилатовски начин».

«Косово је гроб више од 600 година, али гроб који носи у себи будућност, носи наду, носи силу Божју. И рађа нове косовске божуре, нови преображај, нови повратак. Носи нове изданке, ће неминовно – то је логика непогрешивог моралног закона – нићи обнова, прије свега наше душе, нашег народног бића. Хвала нашој Милени што је она допринијела и доприноси, и као човјек и као љетописац, и чувању памћења и обнови наше душе и нашег бића, обнови Косова и Метохије», рекао је Митрополит Амфилохије.

ИсторичарПредраг Вукић говорио је о историјској димензији косовског страдања и односу Црне Горе према Космету кроз историју и у наше вријеме.
«Оно што су арбанашки терористи радили Србима на Косову и Метохији, то би већина Цетињана сјутра радила Србима на Цетињу и у Црној Гори. Дух терора и насиља разлио се из арбанашких гудура и на ове просторе. Али, браћо и сестре, ни ми се не дамо. Као духовна дјеца Светог Саве, Светог кнеза Лазара и Владике Рада ми ћемо и у будућности следовати завјетним путевима наших предака, а самим тим и оних црногорских хероја који су 1912. године ослободили Косово и Метохију. Родиће се генерација која ће поново ослободити Косово и Метохију», поручио је он.

Говорили су и предједник Удружења киднапованих и несталих Љубиша Филиповић, рецензент књиге новинар Весна Девић и аутор Милена Радевић.

Представљање књиге уљепшало је појање дјечјег хора «Свети Козма Етолски» из Подгорице.

Р.В.

ОБИЉЕЖЕНА ДЕСЕТОГОДИШЊИЦА МАТУРЕ ТРЕЋЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ ЂАКА ОБНОВЉЕНЕ ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ

10. јун 2009, Цетињски манастир; Литургија поводом 10-годишњице матуре треће генерације обновљене Цетињске богословије - ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 10. јуна (Светигора прес) – Светом службом Божијом, коју је јутрос у Цетињском манастиру служио Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије, обиљежена је десета годишњица матуре треће генерације матураната обновљене Богословије Светог Петра Цетињског.

«Живљење непорочно по Светим тајнама није својство само оних који су изабрани да буду епископи и презвитери», рекао је Владика у архипастирској бесједи. «Сав народ Божји прима животворнога Духа, попут оних првих Христових ученика и следбеника. Сви, дакле, који су у Христа повјеровали призвани су да свештенодејствују ту истину, да непорочно живе и да буду Његови свједоци својим животом, својом вјером, својим дјелима до краја свијета и вијека», рекао је он.

«И вас је Господ призвао и изабрао, припремали сте се овдје, на овом Светом мјесту за то Свето звање и сада сте се расијали по Цркви Божјој, по народу Божјем, сваки према своме звању и призвању. И хвала Богу да сте се ево послије десет година поново овдје састали, и са својим наставницима и својим ондашњим ректором и са садашњим ректором Богословије. Састали сте се овдје да се поново обрадујете једни другима, да се ми поново обрадујемо свима вама, да се обрадује ћивот Светога Петра Цетињскога што његово благодатно дејство није остало без плода у вама», нагласио је Митрополит црногорско-приморски

«И нека је хвала Господу што вас је призвао и што сте већ десет година на том свештенодејствујућем путу», закључио је Владика Амфилохије.

Р.В.

У ШВАЈЦАРСКОЈ ЈЕ У ТОКУ ЧЕТВРТО СВЕПРАВОСЛАВНО ПРЕДСАБОРСКО САВЈЕТОВАЊЕ

МОСКВА, 9. јуна – 7. јуна, на дан Свете Тројице, у Православном центру Константинопољске Патријаршије у Шамбезију, близу Женеве, Божанственом литургијом отворено је Четврто Свеправославно предсаборско вијећање, саопштава Служба за комуникације Одјела спољних црквених веза Московске Патријаршије.

Циљ сабрања је наставак процеса за припреме Светог и Великог Сабора Источне Православне Цркве, коме су претходила три Свеправославна предизборна савјетовања 1976, 1982 и 1986. године. Одлуку о сазиву редовног савјетовања 2009. године донијели су поглавари и представници помјесних Православних Цркава, у Константинопољу у октобру 2008. године. Тема расправе у Шамбезију је питање канонског устројства православне дијаспоре.

8. јуна, на дан Светог Духа у Православном центру Константинопољске Патријаршије у Шамбезијиу, послије Божанствене литургије почело је засједање Четвртог Свеправославног предсаборског савјетовања, посвећеног теми канонског устројства православне дијаспоре.

Вијећање протиче под предсједавањем Митрополита пергамског Јована (Константинопољска патријаршија).

Православне Цркве представљају делегације које предводе митрополити. Делегацију Српске Православне Цркве предводе Епископ бачки Иринеј и Епископ Атанасије (Јевтић).

Савјетовање ће трајати до 13. јуна.

Извор: Православие.Ру
С руског: Марија Живковић

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У МАНАСТИРУ РЕЖЕВИЋИ

9. јун 2009, Манастир Режевићи; Литургија поводом Тројичиндана - ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 09. јуна (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је јутрос, на Духовски уторак, Свету службу Божију у манастиру Режевићи.

«Све бива од Оца кроз Сина у Духу Светоме», рекао је Митрополит Амфилохије у литургијској проповиједи вјернима.

«Онако као што је настао и створен свијет, тако тај свијет и постоји, тако постоје и сва створења која су у свијету. А свијет је настао од Оца кроз Сина у Духу Светопе», рекао је он.

«Бог је у свему присутан и Он кроза све дејствује силом Духа Свога Светога. Дух Свети нам се открива на самом почетку стварања свијета када Бог створи небо и земљу и када је Дух Божји лебдио над водама. То је исти Дух Који се у виду безазленог голуба јавио на ријеци Јордану, опет над водама ријеке Јордана, и Који је посвједочио да је Исус Син Божји. Исто се догађало кроз сав Христов живот овдје на земљи. У Њему и кроз Њега откривала се та Света и велика тајна, па је једини Он од настанка свијета могао да каже: ко види Мене, види Оца», објаснио је Владика Амфилохије.

Р.В.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО НА МИХОЉСКОЈ ПРЕВЛАЦИ

8. јун 2009, Манастир Превлака; Света Литургија на Духовски понедељак - ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 08. јуна (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је јутрос, на Духовски Понедјељак, Свету Службу Божију у Манастиру Светих Архангела на Михољској Превлаци код Тивта. У току Свете Литургије крстио је малог Матеја, сина пароха кртољског јереја Александра Брашанца.

«На Духовдан се открила Света Божанска Светотројична љубав, када смо сазнали да је свеупуна Божја творевина једно по угледу на Божанско јединство, а у исто вријеме да је творевина разнолика и разноврсна», рекао је Владика у бесједи сабраним вјерницима.

«Бескрајно је много створења која је Бог створио и свако од њих носи у себи то јединство као Свети печат јединства Божијег, а сваки од нас је разнолик и разноврсан. Нема ниједног створења, од најмањих до највећих, које у себи не садржи јединство са осталим створењима, а уједно свако од њих има неки свој дар, своју сликовитост и ликовитост – од мрава и црва до сазвежђа», рекао је он.

«Нема ниједног човјека који не носи исту природу са свим људима и свим земаљским народима свих времена, а у исто вријеме сваки човјек је посебни човјек, посебно обдарен од Господа. То је тако због тога што је тако у Богу. Један Бог, једна Божанска суштина, једна сила, једна Божанска љубав, једна Божанска мудрост и доброта, једна Божанска истина, а у исто вријеме Бог је Отац и Син и Дух Свети – вјечна Божанска Светотројична љубав која прожима свеукупну Божју творевину, видљиву и невидљиву», објаснио је Митрополит Амфилохије.

Владика Амфилохије је након Литургије одржао предавање о вјечности, благодати и Духовдану, којим је отворио циклус предавања која ће се у Манастиру Михољска Превлака одржавати недјељом увече у току овога љета. У програму је учествовала и барска етно-група «Дарови Светог Јована Владимира».

7. јун 2009, Будва; Литија у Будви поводом Тројичиндана - ГАЛЕРИЈА

Владика је посјетио и три цркве у Кртолама – цркву Светог Архангела Михаила у Бјелићима и цркве Свете Госпође и Светог Спаса у Радовићима, а у поподневним часовима је обавио освећење црквене сале код цркве Свете Тројице у Кутима – Зеленика.

Владика Амфилохије и Епископ Захумско-херцеговачки и приморски Господин Григорије синоћ су предводили Духовданску Литију у Будви, поводом градске и храмовске славе цркве Свете Тројице у Старом граду.

У Литији је учествовало бројно свештенство и велики број вјерника. По њеном повратку Владика Григорије је поздравио вјернике бесједом.

Одржана је и традиционална Духовданска академија коју је поздравним словом отворио Митрополит Амфилохије, а празничну бесједу одржао је протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић, професор београдског Богословског факултета.

У програму су још учествовали четири црквена хора, и то Светог Теодора Вршачког из Вршца, Српско пјевачко друштво «Јединство» из Котора, Светог Василија Острошког из Кумбора и Светог Јевстатија Превлачког из Будве те полазници школе вјеронауке и КУД «Кањош» из Будве.

Р.В./И.Б.

ПРЕДАВАЊЕ У БАРУ – „СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ, ЧУДОТВОРАЦ И ИСЦЈЕЛИТЕЉ“

БАР, 7. јун – Јеромонах Петар (Драгојловић), настојатељ манастира Врањина, одржао је на Тројичиндан, у недјељу, 07.06.2009.љ.Г. у Парохијском дому у Бару предавање на тему „ Свети Василије Острошки, чудотворац и исцјелитељ“. Предавање је било својеврсна промоција истоимене монографије о Острошком Чудотворцу коју је недавно, у рекордном тиражу од 100,000 примјерака објавила Информативно-издавачка установа Митрополије Црногорско-приморске „Светигора“. Уводничар сусрета је био јереј Јован Пламенац, главни уредник радио “Светигоре“.

Извор: www.pravoslavnacobar.org (сајт Црквене општине Бар)

СА СЛАВЕ ЦРКВЕ СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ НА РУМИЈИ

ЦЕТИЊЕ, 07. јуна (Светигора прес) – Црква Свете Тројице на Румији прославила је своју храмовску славу, празник Силаска Светог Духа на апостоле.

Свету службу Божију у њој су ноћас служили настојатељ манастира Врањина јеромонах Петар (Драгојловић) и парох барски јереј Јован Пламенац.

«Још у древна времена Бог је откривао Своје лице онолико колико су људи могли понијети», рекао је у пастирској бесједи отац Петар (Драгојловић). «На Синају се Он открио као огањ. Тако свједочи Свето Писмо. Бог наш је огањ љубави Божанске, огањ свјетлости Божанске који грије, просвјетљава и преображава наша срца и наше душе и који нас васкрсава из свих смрти», казао је он.

«Тада је наговијештена она тајна која ће се открити доласком Самога Спаситеља Његовим оваплоћењем, страдањем, Његовим славним Васкрсењем и Вазнесењем, Његовим обећањем да ће дати Цркви Божјој, апостолима – Духа Светога и да га чекају заједно. И он се јавио у виду огњених језика на данашњи дан и апостолима а преко њих и читавој Цркви Божијој даровао сву пуноћу», објаснио је отац Петар.

«Дух Божји се не даје на мјеру него у пуноћи. Таквим се дао апостолима, као што се и данас даје свима нама који стојимо на Гори Светој и чврсто се у нашим срцима држимо ногу Господњих. Славећи рођендан Цркве, ми се заједно са апостолима радујемо радошћу огња Божанске љубави», поручио је он.

Синоћ је на Румију изашла литија с крстом Светог Јована Владимира који по вјековној традицији чува породица Андровића. У литији је било 7- 8 млађих чланова породице Андровић. На Румију је ове године изашло око стотинак вјерника, упркос јаком вјетру и хладноћи.

По повратку с литургије у раним јутарњим часовима вјерници су срели которске планинаре који су се запутили врху планине и цркви Свете Тројице.

Р.В.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ГОРЊЕМ ГРБЉУ

7. јун 2009, Пелиново-Грбаљ; Освећење обновљене Цркве Св. Тројице, Литургија и Литија - ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 07. јуна (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас, поводом Тројичиндана, Свету службу Божију у обновљеној саборној цркви Свете Тројице на Пелинској Рудини у Горњем Грбљу.

Јутрошњом литургијом обиљежена је 150-та годишњица од градње ове светиње.

«Догађај силаска Светог Духа на апостоле је пуноћа свих догађаја од настанка свијета. Он је и пуноћа Божјег јављања.», рекао је Владика у архипастирској бесједи.

«Бог се јавља на разне начине. Он се јавља преко Своје творевине, преко догађаја историјских, јавља се преко великих Божјих људи, преко пророка… Каже један од Отаца Цркве Божје да историја свијета и човјека личи на три велика земљотреса. Први земљотрес је откривење и јављање Бога Творца неба и земље, Бога Оца – то је оно што нам је јавио Стари Завјет. Он нам је јавио Бога Оца и наговијестио велику и свету тајну Бога Сина Јединороднога Сина Божјега», казао је он.

«Нови Завјет је други велики земљотрес. Он нам јавља другу, односно исту ту тајну, али и њену пуноћу – јавља нам Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног прије свих вјекова, кроз Кога је све постало што је постало. И наговјештава нам јављање пуноће те тајне – јављање Духа Светога Утјешитеља Који ће јавити и открити сву истину о великој Божанској тајни, сву истину о свијету у коме живимо и открити циљ и коначни смисао свега постојећег», објаснио је Владика Амфилохије.

Након литургије вјерницима се обратио и предсједник Одбора за обнову храма Душан Вукшић.

Прије четири мјесеца пронађен је и крст којим је Грбљане у овом храму 24. јануара 1943. године, уочи поласка на пут свога и свенароднога голготског страдања, благосиљао Свети свештеномученик Јоаникије (Липовац), тадашњи Митрополит црногорско-приморски.

1859. године, благословом тадашњег Епископа бококоторског Герасима, главари Горњег Грбља су се договорили да крену у градњу овог храма на темељима старе цркве која је, такође, била посвећена Светој Тројици. Исте године су изграђени и освештани темељи храма.

Р.В.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ПОВОДОМ ЗАДУШНИЦА СЛУЖИО У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

06.06.2009.г. Задушнице - Св.Литургија - Цетињски Манастир - ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 06. Јуна (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас, поводом Духовских Задушница, Свету Службу Божију у Цетињском Манастиру.

«Помолисмо се да Господ са Светима упокоји душе свих праотаца, отаца, браће, сестара наших и свих упокојених од искони до данашњега дана, у нади на васкрсење и живот вјечни», рекао је Владика у бесједи вјерницима сабраним на богослужењу. «Принијесмо и свети принос Господу за здравље и спасење рода хришћанскога и свеукупне Божје творевине, а у исто вријеме и за покој оних који су у страху Божјем, побожности и вјери из овог живота прешли у бескрајни живот Царства Небескога».

«Данас су Задушнице уочи Духова, уочи силаска Светога Духа на ученике Христове. Црква Божија увијек чини помен упокојенима уочи великог празника Свете Тројице који је пуноћа свих догађања историјских, космичких, догађања историје спасења, догађаја Божјег дејства у овом свијету», објаснио је Владика Амфилохије.

«То је и празник великога сабора свега онога што је живјело, посебно људских душа, до тога празника, и почетак новога вијека – вијека Духа Светога. Дух Свети је Онај Којим дише све што дише и Који сабира Својом Божанском силом све оно што постоји и што је призвано Богом у постојање и у живљење. Зато није случајно да Црква баш уочи овога великога празника спомиње све упокојене», рекао је Митрополит Црногорско-приморски.

Р.В.

ДУХОВСКИ БРОЈ ЧАСОПИСА СВЕТИГОРА

Из штампе је изашао Духовски број Светогоре, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. Нови број међу своје странице је смјестио најважније догађаје који су се збили за ових педесет дана између Васкрса и Духова.Насловна страна највише говори о самом садржају броја.
Бесједом коју је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије изговорио на Духове прије четири године, Светигора уводи читаоце у тајну овог празника, који је уједно и празник Цркве. У том свијетлу је текст оца нашег Јустина Поповића, који се бави учењем светог Василија о Духу светом у Цркви.

БАРСКА ЛИТИЈА У ЧАСТ И СЛАВУ СВЕТОГ ЈОВАНА ВЛАДИМИРА

04.06.2009.г. Св.Јован Владимир - Свечана Литија улицама града Бара - ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 05. јуна (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије предводио је синоћ у Бару свечану празничну литију, која је у част и славу Светог Јована Владимира, небеског покровитеља града под Румијом прошла градским улицама.

Литија је пошла испред Парохијског дома на Тополици. Након читања Светог Јеванђеља Владика се свештенству и бројним вјерницима обратио ријечју архипастирске поуке. «Нијесмо ли и ми, данас овдје сабрани на овој литији, на овом светом входу у спомен Светога оца нашега Јована Владимира, оно свето сјеме посијано руком Божјих апостола, њихових наследника које, ево, узраста до данас, у нама и кроз нас, и узрастаће до краја свијета и вијека. Зато се радујемо и Богу благодаримо што нас је изабрао да и ми припадамо тој Светој заједници – неуништивој Цркви Божјој Христовој Православној», рекао је он.

«Зато, нека је благословен овај Свети вход, на здравље и спасење житеља овога града, свима нама и свим људима добре воље» пожелио је Митрополит Амфилохије.

По завршетку литије, Владика се испред парохијског дома поново обратио вјерницима рекавши да жели и Бога моли да се сви окупе око барског саборног храма и његове градње.

«Не само одбор, задужен за његову градњу, и свештеници, него сви заједно. Уколико ви будете ревноснији, утолико ћете и нас подстицати, па ћемо и ми кренути по свијету да прибирамо средства како би храм порастао. И што прије то боље», поручио је он.

Свечаној литији су присуствовали и гости из Москве игуман Митрофан и Анатолиј предсједник фонда «Јединство» који су Митрополиту Амфилохију уручили поклон – панагију са иконом Казанске Мајке Божије. Митрополит Амфилохије је узвратио уздарјем – иконом Пресвете Богородице.

По бројности учесника, синошња литија надмашила је све претходне које су досад организоване у овом граду.

Р.В.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ПРЕЧИСТОЈ КРАЈИНСКОЈ

04.06.2009.г. Св.Јован Владимир - Св.Литургија на темељима Манастира Пречиста Крајинска код Остроса - ГАЛЕРИЈА

ЦЕТИЊЕ, 04. јуна (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас, поводом празника Светог Јована Владимира, Свету службу Божију на темељима древног манастира Пречиста Крајинска у Остросу.

«Уданашњем Јеванђељу чули смо страшне ријечи Христове: Ако мене омрзнуше и вас ће омрзнути», подсјетио је Владика вјерне у архипастирској бесједи коју је изговорио у току Свете литургије. «И завршава Господ: долази час и већ је настао када сваки који вас убије мислиће да службу Богу чини. То је страшна, али и истинита ријеч Господња која се прво остварила на Њему, Господу», казао је он.

«Њега су гонили и прогонили, Њега су распели. И Њега су убили на Голготи. А после Њега, ево кроз сву историју, испунила се и ријеч да ће они који су Његови бити гоњени и прогоњени, да ће бити омрзнути, да ће бити распињани и да ће бити убијани. И притом, када их буду убијали, многи ће мислити да тиме службу своме лажноме богу чине. Ова светиња на чији се темељима налазимо је такође распета светиња. Њено постојање је до данашњега дана било у знаку распећа», рекао је Митрополит црногорско-приморски.

«Као што је у знаку распећа и Часнога крста и Свети Јован Владимир, зетски краљ мученик, који је овдје столовао као владар српски, који је одавде кренуо на своју Голготу. Онда се, након што је погубљен од безумног рођака, поново овдје вратио и почивао неколико стотина година. Онда су његове Свете мошти одавде пренијете у Елбасан, у манастир Шин-Ђон који је име добио по њему, јер Шин Ђон значи Свети Јован. И тамо су његове мошти, као и народ тога простора, страдале и након свог првобитног распећа», објаснио је Митрополит Амфилохије.

Р.В.

ДУХОВНА АКАДЕМИЈА У СЛАВУ И ЧАСТ СВЕТОГ ЈОВАНА ВЛАДИМИРА У ГОЛУБОВЦИМА

03.06.2009.г. Свечана Академија у част Св.Јована Владимира у Голубовцима - ГАЛЕРИЈА

ПОДГОРИЦА, 04. јуна (Светигора прес) –Синоћ је у препуној сали КИЦ «Зета» у Голубовцима одржана свечана духовна академија посвећена празнику Светог Јована Владимира, зетског краља-мученика.

Скуп је благословио и поздравним словом отворио Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије који је подсјетио да је Свети Јован Владимир међу ријетким Светитељима Цркве Божије који се на иконама сликају са главом у рукама.

«Народ који није изњесрио Светитеље је незрео, јер није испунио пуноћу свог историјског живљења», рекао је Владика Амфилохије. «Српски народ је – и то је велики дар – већ од самих почетака свог постојања на овим балканским просторима родио и оставио свете плодове, свете Божје људе који су његово достојанство, његова част, његова слава пред Богом и пред људима. Један од тих првих светих изданака јесте Свете Јован Владимир», казао је он.

Свечану празничну бесједу изговорио је протојереј проф. др Борис Брајовић. «Можда ово што ћу сада рећи многима неће бити мило, али ћу ипак рећи. Енциклопедија црногорског друштва је књига о дубоким и тешким подјелама, о симулакрумима, о свијету другостепених и трећестепених симулација стварности у којима се деформише и исправно и лажно, тако да ништа није онако како изгледа, али и не изгледа као да није ништа. Напротив, изгледа врло опасно и злокобно. Зато је обавеза свих хришћана да могући апокалиптични сценарио у Црној Гори предуприједе заједничким напорима», рекао је он.

«У кризи је оно спасоносно, али и оно опасно. Она је одувијек прилика да се ствари виде и промисле на нови начин. Економска и социјална криза је заједничка брига свих нас у Црној Гори. И оних који је производе и оних који је трпе, без обзира на идеолошке и социјалне профилације. Црна Гора не смије да буде бојно поље створено послије референдума, него наша отаџбина», подвукао је отац Борис.

«За сваког истинског хришћанина живот није највећа вриједност, јер да је највећа она би вјечно трајала, већ је то заједница с Богом. А ту нема компромиса: или си са Њим, или нијеси. Ми не чекамо боља времена, него се надамо Христу и Његовом другом доласку да нас одведе из ове долине суза. Ако Бог да, тамо да се у добру гледамо», поручио је протојереј Борис Брајовић.

У програму академије су Хор Светог Марка из Подгорице, дјеца са вјеронауке у Зети, дјеца из Музичке школе «Васа Павић» из Подгорице, Српско пјевачко друштво «Светосавац» из Подгорице, хор при подгоричком храму Васкрсења Христовог и плесна група Хора Светог Саве из Подгорице, као и фолклорни ансамбл «Свети Јован Владимир» из Бара.

С.Ж./Р.В.